Limanski duh iz boce

Vatra koju su upalile neke ranije generacije gori i dalje i održava duh limanskog panka i u ovo današnje vreme. Dokaz za to je priličan broj mladih bendova, ali i nedavno okupljanje svojevrsne pank supergrupe pod imenom De Limanos, koju čine iskusni novosadski muzičari, poznati po radu u brojnim bendovima tokom prethodne dve decenije. Nastavljajući tradiciju bendova u kojima su svirali, još uvek imaju šta da kažu. Na nekoj novoj (ali i staroj) publici je da ih čuje.

"Prvi deo pregovora oko formiranja benda sam srećom preskočio, jer su ti početni pregovori uvek najgori. Uskočio sam u već formiranu grupu preko Oskara Marka, zajedničkog prijatelja koji svira u bendu Monohrom. On me je povezao sa Dukom iz Blitzkriega, koji je jedan od osnivača benda De Limanos. I Oskar i ja, kao i cela naša generacija, bili smo oduševeljni bendovima sa novosadske pank scene i zato je za mene taj poziv bio neverovatan. Oberučke sam prihvatio", ispričao nam je bubnjar De Limanosa Robert Forai na početku gostovanja u emisiji "Dnevna soba" Oradija.

Ideja je bila da se kvalitetno potroši vreme ili da se snimi nešto sasvim novo?

Kada sam stigao u bend oni su već počeli sa probama. Ideja je u početku bila da sviramo pesme starih novosadskih pank rok bendova, u najširem smislu te reči. Mahom bi to bile pesme u kojima se članovi De Limanosa pojavljuju i kao autori, ali i neki koji su imali uticali na razvoj te scene i subkulture u Novom Sadu. Vremenom se to malo promenilo, ne sviramo više toliko obrada nego i naše pesme, pa je plan da tako i nastavimo.

S obzirom na to da su članovi dugo svirali u pank bendovima, logično je da to i dalje bude pank?

Jeste, mada, ne bismo se ograničavali na jedan stil. To se vidi i po dve pesme koje smo do sada snimili i izbacili, jer uopšte ne liče jedna na drugu, žanrovski naravno. To je možda i najbolja slika onog što radimo. Sviramo ono što nam se svira, kako god da se to zove. Neka se zove pank.

Da se prvo zadržimo na autorskom radu. Šta je ono što vas pokreće?

Ha, to je dobro pitanje. Ne bih mogao da definišem jednu stvar koja nas pokreće. Mislim da je to više u duhu momenta i vremena, odnosno kada nekom nešto sine i donese to na probu, uglavnom se zakačimo za nešto što u nama izaziva određenu ,vrstu emocije i onda to zajednički razrađujemo dalje. Upravo zbog toga nije nužno da to bude jedan žanr, nego sve kreće ili od dobrog teksta ili jednog rifa pa se to razradi do konačne pesme. Neke pesme su na taj način isplivale, neke bogami i nisu, možda neće nikad, to ćemo još videti. Meni se čini da je to najiskreniji način da se stvaraju i umetnost i muzika, a to je ono što samo sebe povuče i izađe na površinu. 

Sistem rada je zanimljiv, napravite pesmu i odmah je i snimite?

Da (smeh). Nije to bilo tako zamišljeno, nego je samo od sebe tako krenulo. Nas u jednom vremenskom periodu vozi jedna pesma i onda odlučimo da je snimimo, izbacimo i idemo dalje. Nije tipično, jer nije plan da napravimo određen broj pesama, objavimo EP ili album, nego ono što smo u tom momentu radili. Uhvatimo tog "duha u boci", snimimo i onda izbacujemo, da to ljudi čuju. Baš smo na pragu sledećeg koraka, ovih dana ćemo snimiti još dve nove pesme. 

Za one koji vole i da vide kako izgledate, postoji i spot snimljen u prostoriji za vežbanje ili studiju?

Tako je. Sreća je da gitarista Nikola Gvozdenović ima podrum koji je opremio baš onako kako bi to zamišljao svaki muzičar. Uz donacije raznih drugara sa strane, napravili smo prostoriju za probe sa svim neophodnim stvarčicama. Tamo sviramo, nismo vremenski ograničeni i sve to dosta utiče na to da možemo slobodno da stvaramo i da se zezamo. Kako tamo provodimo najviše vremena zajedno, rešili smo da to uđe i u spot. Prvi spot je ceo tamo snimljen, a drugi se tamo završava.

