Kreativi ljudi će uvek biti važniji od AI alata

Večito pitanje je hoće li roboti uspeti da zamene čoveka? Naravno da odgovor na ovo pitanje uopšte nije lak, niti danas bilo ko može da predvidi šta će se dešavati, ali da su AI alati postali svakodnevica u našim života, praktično preko noći, tome svi svedočimo. Ono što ipak nismo mogli da pretpostavimo jesu mogućnosti koje ovi alati nude, pogovoto u svetu umetnosti. AI je stigao, tu je i svakako će ostati, a sve ovo uvideo je i Nikola Nemešević Nemeš poznat kao majstor sinhronizacije crtanih filmova i zaslužan za mnoge popularne franšize ove grane idustrije. Nemeš je rešio da prethodnu godinu iskoristi za učenje i sticanje novih veština za rad na AI alatima, a rezultati su više nego odlični. Proizvedeni filmovi, reklame i kratki video sadržaji, uz već postojeće kvalitete u audio podršci, dali su rezultate i skrenuli pažnju na rad ovog mladog i talentovanog čoveka.

2025. godina je za nama, kada se osvrneš, kakva ti je bila prethodna godina?

Bila je dinamična. Posebno meni, kao nekome ko je u medijskoj produkciji i to sa fokusom na lokalizaciju i na sinhronizaciju najviše crtaća, voiceovera, reklama i tome sličnog od 2012. Iskreno, primetio sam pre godinu ipo da se nešto menja u svetu lokalizacije, da to nije taj tempo posla, ne samo kod nas, nego generalno ovde na Balkanu. Možemo da pretpostavimo uzrok, kad znamo za ova spajanja, iako još uvek ne znamo ko hoće da kupi Warner Brothers, da li će to biti Netflix, da li će to biti Paramount. Budući da smo dosta radili za Warner sad nam je jasno zašto su oni malo usporili sa radom. Ne samo oni, nego i druge neke firme koje proizvode medijski sadržaj za decu. Onda sam se i ja i moji iz produkcije, okrenuli i posvetili učenju generativne veštačke intelijencije. Kad kažemo generativne, odnosno taj Gen AI, kako ga zovu skraćeno, misli se na silne alate, nazovimo ih programima, za generisanje fotografija, manipulaciju video i audio materijalom. Krenulo je od toga da možemo da kloniramo glas i onda samo unosimo tekst i dobijamo taj gotov glas, pa smo osetili da to jeste neki pravac u kom treba krenuti. U početku je delovalo sve preširoko i prva stvar koju sam ja osetio je da možemo sve! To, negde, nije baš dobro za posao, jer ako nisi fokusiran na jednu ili dve stvari, nego dobiješ, kako ga ono zovu sindrom blještavog objekta, neusmere pažnje.

Koliko ti je vremena trebalo da dođeš do toga da napraviš filmić ili recimo neku reklamu kojima si baš zadovoljan?

Mislim da sam u prednosti, jer produkcija poprilično samostalno radi bez mene, tako sam postavio stvari odavno. „Otkupio“ sam svoje slobodno vreme i mislim da neko, ko je izvršni producent ili ko vodi neki kreativni tim, i treba to da radi. Da se odrekne dela para da bi baratao svojim vremenom slobodno, da može da menja pravce poslovanja, interesovanja i tome slično. Tako da sam ja, i po 7-8 sati dnevno provodio učeći, gledajući, isprobavajući. To je popriličan luksuz, jer kada pričam sa kolegama koji su profesionalci u svojim oblastima, bilo da su montažeri, direktori fotografije, ljudi koji se bave dizajnom zvuka, ljudi koji su dobri u svom poslu, prosto zbog tog posla nemaju mnogo vremena da uče neke nove stvari iz korena. Zbog svega toga mislim da je prošlo, recimo, godinu dana, mog angažovanja na raznim poljama. Nisam se bavio samo gen AI-em, učio sam kroz NITN razne automatizacije, svašto nešto što može da se postavi da radi u pozadini. Pravio sam AI-agente, silne sajtove, kupovao sam web sajte domene sa sve nekim idejama, šta bi jednog dana moglo da nam zatreba. Išao sam čak do toga da sam kupio domen polovniroboti.com i rabljeniroboti.com (smeh). Kad bude došlo vreme da neka bogatija domaćinstva prodaju svoje robote, izvolite, polovniroboti.com, pa zavaljajte to.

Mislim da mi je trebalo oko godinu dana učenja, sa prethodnim nekim iskustvima i mojim sklonostima ka filmu, muzici i umetnosti generalno i ka reklami, budući da sam i na radiju proveo dosta vremena pišući reklame. Iskren da budem, dosta sam ja masterklasova i koječega platio. Razmišljam da  napravim neki komjuniti, odnosno zajednicu, gde bih se fokusirao na upotrebu generativnog AI-a za kreativce. Jer otvoriti radionicu ili masterklas ili nazovimo to kako god i ponuditi "naučite AI", pitanje je kome je to namenjeno ? Pravnicima, lekarima, pekarima ? Preširoko je. Razmišljao sam i gledao i one ljude koji su fatalisti i koji očekuju da će nas AI pobiti sve. Ne znamo da li su u pravu, to ćemo videti jednog dana. Ja biram da na to sve gledam jednostavno kao na nove alate. I smatram da svako, ali svako bukvalno ko ima ikakve veze, ko koristi kompjuter ili telefon u poslovanju, može da profitira od tih novih alata veštačke inteligencije.

