Društvo / Intervju
Anica Petrović: Novi Sad ne bih menjala ni za jedan grad
Anica Petrović mlada je glumica koja, posle svega dve godine profesionalne karijere, pleni značajnim ulogama u predstavama u regionu. Gledali smo je u "Deci Paklene pomorandže", seriji "Dug moru 2 i 3", a upravo je završila premijeru predstave "Magbet" koja je održana u Budvi i Podgorici.
"U predstavi 'Magbet' Nikite Milivojevića igram jednu od Lejdi Magbet. Predstava je podeljena tako da više ljudi igra jedan lik. Imamo trojicu Magbeta i čak pet Lejdi Magbet. Moj lik u predstavi prolazi kroz više faza u komadu, pa smo senzibillitetski dobijali svoj deo uloge. Ja sam druga po redu, prva je bila Jelena Simić, Ivana Pančić ili Sonja Isailović su treće, četvrta je Maja Stojanović i peta Nevena Nerandžić", priča Anica.
Ovo nije prva njena saradnja sa Nikitom Milivojevićem. Glumački je stasala u njegovoj klasi na Fakultetu dramskih umenosti u Novom Sadu.
"Moja prva profesionalna predstava bila je upravo sa Nikitom, još u vreme studija. 'Veštice iz Salema' se zvala drama i tu sam mogla da osetim kako je to sarađivati sa Nikitom u pozorišnom svetu, a da mi nije profesor. U međuvremenu sam radila 'Tri musketara', 'Kosu' i 'Decu paklene pomorandže' u Pozorištu mladih u Novom Sadu", kaže Anica.
Prema njenim rečima, velika želja joj je bila da se nađe u predstavi koja je nastala na romanu Entonija Burdžisa, a od kojeg je Stiven Kjubrik načinio kultni film.
“Kada sam čula da će Kokan Mladenović režirati, molila sam boga da se nađem u toj predstavi. Kokan je organizovao zatvorenu audiciju, na kojoj je bilo nas desetak u konkurenciji za glavnog lika i glavnu glumicu, jer još nije bilo jasno kakva će podela biti. Onda je Kokanu palo na pamet da nas sve angažuje i da napravi, u stvari, predstavu o deci Paklene pomorandže gde smo mi bili i stariji likovi i mlađi i one glavne uloge koje svi znamo i ta podela je bila vrlo autentična i zahtevna", priseća se naša sagovornica.
"Deca Paklene pomorandže" je predstava koja govori o nasilju kojem prisustvujemo svakodnevno od ulica, preko medija do digitalne sfere. Anica kaže da je tužno što su tokom procesa spremanja predstave bili svedoci nasilja, kada je na 300 metara od pozorišta pretučen čovek do smrti.
OBRATI PAŽNJU
“U to vreme se desio i slučaj samoubistva jedne mlade devojke koja više nije mogla da izdrži maltretiranje na društvenim mrežama. To je bilo tragično, a nažalost inspirativno za nas da tu predstavu usmerimo gde treba. To možda čudno zvuči kada se izgovori, ali 'Deca Paklene pomorandže' je drama koja je pisana decenijama ranije i igrajući je shvatali smo da nema neke velike razlike u nasilju od kada je roman nastao do danas”, kaće Anica.
Za sebe kaže da je još uvek početnica u ovom poslu i još uvek istražuje na koje sve načine može da iskaže svoje društveno angažovane stavove, a to joj je prilično važno.
U međuvremenu je učestvovala u snimanju nekoliko serija koje su bile veoma zapažene.
“To je neka nova škola i dimenzija. Nedavno sam snimala i 'Dug moru 3' i to mi je mnogo značilo. Ja o tome i dalje ljudima pričam kao da sam čitavog tog snimajućeg dana imala školu glume, a ne ulogu na setu. Leon Lučev je jedan od reditelja koji je režirao seriju i pomogao nam je da shvatimo šta znači manje i više, što je jako značajno za glumca kada je televizija ili film u pitanju. Tu sam naučila kako da neprirodno smanjujem izraz ne bih li se uklopila", kaže Anica.
O Novom Sadu u kojem je studirala ima samo reči hvale. Ipak nije sve išlo kao po loju od samog početka.
“Ja sam Vranjanka, a glumu nisam upisala odmah posle srednje škole. Prvo sam studirala stomatologiju u Beogradu, pa sam dve godine bila tamo. Posle dve godine upuisala sam glumu, a od prvog fakulteta nisam odustajala. Taj period je bio jako težak. Novi Sad na početku mi nije bio prijatan zbog tih okolnosti, nisam se baš najbolje snalazila ovde, a onda sam naučila da ga volim i volim ga sve više. Sada sam sigurna da ga ne bih menjala za bilo koji drugi grad. On mi daje jednu vrstu mira i spokoja, a meni to sada treba”, kaže mlada glumica.
Anica ističe da gluma jeste njen poziv i danas je potpuno sigurna da će u ovom zanatu ostati.
“Radujem se noviom ulogama i iskustvima i znam da gluma može da mi omogući mnogo toga što želim. Ipak, i dalje se bavim ortodoncijom, što mi oduzima dosta vremena, ali to sam sve ja. Malo sam ambiciozna i borbena, volim oba svoja zanata i ne vidim razlog da u oba ne budem uspešna”, zaključuje naša sagovornica.
P. Klaić