U spotu se našlo mesta i za jednog pravog arhivatora i ljubitelja FK Vojvodina, Đorđa Čvarkova, u "stvarnom" životu poznatog kao Dimitrije Banjac. Otkud on sa vama?

Svi se uglavnom poznaju još dok su bili klinci, sa Limana, naravno. Tako da i on, ali i mnoge druge prominentne novosadske face povremeno promole svoj nos na probama i to daje poseban šmek celoj priči. Ispostavilo se da Dimitrije ima zapažene vokalne sposobnosti, tako da se nije pojavio samo u spotu, nego je i otpevao par bekova na pesmi "Provalija". Ako se baš načule uši, može se čuti taj njegov visoki falset.

Krenuli smo od selebriti bek vokala, ali hajde da pomenemo i glavne članove benda?

Nemanja Dukić Duka je pevač, nekada član benda Blitzkrieg, gitaru svira Dušan Ječmenica Dulles, gitarski mađioničar koga svi znaju i koji iza sebe ima neverovatne bendove poput Mitesersa, Ateista i mnogih drugih i sve što je radio, radio je kako treba. Tu je i Saša Karanović Kara koji nas zabavlja na svakoj probi, takođe nekada član Mitesersa, Lazaratha i još nekih 16 bendova koje ne mogu da navedem, neka mi ne zameri. Tu je, takođe iz Blitzkriega, Nikola Gvozdenović koji svira gitaru i u čijoj kući probamo i snimamo tako da mu dugujemo veliku zahvalnost.

Šta je bilo u planu da se nađe na repertoaru od nekadašnjih novosadskih bendova?

Nisam siguran da mogu svega da se setim, ali svakako su tu bile pesme nekadašnjih bendova čiji smo članovi bili. Bilo je tu zanimljivih ideja, poput jedne pesme benda General, uradili smo jednu stvar benda Mr. Joint, pa onda Provokacija, Vrisak Generacije, DMT i slični bendovi koji su nezasluženo u zapećku. Mi ih naravno znamo, ali ih možda šira publika ne poznaje, a ima jako puno kvalitetnih i bendova i njihovih pesama.

Preptostavljam da ne živiš od sviranja, barem ne isključivo od toga. Čime se baviš inače?

Za sada ne živim od sviranja (smeh), ali ko zna, možda me sve ovo progura do vrha. Šalim se, ja sam stomatolog, imam svoju ordinaciju i upravo sam dotrčao kod vas nakon maltretiranja nekih ljudi. Muzikom se bavim iz hobija, sviram razne instrumente, a sticajem okolnosti sam se u životu zalepio za bubnjeve. Naravno da to jako volim, ali i stalno nekom treba bubnjar, pa nikako toga da se otrgnem. Sasvim mi odgovara uloga da im iz zaleđine dajem ritam, jer nisam baš neko ko bi voleo da bude u centru pažnje. 

Na koncerte treba ići što češće, čim se bude moglo, ali koliko često treba da odemo kod zubara?

(smeh) Dva puta godišnje bi bilo idealno, na kontrolu. Može naravno i češće, ne zameram.

I šta kad se neko plaši burgijanja zuba?

Nudimo razne vrste obezboljavanja, pokušavamo na sve moguće psihološke i parapsihološke načine da smirimo osobu. Dosta često ljude više boli posle anestezije, nego od same intervencije. Uglavnom je tu razgovor najbitniji. Na kraju, kad otvore usta ulećemo i radimo.

Šta je plan kada se otvore mesta za sviranje, pokrenu festivali?

Generalno govoreći, imamo želju da sviramo uživo, samo što se još uvek niko nije usudio da pravi neke planove, iz očiglednih razloga. Tako da strpljivo čekamo, bilo bi idealno kada bismo "prosvirali" ovo leto. Do tada ćemo sakupiti dosta naših pesama, a imamo i dobru set listu obrada. Čim bude moglo mi ćemo biti spremni.

Robertovo gostovanje u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna arhiva