Mile Kekin: Teško je biti nezavisni mislilac

Pisane autobiografije ponekad se mogu zameniti odgovarajućom muzičkom formom. Takav je slučaj i sa frontmenom sastava Hladno Pivo - Miletom Kekinom čiji je novi, drugi solo album "Kuća bez krova" prava slikovnica mladosti, intime, zrelosti i zaključaka. Zapravo, to je jedan "Road movie" koji na svom putu ima deset bitnih stanica, saundtrek života koji u sebi nosi iskrenu dozu nostalgije. Sa Miletom smo se našli u centru Zagreba kako bi detaljno razmotrili ovu njegovu novu muzičku slagalicu. 

U Beogradu je održana promocija Vašeg drugog solo albuma "Kuća bez krova". Album se u velikoj meri bavi Vašom nepoznatom stranom života. Govori o detinjstvu, sazrevanju, sadašnjim danima.. Kako ste se odlučili na intimniji pristup?

Prvo sam krenuo da pišem autobiografiju pa sam shvatio da nemam dovoljno živaca za to. Lakše mi je bilo da pravim pesme o tome. Hteo sam da uhvatim i zabeležim neke slike, da ih spasim od zaborava. Tako sam se odlučio da napravim opet solo album, skupio sam novu ekipu svirača i nakon tri godine sam uspeo to da uobličim, ne samo u cd i vinil, nego i u koncertnu varijantu, s kojom nameravam da dođem i u Novi Sad i u Beograd, u Zagrebu sam već bio. Nadam se da ću obići celu regiju, a možda i šire. Ukratko da napravim jednu vrstu sviranog filma, koji će biti dosta autobiografski.

Spominjete novi bend, u stvari bend koji je napravljen za ovu ulogu. Na koji način ste našli muzičare, pretpostavljam da je bilo teško jer ste navikli na standardnu postavu?

Jeste, apsolutno. Sa Hladnim pivom znam šta mogu da dobijem i u šta će se to pretvoriti kada donesem kostur pesme. To je trajalo, menjao sam par puta članove. To je uvek malo bolno, kad moraš reći nekome ko se stvarno trudi i želi, međutim stilski ili zbog vremena ne može da se oformi takav bend. To uvek traje. Zato mi je trebalo tri godine za to. Puno mi je tu pomogao Denisa Mujadžić koji mi je bio producent na tom albumu, sa kojim sam puno razgovarao u kom smeru bi to stilski moglo da ide. Na kraju smo se odlučili za folk rok američki album, ima puno tih naznaka od Van Morisona do Springstina i nekih stilskih oznaka, meni netipičnih i sad kad slušam album i dalje sam zadovoljan, mislim da smo pogodili.

Spot za pesmu "Reno 4"

Već ste nagovestili, ali da li je ovo zapravo neki soundtrack Vašeg života do sada?

Jeste. Sve moje pesme na neki način imaju autobiografsku crtu, inače ih ne bih napisao. Možda ovo i jeste najviše soundtrack mog života. Ne samo prošlosti nego i trenutnog stanja i duha. Sve je isprepletano. U prvoj pesmi "Kuća bez krova" koja je naslovna, to je zapravo scena iz mog detinjstva, igranja oko kuće, Star wars film koji sam prvi gledao u bioskopu, "Beton" se bavi mojim danima mladosti provedenim na Baušteli, mi smo stalno tamo nešto radili kao i svi gastarbajteri, "Reno 4" je moj prvi auto.. Sve te pesme imaju autobiografske crte, možda i više nego što je uobičajeno za neki album do sada.  

Izjavili ste u jednom intervjuu da ste na ovom izdanju tekstopisački pobegli od sebe. Šta to znači?

Nema tu sad previše mog prepoznatljivog cinizma, ironije, nema mnogo psovki, nema zapravo čak ni jedne, nema društvenog angažovanja, osim na ovoj pesmi sa Bajagom. Puno je introvertnija lirika nego što sam do sada imao sa Hladnim pivom, iako sam i sa njima imao ljubavnih pesama. Pazio sam na ovom albumu da ne odem u neka rešenja koja su očekivana na neku Hladno pivo foru i sad koliko sam uspeo, koliko nisam – ne znam, to je na slušaocima da ocene.

Kada posmatramo staru Jugoslaviju, dosta je bila jaka kantautorska scena. Imali smo ceo pokret i festivale koji su bili okrenuti pevačima kantautorima. Vi ste sad napravili upravo kantautorski album. Koliko vam paše ta uloga?

Meni to paše zato što sam od malih nogu najviše slušao kantautore. Jako sam se malo divio sviračkom umeću, to mi nikad nije bilo nešto. Voleo sam ja i Hendriksa i jake svirače, ali uvek mi je najviše palilo ako neko zna da ispriča svoju priču.

