Biznis inkubatori - podrška mladim preduzetnicima

Mladi ljudi koji žele da započnu svoj biznis, osnuju neko preduzeće ili organizaciju treba da prođu kroz mnoge stvari: od ideje koja će zaživeti, preko načina na koji će je sprovesti, do realizacije, administracije, birokratije, finansija, podrške i tako dalje. Mogli bi da nabrajamo ceo dan sve stvari koje su teške, ali uspeh ne dolazi lako. Zato mladi u Srbiji imaju biznis inkubatore, mesta gde uvek mogu da dođu sa svojom idejom, da je razrade, rade u kreativnim prostorima, dobiju podršku i razgovor, što je nekada i najvažnije.

Šta su to biznis inkubatori?

To su centri koji pružaju podršku razvoju biznisima koji su na početku - takozvanim startap biznisima. Ideja je da se poveća uspešnost ovakvih ideja i podstakne njihov dalji razvoj. Ovakva podrška podrazumeva pružanje prostora, finansijsku pomoć, organizacionu, tehničku, stručnu i sve ostalo što je potrebno za razvoj novih ideja. Biznis inkubatori su već odavno popularni i rado korišćeni u svetu, ali kakva je situacija u Srbiji, gde se nalaze i čime se tačno bave? O tome smo pričali sa Ivanom Sabo, community mendžerkom Biznis inkubatora Novi Sad:

"Usluge koje mi nudimo su dvojakog tipa. Osim što nudimo prostor gde mladi ljudi mogu da rade, a to su kancelarije ili co-working prostor, mi imamo i konsultantske usluge koje su uglavnom vezane za razvoj samog biznisa. Osim toga tu je i naša mentorska mreža - ukoliko mi ne možemo da pomognemo, pronaći ćemo osobu koja može sa mladima da razgovara. Naš inkubator postoji već deset godina. Činjenica je da mladi ljudi kojima treba ovakva usluga uvek pronađu način da dođu do nas", ističe Ivana.

Kako ona kaže, to bude ili kroz mrežu fakulteta jer imaju dobru saradnju sa celim Univerzitetom u Novom Sadu ili saznaju za njih preko raznih događaja ili predavanja. Ivana napominje da je važno znati da je ovaj inkubator - IT inkubator, fokusiran je na ideje, informaciono-komunikacionoj industriji i kreativnoj industriji, ali i da su tu i da pomognu poslovnim idejama koje nisu usko vezane za ove oblasti.

Ovakav tip podrške razvoju novih ideja je posebno privlačan zemljama u tranziciji, pogotovo što oni pomažu smanjenju fiksnih troškova. Već 90-tih godina oni postaju prepoznati u Evropskoj uniji kao važan element za razvoj i u EU postoji preko 900 modela biznis inkubatora. U Berlinu je ova ideja došla sa Tehničkog univerziteta, a nastala je kao želja za saradnjom između fakulteta i malih i srednjih preduzeća. Nemačka je došla do toga da ima oko 300 različitih modela biznis inkubatora danas.

Nina Petrov (24) je osnivačica nevladine organizacije Inspiring change. U svet samostalnog poslovanja, aktivizma i ostvaraivanja ideja je ušla veoma mlada, još sa 16 godina, a kako ona kaže ako radiš ono što voliš, onda ćeš i uspeti u tome:

"Prvi put se ta želja kod mene javila 2011. godine kada sam osnovala neformalnu omladinsku grupu i kasnije je ona postala zvanična nevladina organizacija. Tada sam prvi put oko sebe imala tim sa kojim mogu da ostvarim svoje ciljeve. Nisam htela ni da razmišljam o tome da radim nešto što ne volim i nije postojao izbor. Ako nešto volite, onda se prirodno usmeravate ka tome da napredujete, a ako ste u nečemu dobri onda napredujete. Kod nas u Srbiji je dosta teško pokrenuti svoj biznis, sistem podrške nije adekvatan i mnogo je lakše raditi kod nekog ko je to već postigao", ističe Nina.

Što se tiče biznis inkubatora, Nina kaže da se neki od njih ne koriste dovoljno, kao, na primer, inkubator u Zaječaru koji nema publiku i u kome se otkazuju programa jer mladi ne znaju za njih. Ipak cela ideja oko ovakvih centara se još uvek razvija. U Srbiji trenutno postoji više od 30 poslovnih inkubatora, s tim što nisu svi operativni.

Osnivač sajta Knjiški moljac, veoma popularnog sajta koji se bavi birokratskim mukama i onom čuvenom FTJP, Milan Trbojević, kaže da nije lako mladima koji žele da postanu preduzetnici, jer mi još uvek nismo preduzetnička zemlja. Sa druge strane, smatra da su biznis inkubatori odlična prilika za mlade, a za svoje početke kaže da je "njegova iluzija bila da će kada poraste biti lakše”, ali i da sve kreće iz želje, a obično tek posle dođe informisanost o tome.

"Za mladu osobu nije lako da pokrene svoj biznis, zato što okruženje nije podržavajuće, mi smo još u početnoj fazi, kao društvo. Naravno, postoje neki habovi, udruženja, gde se nađete sa istomišljenicima. Problem je što se preduzetnici na početku osećaju usamljeno, a poenta je da nađete neku svoju mikrozajednicu, što nije baš lako, verovatno nikada neće ni biti, ali je zanimljivo. Moji počeci su bili teški, ali se s vremenom borite sa sve većim izazovima, u kojima svaki dan pobeđujete sami sebe", kaže Milan.

U tom smislu, prema Milanovim rečima, postojanje biznis inkubatora ili bilo kojih mesta koja okupljaju preduzetnike na jednom mestu je fenomenalno, pogotovo ako iz njih izađu dobre ideje i biznisi. Jer, za koju godinu, u tom istom inkubatoru oni će moći da prenose svoja znanja i iskustvo.

Iako su još uvek u razvoju, biznis inkubatori su odlična mesta za sve one mlade koji žele da "uzmu stvari u svoje ruke”, za sve one koji se dvoume, one koji imaju ideju, ali bi o njoj pričali sa drugima, razradili je i isplanirali. Osim toga ovakvi centri pružaju i prostor, kancelarije, rad u timovima… Ne morate imati detaljno razrađen plan i program za narednih deset godina, možete doći i čisto informativno, raspitati se o svemu što vas zanima, pa možda baš neka ideja padne na pamet na putu do tamo. Ispostavilo se da radi u velikim, razvijenim zemljama, što ne bi i kod nas?

J.Božić

Fotografije u tekstu: https://unsplash.com/