Glumci imaju pravo na javnu reč

Mladi zrenjaninski glumac Dejan Karlečik osvojio je nagradu za glavnu mušku ulogu na nedavnom 68. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Svojom ulogom u predstavi "Zrenjanin"oduševio je i publiku i žiri, a kompletan novčani deo nagrade prosledio je u humanitarne svrhe. Ovim gestom je ne samo pomogao bolesnoj devojčici, već i upozorio javnost na ovaj veliki problem.

"Dobio sam nagradu za ulogu u predstavi 'Zrenjanin'. Lik iz predstave se takođe zove Zrenjanin. Predstava je rađena u prošlogodišnjoj produkciji Narodnog pozorišta iz Zrenjanina 'Toša Jovanović', u režiji Borisa Liješevića i po tekstu Igora Štiksa. Obrađuje teme pljačkaških privatizacija, propasti Zrenjanina kao velikog industrijskog giganta koji je danas ništa drugo do muzej destrukcije", priča nam je Dejan na početku razgovora u emisiji "Dnevna soba".

Koliko ti znače priznanja, pogotovo ova koja si dobio od stručne javnosti, u konkurenciji kolega profesionalaca?

Nakon osvajanja nagrade razgovarao sam sa žirijem, u kome su bili novinarka Smiljka Seljin, teatrolog Miki Radonjić i glumica i rediteljka Dragana Varagić. Rekao sam im da su mi ovom nagradom dali veliki zadatak za naredni period, jer imam nepunih 30 godina i da bi mi lakše bilo da sam dobio nagradu za mladog glumca. Ova, pa i svaka druga nagrada, koliko imponuje toliko i obavezuje da održim konutinuitet, ne nagrada, nego sve boljih ostvarenja.

Verujem da glumci ne žive život iz snova, bar što se finansijskog dela tiče. Ti si ipak rešio da kompletan finansijski deo nagrade pokloniš jednoj devojčici u humanitarne svrhe.

Još davnih dana sam se zarekao da ću se voditi ovim principom. Još kada sam pre dosta godina, dok bio sam na fakultetu, dobio nagradu za vrhunske rezultate u umetnosti koja nije bila visokog iznosa, njome sam počastio kolege, a već sledeću koja je usledila od grada Zrenjanina prosledio sam za lečenje jednog dečaka obolelog od leukemije. Ovu nagradu, iako lično to nisam ni želeo da se zna i objavljuje, prosledio sam Maši Artiko. Realno, niko od nas ne živi život iz snova, to je život prosečnog Srbina, u kreditu sam (smeh), razvalčim se od meseca do meseca, ali mislim da taj novac, koliki god da je, meni ne može da reši neke probleme za duži period. Možda može kratkoročno da mi pomogne, ali za taj novac ja se neću obogatiti, a i da ga ne uzmem, neću osiromašiti. Mislim da na ovaj način stigne onome kome je mnogo potrebniji. Uz to, mislim da mi, glumci, imamo pravo na javnu reč, možemo javno da utičemo na svest građana, ljudi koji žive u ovoj zemlji i moj apel je bio ljudi razmisle o tome i pomognu makar SMS porukom. Što se Maše tiče, taj broj je 484 a šalje se na broj telefona 3030. Sve to može da se vidi i na sajtu www.budihuman.rs. Ako pogledate taj sajt videćete koliko dece čeka na operaciju i kome je sve potrebna pomoć.

Veliki je broj tvojih uloga u pozorištu, a ima te i na filmu. Gde se bolje osećaš?

Na filmu su to bile male uloge i već neko vreme više se bavim pozorištem, tako da na filmu nemam neko jako veliko iskustvo. Za ovo koje imam mogu da kažem da mi je bilo vrlo prijatno. Radio sam sa sjajnim kolegama, ali mislim da mi je pozorište bilo i biće prva ljubav, pa sam na to usmerio svoju pažnju i energiju. To je mesto gde se najbolje osećam, pozornica, pogotovo Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" u Zrenjaninu, na kojoj sam praktično odrastao. Počeo sam još u srednjoj školi da statiram, a već na trećoj godini fakulteta sam dobio prvi angažman. Dan danas sam tu i definitivno se tu najprijatnije osećam.

Kako se pripremaš za predstavu i lik koji treba da odigraš?

Imam neke svoje rituale koje ne bih da otkrivam (smeh). Kao i u svakom poslu, koliko se predaš i koliko pošteno radiš, toliko će ti se i vratiti, rezultati će biti dobri ako si uložio veliki trud. Kao i u sportu, na primer, rezultat ne može da dođe odmah. Možeš da se spremaš za neke velike uloge, ali ti one dođu mnogo kasnije. Treba biti i spreman i svestan, kada te uloge dođu, da ih iskoristiš na pravi način, najbolje što možeš.

Koji komad od onih koje si do sada igrao najviše voliš? I koji bi možda voleo da odigraš?