Kao Tom Waits?

Kao Waits, kao Balašević, Štulić, stara Čorba... Neko ko ima nešto da poruči i neko ko može brzo i bez puno intelektualisanja da se identifikuje.

"Kuća bez krova" je bio i jedan od naših albuma nedelje.

Držimo se naslova, očigledno da je "Kuća bez krova" metafora, ali šta to konkretno znači u vašem slučaju?

Jeste metafora i to je samo metafora. U nekim intervjuima su pokušali da me pitaju da li su ove naše države kuće bez krova i tako dalje, pa sam pokušao da se izvučem. U pitanju je intimna metafora nedovršenosti. Jedan od motiva nedovršenosti i uzaludnosti planiranja. Moji su roditelji kao i svi gastarbajteri koji su nešto gradili u tuđini, to jest u domovini uvek imali tu nekakvu ideju budućnosti u kojoj će jednog dana uživati zahvaljujući plodovima svog rada, a koja se nije nikad dogodila iz mnogo razloga. Ponekad zbog rata, ponekad zbog prerane smrti, ponekad zbog raspada braka. Radi se o toj nemogućnosti planiranja budućnosti. Zato sam se odlučio za "Kuću bez krova". To je u mom slučaju bilo tako. Mi smo konstantno imali taj nekakav odgođeni život koji će se jednog dana dogoditi.

Da li je ta nedovršenost neki naš kolektivni bag, utopija?

Da. Mada sad kad gledam iz ove perspektive, to je bio lep bag. Sad ću opet preći na društveni aspekt priče, ali mislim da živimo u dobu koje je postideologijsko. Ne sanjamo više ideje boljeg i zdravijeg društva, otreznili smo se da to nije dobro. Snovi o nekom sretnijem, uređenom i pravednijem društvu ispadnu naivni ako o njima govorimo, bar u našim hiperciničnim i sarkastičnim krajevima. Lako je preseljivo na našu regiju.

Spot za pesmu "Atas"

Dolazimo do spota "Atlandita". Tu vas vidimo kao retro strip junaka. Mene to podseća na strip Cisko kid.

Nisam taj konzumirao. To je u stvari radio Tomislav Fiket, moj prijatelj i zagrebački andergraund umetnik. Zamolio sam ga da napravi lirik video, samo da stavi sliku i napište tekst. Nije mi se javljao nedeljama, da bi mi na kraju samo poslao taj gotov animirani strip i oduševio sam se. Jako se potrudio oko te pesme, bez dogovorenog honorara. Ideja je bila da na neki način damo omaž Lunov Magnus stripu i celoj toj školi, jer je to jedna generacijska stvar.

Pokrenut je ponovo.

Jeste, ali pitanje je koliko ti možeš animirati klince koji imaju toliko tih gedžeta, plejstejšna i interneta. Nama je to bila na neki način jedna od dve, tri razonode posle škole.

I u školi!

I kad si išao u školu ispod klupe. Sumnjam da će se ikad vratiti, što je normalno, ali ne treba tugovati. To je jednostavno prolaznost tehnologije i vremena. Teško je očekivati da će i muzika značiti klincima toliko u tom identifikacijskom momentu. Mi smo se ranije delili na pankere, metalce, darkere posle.. a sad se klinci definišu po tome ko više voli Minecraft ili neku drugu igricu, ne znam.. Ima sad masa tih drugih identifikacijskih momenata, tako da muzika tu možda više i nije toliko bitna.

U tom spotu ste kauboji, borci za pravdu. Da li je pravda sada spala samo na takvu imaginaciju?

Sad ću maksimalno konkretizovati stvar. Mislim da je danas teško biti kritički novinar, a kamoli istraživački novinar. Novine danas žive od oglasa, reklama i čim je neka novina finansirana od sponzora, novinari više ne mogu biti nezavisni. Viktor Ivančić je trenutno u regiji alfa i omega novinarstva i morala i on je o tome pričao. Oni su kada je "Feral tribune" propadao, spali na tiraže od 15 hiljada primeraka. Napravili su fiktivnu računicu kako bi bilo da prodaju 50 hiljada umesto 15 i kad su podvukli crtu zaključili su da bi bilo isto neisplativo, zato što porastom tiraža imaš i veće troškove distribucije. Neisplativo je ako nemaš oglašivača i reklamu. To je samo jedan aspekt priče. Mislim da se od mnogo hrabrih ljudi sve svede na male portale sa malim uticajima, a borci za pravdu u državnim medijima slabo prolaze. Teško je danas biti nezavisni mislilac i kritičar. "Atlantida" može da se shvati i kroz tu prizmu kad vidimo ovu dvojicu glavnih junaka, s tim da nikad ne bih hteo sebi prepisati ulogu takvog borca. Premalo ja riskiram, nemam poslodavca. Moja publika je moj poslodavac. Verovatno ima ljudi koji jako dobro moraju izmeriti svaki svoj postupak da ne bi ostali bez posla.

