Društvo / Intervju
Minstrel o stvarnosti i rokenrolu
Novosadski britpop bend Minstrel nedavno je objavio spot za pesmu "Vazduh", koji je delom bukvalno i sniman u vazduhu. Frontmen grupe Marko Trbović je dobio priliku da upravlja avionom što je bilo ostvarenje dečačkog sna. Video koji je radio Vuk Protić ispostavilo se da je pun pogodak, jer je za kratko vreme prikupio 80 hiljada pregleda na YouTube-u.
foto: Siniša Lučić
Sastav, koji pored Marka čine Klea Trbović na basu i Siniša Lučić na bubnjevima, na sceni je više od 30 godina, a publici je ostao poznat kao začetnik "zvuka ravnice" ili "vojvođanskog popa". Objavili su četiri studijska albuma, a najavili su i nove hitove koji bi uskoro trebalo da dopune njihovu diskografiju.
Pričajući o spotu za pesmu "Vazduh", Marko koji je imao ulogu pilota, kaže da u avionu skoro i nije bilo glume.
"Prvo nam je palo na pamet da donesemo nekakav ventilator, da krenemo od nečega. Onda sam se setio da sam bio padobranac i da je stvarno žestoka struja vazduha iza repa aviona. Želeli smo samo da duva properel na nas, jako, snažno, kao u spotu grupe Blur. Stvari su se, međutim, otele kontroli na bolje. Kad smo stigli tamo bilo je izvrsno vreme, izvrsno svetlo. Kaže Vuk da smo imali četiri godišnja doba. Tu nas je poslužila sreća. Pilot je rekao da slobodno podignem avion i napravim nekoliko zaokreta, a on ga je praktično samo spustio. Tako da je to čudo jedno, taj spot je dokumentarni u stvari", kaže Marko na početku intervjua za Oradio.
Spot je kao i prethodni za pesmu "Hrana" radio Vuk Protić. Da li je zacementirana saradnja s njim za buduće projekte ili ste otvoreni i za druge ljude?
Stvari stoje tako da ja poštujem hijerarhijski niz, tako sam vaspitan. I kad sam ulazio u radio Novi Sad ili bilo gde. Sada je takva situacija. Moralo bi da se desi nešto strašno sa njegove strane da bih ja izdao tu saradnju. Nije nikakva ideologija u pitanju, nego jednostavno profesionalizam.
Koliko su važni spotovi? Da li danas može da se uspe bez toga?
Već duže vreme gledam spotove. Svojevremeno nam je jedan producent rekao da i cipele moraju da budu čiste u studiju. Nisam mogao da objasnim da je teško doći do seoskog studija u antilop cipelama, a da ostanu čiste. Ali, to je svejedno, to je sve estetika. Od početka do kraja to je ljudski potpis. Na kraju, kad se završi život umetnika, to će biti jedna celina. Svakako da je važan spot, on je fundament. Mogli smo da sviramo i bez spota. Mogu ja da sviram i u kući sam, da se zabavljam sa instrumentom mnogo bolje nego neki drugi umetnici koji nisu u stanju tako lepo da sviraju, mogu samo neke ideje da izlažu. Može i tako da postoji muzika, ali ja volim svega da bude, zašto ne.
Najavili ste i nove hitove, koliko sam video. Možeš li da kažeš kakav će biti materijal, šta publika može da očekuje?
Tu se sada jedan problem nalazi pred nama, a to je svetska stvarnost. Skoro pa može da bude armagedon. Tu se dešava nešto što se zove granica događaja, što bi rekao Stiven Hoking - singularitet. Ne možemo više da predvidimo šta će posle toga biti. Da pišem o ljubavnim jadima tinejdžera, da pišem kako pada napolju kišica, a ja čitam engleske pesmice… To je sve besmisleno sad, nekako nije na mestu. Nedostaju teme. Ne ideje, nego teme u takvoj situaciji. Čekam da se teme pojave, ali teško je o tome pisati. Možemo da se lažemo, nešto da izmišljamo na osnovu ranijeg iskustva i znanja, da pravimo neke tobože pesme, ali one nisu adekvatne u stvarnosti.
Na sceni ste preko 30 godina. Možeš li da napraviš paralelu novosadske scene tada i sada? Šta se promenilo?
U jednom momentu sam prestao svesno da budem uključen u scenu. Stvarao sam i slušao stranu muziku. Nešto se dogodilo, to je bio Koncert godine. U jednom momentu nismo više imali mesta na novosadskoj sceni. Onda sam se prebacio fizički i mentalno u Beograd i postao sam deo beogradske scene. Nisam ja baš toliko to želeo, ali tamo su me prihvatili dobri drugari. Skoro više i ne mislim o novosadskoj sceni, ne znam ko uopšte svira u Novom Sadu.
OBRATI PAŽNJU
Šta se desilo, pa si se prebacio na beogradsku scenu?
To je tema za fakultet - za književnost ili filozofiju. Moram da razmišljam o tome šta čini novosadsku scenu. Šta je to što je novosadsksa scena, šta je to što je vojvođanska scena, šta je scena muzike na srpskom, na hrvatskom jeziku?
Ne odustajete od vašeg pop rok, britpop zvuka. Koliko se ceni ta muzika danas? Spot koji ste nedavno objavili već ima 80 hiljada pregleda, što ne polazi za rukom baš svima u današnje vreme.
Što ljudi nazivaju britpopom, to je za mene dobra rok muzika. Kao Bitlsi. Dobar je bas, dobri su bubnjevi, dobra je gitara, dobar je tekst. Postoji melodija, postoji harmonija. Nije mi baš najjasnije zašto uopšte postoje ti pravci. I u Engleskoj je to prepoznato kao britpop, ali ja to doživljavam kao jednostavno dobru muziku.
Ima li nekih nastupa, hoćete svirati negde uskoro?
Siniša je na brodu, kao i Dejan, naš bivši bubnjar. Morala bi grupa da stane na noge finansijski, da bi moglo da počne da se zarađuje u Minstrelu. To je tako smišljeno, da ljudi koji su dotirani mogu i da zarade, a oni koji nisu ne mogu ni da skupe publiku, pošto loše sviraju. Kad smo bili klinci, mi smo bili daleko najbolji koncertni bend. Nas su izdržavali roditelji, nismo imali nikakve probleme oko žice i membrane za bubnjeve. Nismo znali za te probleme i naravno da smo najbolji bili. Kako je to prestalo, suočeni smo sa tim klanovsko-političkim svestima. Ta svest nije uperena na kvalitet muzike, na tekst i njegovo značenje, na melodiju, harmoniju. To je svest koja je uperena na naše i vaše. Slobodan Tišma je rekao da je rokenrol postao nešto kao rat. Ne mogu da se bijem po ulici sa ljudima, glupo je. Tu sam da bih svirao emotivnu lirsku, ljubavnu muziku, a moram da se bijem sa stvarnošću. Ne mogu. I tu se slažem s njim.
S. Rudakijević
