Hydrogen stavljaju indie, alt i post-punk scenu u prvi plan

Hydrogen večeras svira na Festivalu uličnih svirača, što predstavlja uvod u njihovu mini turneju po Srbiji. Reč je o novosadskom bendu sa korenima u indie-alt roku kasnih devedesetih i dvehiljaditih, koji je sa svojom "Nemogućom misijom" ove godine učestvovao na izboru za Pesmu Evrovizije. U susret nastupu na Gradić festu, frontmen Nikola Mitrović podelio je sa nama iskustva sa takmičenja, najavio nove singlove, i osvrnuo se na muzičku scenu u Novom Sadu i dalje planove benda.

Kakvo je bilo iskustvo učestvovati na PZE, i sa kojim ciljem ste se prijavili?

Iskustvo je bilo fenomenalno. Mnogo toga smo doživeli i naučili i imamo brdo zanimljivih priča vezanih za sve to. Prijavili smo se jer smo primetili da već godinama postoji neki vakum u indie, alt, post-punk muzici. Okej, tu su Buč Kesidi, tu je Keni Nije Mrtav, koji su prilično mejnstrim, ali ne bih rekao da je to nešto što i mi pravimo. Kada već postoji taj prostor koji treba popuniti, zašto ne bismo mi to probali? Zašto ne bismo to bili mi? Bilo je logično da se prijavimo, da se malo zabavimo, da ljudi čuju za nas jer je to sjajna platforma za promociju, i da podelimo naš indie, post-punk zvuk.

Da li je ta vrsta promocije imala uticaj?

Da, definitivno je imala uticaja. Pre toga smo bili ispod radara, mislim, i dalje smo, ali smo sada malčice iznad radara. To u svetu malih lokalnih bendova mnogo znači i pravi veliku razliku. Sada imamo obožavaoce, ljudi nas zovu u razne gradove da sviramo, što se nije dešavalo pre. To nas je pretvorilo u pravi bend, bend sa fan base-om.

“Nemoguća misija” je vaša jedina objavljena pesma na srpskom jeziku, kako je izgledalo pisanje tog teksta?

Svaki jezik ima neke prednosti i mane. Možeš nešto super reći na srpskom, ali ne i na engleskom, i obrnuto. I pre nego što smo počeli da pišemo na srpskom, imao sam predrasude, da će biti jako teško. Mislio sam da ako sam navikao da pišem na engleskom, znaću samo kako da pišem na engleskom, neću moći da prenesem na srpski. To nije istina. Moraš se malo navići i shvatiti kako želiš da zvučiš, kako da kažeš neke stvari, ali nekako to nije bio problem. Brzo smo se navikli.

U junu ste nastupali na festivalu Is This It, zajedno sa bendovima daze, See It My Way i Always Wrong. Ovaj festival predstavio je indie, alt, pop-punk bendove čiji zvuk vuče korene iz '90-ih i 2000-ih godina. Kako je došlo do organizovanja ovog festivala?

Ideja je bila, kao što naziv sugeriše, da napravimo svirku posvećenu upravo takvoj muzici, toj indie, post-punk muzici. Ljudi često koriste termine alt rok ili indie rok, ali to su široki pojmovi koji mogu obuhvatiti sve i svašta. Mi smo se baš potrudili da okupimo specifične bendove koji vuku inspiraciju iz te muzičke ere. Primarno smo Mika (See It My Way) i ja  imali ideju da napravimo takav festival, sve smo zajedno organizovali, i na kraju je prošlo odlično.

Kako ti vidiš trenutnu muzičku scenu u Novom Sadu?

Ne bih rekao da ima puno bendova, ali čak i sa tim malim brojem bendova, mislim da nema dovoljno prostora. Recimo ako sutra želim da sviram u Novom Sadu, da nije neki festival, mogu da biram između Crne Kuće, KC Laba, Fabrike... Postoji još par mesta koja ponekad nešto organizuju, tako da situacija nije najbolja.

Nakon nastupa na Gradić festu, sledi vam još par nastupa po Srbiji, gde ćete sve svirati?

Da, javili su nam se ljudi iz benda Paks i Noah, da zajedno sa njima obiđemo Srbiju. Turneju smo nazvali Let Them Cook! Za sada imamo tri datuma, idemo u Kruševac, Niš i Beograd, ali biće još gradova. Baš smo uzbuđeni zbog toga.

Da li imate u planu da izbacite neku novu muziku?

Pripremamo dva nova singla u saradnji sa Anom i Sarom Živković, koje su napisale, kako ljudi nazivaju, prvu srpsku mangu. Strip se zove MU, a one su nas kontaktirale da radimo zajedno i onda smo odlučili da napišemo dve pesme inspirisane njihovim stripom, to su pesme "Sećanja 1" i "Sećanja 2". "Sećanja 1" je naša sledeća pesma koja izlazi veoma uskoro. Veoma smo uzbuđeni zbog toga i jedva čekamo da ljudi to čuju.

A.N.

foto: Mihajlo Zorić, Lea Bodor, Festival uličnih svirača