Dnevnik korone u stihovima

"Kada je krenula cela situacija sa pandemijom i zatvaranjem osetio sam da nema nazad, da ne kažem da je to bio jedan istorijski trenutak. Sve je stalo, nije se išlo na posao, to je bilo vreme u kome je čovek trebalo da provede više vremena sa samim sobom, sa onim sa kim živi i da se zapita o mnogim stvarima. Meni je to bila neka vrsta autoterapije i kreativni odgovor na to što nas je snašlo. Prvo je krenulo sa jednim instrumentalom, a onda su počele da naviru reči, pa sam počeo da pišem neku vrstu dnevnika, koja uz pesme sadrži i crteže i neke kratke humorističke video klipove. To je bio koncept uradi sam, po principu budi sam svoj medij u uslovima infodemije. Te sadržaje sam razmenjivao sam svojim prijateljima kako bih zabavio i sebe i druge, kako bismo ostali normalni. Dobijao sam fidbekove, pa sam materijale koji su prvo bili na Viberu složio u knjigu", ispričao nam je Jovan na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Koliko je dnevno-politička situacija uticala na tvoju inspiraciju?

Vrlo brzo se to ispostavilo kao povezano. Sam virus i sve oko toga je nešto što nas je zateklo, nešto nesitraženo, ispituje se u svim pravcima, a povezano je i sa društvom i sa politikom. Sama zbirka je jedna vrsta dnevnika, hronološki postoje tačke u kojima se prelamaju određene situacije. Bila je to dupla borba, sa virusom i sa politikom. Svi režimi i globalno i lokalno su ovu pojavu iskoristili za oduzimanje sloboda, kontrolu ljudi. Sve je tu, bez neke velike pretenzije da se nešto objašnjava. To je doživaljaj, slika sveta, oseća se povezanost sa celim svetom. Kao neka globalna učionica, u kojoj je učiteljica napisala đacima, umesto proleće, korona je stigla u naš kraj i svako sada piše na tu temu, preživljava i izražava se.

Čini se da su se stvari samo pojačale, ko nije imao ima još manje, a ko je imao ima još više?

Upravo to. Sve ono što smo do pandemije slušali i čitali, o političkim krizama, da će ekonomski balon pući i slično, sada, u najširim slojema društva može da se vidi da nešto nije u redu sa planetom i sa sistemima. Pokazalo se kako se ljudi ponašaju, isplivale su na videlo samoživost, egoizam, pohlepa... Taj psihološki aspekt me je najviše zanimao. Navike ti se potpuno presecaju, nema kretanja, nema putovanja, nema druženja, nema koncerata, nema posla. Čovek se nađe u situaciji da, na jedan potpuno nov način, živi i preživi, a sve se toliko produžilo da nam je svima ostavilo određene posledice. Imao sam utisak nekog sudnjeg dana, ne u nekom apokaliptičnom smislu, već što se tiče trajanja. To niko ne zna. Normlano je da se vraćaš sećanjima i uspomenama, stvarima koje si uradio i naučio, a onda ih crpiš koliko god možeš i to je onda sve prisutno u radovima.

Same pesme, njihova lirika i stil, ukorenjene su u novosadskoj pank tradiciji. Kao da bi trebalo da imaju svoju muziku?

Većina ovih pesama ima i svoju melodiju i kantautorski su izvedene u nekom specifičnom stilu, koji ja zovem akustični pank, u najširem smislu. Dugo se bavim muzikom, još u srednjoj školi sam imao HC/pank bend, melodičnog usmerenja i zapravo sam deo generacije novosadskog hardkora, uz bendove Proleće, Mitesers, Buka za decu, No speed limit.. Ovo sad, toliko godina kasnije, kada se svede samo na gitaru, više liči na songove za neku moju predstavu koja je, uslovno rečeno, cela ova knjiga i ova priča. Karakter tih pesama je takav da mogu da se izvode u različitim žanrovima i aranžmanima. Ceo moj rad ima korene u vremenu dok sam živeo u Beogradu, sredinom devedesetih pa sve do sredine dvehiljaditih i druženja uz tadašnji Radio B92, bioskop REX i celu tu angažovanu sredinu. Kao da sam je prizvao, i to vreme i okruženje, u virtuelnom smislu. Danas je sve disperzirano na internetu, različiti umetnici imaju svoje viđenje, intervencije i sadržaje, ali to čini jednu platformu za zajedničko reagovanje, društevni komentar i otpor.

Ova pesma nastala je sakupljanjem ključnih reči koje su nam bile svakodnevnica. Naziv je inspirisan bendom Vu Tang Klan, jer mi je palo na pamet da bi ovo trebao da bude neki hardkor rep:

Ni Hao! Dobar plan, malo se zanjihao,

Malo se zadihao, pa se zakihao!

To je samo bolest, Korona, Kovid 19,

Made in China, situacija je očajna!

Loša vest!

Novi poroci, perverzni obroci,

Ljudi i životinje – intimusi i virusi!

Ovo je ishrana Wu-han klana

Porcelanske činije, slepi miševi i zmije,

Začini je, ujedi je – dobro znači nije!

Blokirane bolnice, zatvorene granice,

Karantin, garanti, maske i rukavice,

Alkohol, asepsol, panik kontrol,

Priroda ili laboratorija?

Sloboda ili zdravlje – ljudi i teritorija,

Digitalne sahrane, smrt i krematorija,

Ostani kod kuće i sajber euforija