Teško je reći, svaka predstava koju trenutno igram ima svoje značenje za mene. Drago mi je da igram neke predstave koje sam igrao još kao student, a i dalje su na repertoaru i imaju više od 70 izvođenja. Tu je i predstava koja je bila moj master rad, a igram i u dve komedije za koje se traži "karta više", što je pokazatelj da nisu samo jeftine komedije zanimljive publici, nego da i mali ansambl kao što je naš u svom pozorištu može da rasproda salu.

Zrenjaninu možda neke stvari nedostaju, ali ima prelepu pozorišnu salu. Koliko često ona bude rasprodata?

Zrenjanin nema pijaću vodu (smeh). Problem Zrenjanina je u tome što nema ljude koji ostaju u njemu. Kako nema industrije, mladi odlaze u Novi Sad ili Beograd, ili u Suboticu. Dosta ih je otišlo u inostranstvo, tako da je potreba ne samo za pozorištem nego za bilo kojim društvenim životom sve manja i manja. Scena zrenjaninskog pozorišta sa pomoćnim sedištima i trećom galerijom prima oko 350 ljudi, ali meni je jako drago što je, recimo, tokom festivala, svake večeri, sala bila dupke puna. Što znači da su Zrenjaninci željni kulture, pozorišta i dobrih predstava.

Koliko je teško održati se u svetu glume i živeti u Žrenjaninu koji ipak nije pozorišni i filmski centar Srbije?

To je dobro pitanje. Tokom studija sam razmišljao da li da se vraćam u Zrenjanin ili da pohrlim, kao većina mojih kolega, za velikim centrom. U razgovorima sa asistentima i profesorima shvatio sam da je veliko pitanje šta ću dobiti i koje uloge će mi biti ponuđene ukoliko odem za Beograd, na primer,  zbog velike konkurencije. U Zrenjinanu je bila šansa da se razvijem u dobrog glumca, rešio sam da pokušam i mislim da mi je to bila dobra odluka. Iz te mladalačke želje i ambicije da dobiješ sve i odmah, ipak sam dobro postupio i sad iskreno ne bih odlazio. Naše pozorište, a ne kažem to iz kurtoazije, ima jako dobar ansambl, iako bih voleo da nas je još više, da nam grad odobri da uposlimo još mladih glumaca. Potpuno sam zadovoljan svojom angažovanošću tako da ne razmišljam o odlasku. Uz to, mislim da treba biti hrabar, vratiti se i boriti se za svoj grad i pokušati da podigneš kulturnu svest onih koji su ostali.

Šta radiš kada dobiješ ulogu osobe koja je protiv tvojih ličnih stavova i principa? Da li ti se to nekad desilo?

Da (smeh). Još na fakultetu su nas učili da ne postoje pozitnivni i negativni likovi. Svaki lik kao glumac moraš da odbraniš i da kažeš zašto je on takav. U tome i jeste lepota glumačkog poziva, da imamo priliku da živimo neke živote koje inače ne živimo ili koje ne želimo, ali bi na sekund možda baš pokušali da budemo taj neko.
 

A koliko takve uloge utiču na tebe u privatnom životu? Može li neka uloga da te na neki način promeni, na bolje ili gore?

Verujem da može ali gledam da iz svega u životu, na sceni, iza scene ili privatno, izvučem samo ono dobro. Loše stvari pokušavam da ne pamtim, bile su, prošle i iz svega gledam da nešto dobro naučim, da izvučem pouku i da sve to primenim u privanom životu.

Sa kim bi u narednom periodu želeo da radiš, a koga bi radije izbegao?

Ne znam koga bih izbegao, to bih znao kad me neko pozove (smeh). Svakako bih izbegao projekat koji je komercijalan, jeftin, plitak, jefitnog humora ili ideje. To bih izbegao. S druge strane, prihvatio bih svaki posao za koji mislim da može da promeni svest ljudi na bolje. Što se tiče ljudi, zaista sam imao sreće da radim sa dobrim glumcima, rediteljima, dramaturzima i ako se nastavi ovaj kontinuitet ja nemam ništa protiv. Bitno je da su oko tebe dobri ljudi, spremni na rad i da zajedno stvorite pozitivnu energiju.

Gde će publika moći da te vidi u narednom periodu?

Slede mi predstave u zrenjaninskom pozorištu, Nušićeva "Vlast" u režiji Dušana Petrovića, nakon toga igram u predstavi "Nemam da platim, neću da platim", tu je već pomenuti "Zrenjanin", pa "Čudovište" i to je sve ovog meseca. Idemo i na Festival bosanske drame u Zenicu, pa igramo u Sarajevu, a krajem meseca idemo za Temišvar, dok ću u SNP-u, u Novom Sadu, igrati u predstavi "Nebeski odredi".

Dejanovo gostovanje u emisiji "Dnevna soba" preslušajte i na podkastu Oradija.

Jovan Marjanović