Svakako da imaš iskustva i naravno da je potrebno da imaš u glavi i neku viziju recimo kadra i svega ostalog što želiš da ti AI proizvede, ali koliko je to ostvarilo tvoje neke snove, ono što si u stvari zamislio ili je možda to čak i prevazišlo?

Još uvek je tu mnogo ideja do kojih ne stižem. Mislim da ono što trenutno pravi razliku i što će praviti razliku je estetika. Jer ti sad, kad kažeš nekom da je materijal stvoren putem AI, ljudi su u fazonu da, da, da, video sam neke stvari. Ali stvari koje ja trenutno pravim, tu se uopšte ne vidi da je AI, ako to klijent želi. Opet dolazimo do toga da ljudi koji su najveći profesionalci, koji su estete, oni imaju svog posla. Oni se trenutno mahom ne bave ovim. Zvao sam drugara koji je direktor fotografije i objašnjavao mu šta bih ja voleo. Imam viziju, zamišljam ja kadrove, ali nikad neću moći tako dobar prompt da napišem i zamislim kadar kao neko ko je direktor fotografije. Isto kao što ja postižem sjajne rezultate sa lipsinkom, jer se bavim sinhronizacijama 12-13 godina, i mislim da svako treba svoju ekspertizu da iskoristi za to i da se onda umrežavamo i radimo kreativne stvari.

Druga stvar koja mislim da će praviti razliku i već pravi razliku, sada kada tehničke mogućnosti postoje, kad više nisu problem, je kreativa, narativ i samo pisanje. Mi već imamo istraživanje, vezano za generaciju Z, znači one koji su sada studenti, koje pokazuje da su oni hiperosetljivi na perfidno plasiranje proizvoda. Kad neko proba da im nešto zavali ili uvali, oni provale. To su deca koja su odrasla s tim, neće to proći.

Svedoci smo da se ulažu ogromna, nezamislivo velika, sredstva u filmsku instriju i da iza svega naravno stoji profit. Kako misliš da će izgledati budućnost u nekom narednom periodu, jer se čini da bi mnogo ljudi za malo para moglo da napravi veoma dobar sadržaj?

Mislim da se vraćamo na to da će samo ljudi koji imaju kredibilitet moći da dobiju pažnju publike. Opet, mislim da će novi autori do tog kredibiliteta dolaziti kroz svoju priču, kroz neku svoju posebnost, kroz individualnost. Znači, možemo sad da sedimo i pravimo crtaće, ali ja trenutno, u silnoj digitalizaciji i svemu što se vidi, radim na jednoj lutkarskoj emisiji za decu koja će biti vrlo mirna, svedena, dugi kadrovi, mirni zvuci. Znači, ja trenutno idem na kontru od ovoga što se masovno proizvodi, jer negde i kao roditelj osećam potrebu da imamo nešto što možemo detetu da pustimo pre spavanja. I mislim da će stvari, neke potrebe koje mi osećamo lično, lakše naći put i lakše naći istomišljenike. Teško je reći, ali mislim da će se stvari odvojiti, da će kvalitet ipak isplivati u ovoj masovnoj proizvodnji i zatrpavanju. Meni se čini da smo mi udarili u nešto, kao kada klatno udari u kraj, onda počne polako, pa sve brže da se vraća nazad. Mislim da smo mi preterali sa konzumiranjem kratkih informacija i da već postoji svest o tome, makar kod neke srednje generacije, tako da očekujem da idemo ka digitalnom detoxu sve više.

Posao kojim se baviš više od deceniju jeste sinhronizacija crtanih filmova, kada dobiješ određeni lik, koliko ti je važno da se u njemu pronađeš? Kako mu dodeliš određeni glas?

To je jedan od lepših poslova, zaista, kojima se bavimo, da kažem i muzičari i glumci i glasovni glumci. Sa nekim likovima se poistovetiš i leže ti, dok neke počneš da radiš pogrešnim glasom i onda na trećoj, petoj epizodi, skapiraš da te taj glas košta, da izlazim iz gluve sobe promukao. Ipak, nemam ni jedno loše iskustvo sa sinhronizacijom crtaća. Prosto, neke likove više zavoliš, neke ne. Jako sam voleo Darth Vejdera da radim, Šredera u Nindža Kornjačama. Veruj mi da sad više i ne znam, jer to su stotine koje sam uradio. To je jedna zabava i što se tog posla tiče, mi smo stvarno svi plaćeni da se igramo. Nekad više, nekad manje, ali plaćeni smo da se igramo.

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija

Nemešovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod: