Jezik je drugačiji, problemi su isti

Omladinska prestonica Evrope je titula koju Evropski omladinski forum dodeljuje jednom gradu na period od godinu dana. Novi Sad je ovu titulu poneo za 2019. godinu i upravo u našem gradu večeras (sreda 21. novembar) se odvija ceremonija proglašenja za 2021. O tome, ali i o problemima sa kojima se mladi susreću, kao i aktivnostima foruma, za Oradio pričao je njegov predsednik Luis Alvarado Martinez.

Evropski omladinski forum postoji više od 10 godina. Kakve rezultate daje ovaj projekat?

Da, forum je čak i od toga stariji. Ono što mi znamo, jeste da organizacija ima 20 godina, ali pre toga su postojale još tri platforme, tako da je prilično "stara". Omladinski forum predstavlja civilno društvo, odnosno, civilna društva Evrope. Jesam trenutno predsednik, ali nisam sam i nisam glavni čovek u ovoj priči. Ima nas mnogo i zajedno smo ga učinili još snažnijim. Postoji generalni sekretar i ljudi u Briselu koji rade glavni monitoring, kao i evropske institucije. Mi smo tu kao izabrani predstavnici, koji su putovali po Evropi, posetili mlade ljude, upoznali njihove priče i saznali kakve probleme imaju.

Šta je konkretno, pored toga, posao kojim se vi kao predstavnici bavite, u sklopu foruma?

Mi se u osnovi borimo za mlade ljude. Kreiramo brendove, pa dolazimo u institucije i zagovaramo njihova prava, razvijamo kampanje, pregovaramo sa državama članicama za povećanje budžeta, razvijamo istraživanja i pratimo problematike mladih ljudi. Takođe, razvijamo preporuke o politici i dovodimo ih na različite nivoe vlasti, a onda uz njihovu pomoć koordiniramo razvoj inovativne prakse, oko učešća mladih.

Koliko si upoznat sa dešavanjima u Novom Sadu od trenutka kada je ovaj grad poneo titulu Omladinske prestonice Evrope?

Pratimo dešavanja. Naročito kada je u pitanju monitoring. Mislim da je glavni cilj da evropsku prestonicu mladih dovedemo u središte, u atraktivno središte i borimo se da organizacije širom Evrope dođu u Novi Sad i podele svoja znanja. Generalno smo srećni jer vidimo da mnogo mladih ljudi želi da učestvuje i zapravo sami vode te razgovore. Svedoci smo mnogo kreativnosti, inovacija, mnogo novih praksi, koje drugi i gradovi širom Evrope žele da nauče i steknu, a posebno mi je drago što su sve te ideje razvili upravo mladi ljudi.

Neki od gradova koji su takođe poneli ovu titulu su Roterdam, Torino, Antverpen, Maribor... Koji su osnovni kriterijumi da neki grad ponese titulu, kako birate pobednika?

Mi smo tu potpuno nezavisni. Omladinski forum koordinira titulu i da, naravno - mi dodeljujemo nagradu, ali porota je ta koja donosi odluku. To je momenat u kome se spoje pojedinci iz deset različitih civilnh društava, koji potom gledaju aplikacije i onda zajedno donose odluku. To je nezavisna porota koja se sastaje tokom cele godine sa gradovima u Evropi i odluka se donosi na osnovu toga. Oni imaju različitu ekspertizu, pokušavaju da sagledaju sve sa više aspekata i iz više uglova i tek onda odluče kako i zašto nekoga treba nagraditi. Da bi se očuvao integritet projekta, obezbeđena je i njihova anonimnost. Iz tog razloga čak ni ja još uvek ne znam koji je rezultat. 

Šta je ono što posebno ističe gradove koji uđu u finale? Zbog čega su to baš ti gradovi?

Postoje mnogi gradovi koji se prijavljuju, neke od njih ćemo i videti večeras, odnosno, finaliste. I to su upravo oni gradovi koji su pokazali neverovatne planove kako angažovati mlade ljude i napraviti svoje gradove prijateljskim za mlade ljude. I to ne samo kako to učiniti za mlade ljude, već to raditi upravo sa tim mladim ljudima i na taj način uključiti i njih. Želim i da čestitam svim gradovima koji su ušli u finale, zato što su svi projekti i svi planovi implementacije i ono što su izneli, čudesni. I to možete zapaziti u mnogim slučajevima kada su se kandidati prijavili jednom, a zatim i drugi put, jer su samo kroz učešće u procesu uspeli da podstaknu mlade ljude na promene, kako bi svoj grad učinili više prijateljskim, a to je stvarno važno. Ono što primećujemo jeste da taj uticaj traje. I to nije samo ta jedna godina, već konstantna priprema i rad. Posebno je zanimljivo to što na ovaj način gradovi i međusobno mogu da razmenjuju iskustva i uvide razlike, odnosno, kako nešto što neko radi u vašoj zemlji, radi u drugoj.

Kada govorimo, međutim, o problemima mladih i kada uporedimo probleme mladih u Srbiji i u drugim evrospkim zemljama, koja je razlika?

Nema razlike. Isto je. Jezici su drugačiji, kulturne pozadine su različitog nivoa, različite vlade i način na koji vlade rade, ali izazovi, borbe i problemi su isti. Nedostatak pristupa pravima, nedostatak pristupa poslovima, diskriminacija zasnovana na starosti, polu, boji, etničkoj pripadnosti. Nije moguće da kupiš kuću ili da imaš porodicu kada ti želiš i nemaš kontrolu nad sopstvenim životom. Sve i svuda se svodi na mlade ljude koji nisu u mogućnosti da biraju šta, kako i kada žele sa svojim životom, jer postoje ili zakonska barijera ili ekonomska barijera. Dakle ako izuzmemo kulturnu pozadinu i jezik, suštinski izazovi su isti za sve.

Ceremonija proglašenja Omladinske prestonice Evrope za 2021. godinu je večeras. Finalisti su Klaipea, Varaždin, Velika Nikozija i Kišinjev. Koji od ova četiri grada vam je favorit?

To je najteže pitanje. Nama su svi favoriti.

M. M.