Spot za pesmu "Atlantida"

Prirodno se nameće zaključak da je taj "skandal" u vezi sa otkazivanjem Bajaginog koncerta u Karlovcu vama došao kao pomoć u docrtavanju nekih životnih stavova?

Svako zlo za neko dobro. Na kraju i to najviše šteti samom gradu Karlovcu. Normalno Bajaga i dalje nastupa u svim drugim gradovima, to je bila nespretna reakcija lokalnih vlasti i više otkriva njihov mediokritet. Mi smo muzičari, mi ćemo danas doći u ovaj grad, sutra smo u nekom drugom gradu. Najviše mislim da je to bio imidž grada, mladih, ali i stariji ljudi koji bi samo hteli da slušaju muziku.

Proslavili ste jubilej sa matičnim bendom, 30 godina Hladnog Piva. Kako iz te vizure srednjih godina gledate na veliku karijeru jednog pank benda?

Svirali smo na tom Pozitivcu i čini mi se da i dalje možemo napraviti fenomenalnu atmosferu kao prvog dana. Ništa se tu nije mnogo promenilo, osim što smo mi postali puno efikasniji. Sad znamo i tajne zanata i kako treba da se vodi koncert. Imamo bolju tehniku, bolje smo uvežbani, bolje sviramo na većim razglasima. Zvučimo na trenutke kao stvarno ozbiljan bend. Drago mi je da vidim da se tu bar nešto pomaklo, najgore bi mi bilo da se motamo stalno u tom istom krugu godinama, klupskom. Mi nikad nismo hteli da budemo kultni bend već bend, kao kad smo gledali na televiziji za vreme Jugoslavije Bijelo Dugme, Azru, Čorbu, Pušenje i ostale koji su imali velike koncerte. Mislim da smo sad tu došli. Da možemo svuda da zasviramo, da skupimo veliki broj ljudi i napravimo feštu. Nismo menjali osnovne postavke, filozofski: mi i dalje želimo da dođemo u nečiji grad i napravimo dobru feštu. Želimo pre svega da zabavimo ljude. Ti možeš ljudima poslati razne poruke, nasmejati ih, rasplakati, ali ih moraš zadžati 90 minuta da im bude zabavno i da ti niko ne ode kući. Na koncertima se uvek vodimo tom mišlju.

To je zanimljiva taktika koju niko od publike ne vidi, nego oni dođu da uživaju na koncertu. Dok sa druge strane bend...

Da. Mi se trudimo da ispoštujemo ljude. Pogotovo ako sviraš negde gde ti je neko platio ulaznicu. Želiš maksimalno da mu uzvratiš na tom poverenju. To je nekakva američka škola. Oni imaju taj trenutak da sve mora biti zabavno. Ne smeš se nikad previše ufurati u taj film jer ćeš onda postati previše samozadovoljan. Bio sam nedavno na Springstinovom koncertu, on je posle tri sata počeo da svira "La bambu" jer mu se učinilo da mu je pao malo koncert. Čovek ima toliko svojih hitova i odjednom je samo krenuo da svira to. Mislim se koji ti je vrag, ali jednostavno nije ga sram ako će tako zabaviti publiku.

Energija Hladnog Piva je i dalje tu: Nastup na ovogodišnjem Pozitivnom koncertu u Zagrebu je to i potvrdio.

Na Pozitivnom koncetu videli smo i mnogo mlade publike, što je i pohvano jer dolaze novi klinci. Čuli smo od vas poruke kontraceptivne prirode povodom Svetskog dana borbe protiv side, ali koja je generalno vaša poruka auditorijumu koji ima oko dvadesetak godina, i koji recimo završavaju fakultet?

Ako imaju oko dvadesetak godina, ovo o kontraceptivnim metodama je već trebalo da nauče, samo ću to reći! (smeh) Zapravo sam i za to da decu u školama o tome treba da podučavaju. Sad, generalno, poruka je da pokušaju da dođu do što više znanja. Bez obzira na to što živimo u društvu gde se sve meri novcem, mislim da znanje pruža duševni mir i sreću. Poručio bih da se maksimalno školuju i da sva vrata i sve prozore u glavi uvek drže otvorenim. Pored toga, da prepoznaju nečiju zatucanost i da se klone takvih ljudi.

Spot za pesmu "Takav par"

 Dušan Majkić