Društvo / Aktivizam
Više razloga da naučite znakovni jezik
Prošlog vikenda u Kotoru je održan međunarodni filmski festival "Uhvati film", posvećen promociji filmova koji se bave temom invalidnosti. U okviru festivala, Novosađanka Marija Gabnai održala je radionicu znakovnog jezika. Sa Marijom smo razgovarali o tome kako izgleda učenje znakovnog jezika, ali i o tome zbog čega je važno njegovo poznavanje.
Foto: Jelena Milutin / Uhvati film Kotor
Kako funkcioniše srpski znakovni jezik? Da li je standardizovan?
Kada pričamo o srpskom govornom i znakovnom jeziku, zapravo ne možemo da kažemo da su isti ili ekvivalentni, zato što znakovni jezik kao takav ima svoju strukturu i sintaksu i ne može da prati gramatiku srpskog jezika. Znakovni jezik u Srbiji još nije standardizovan na način na koji bi trebalo da bude i uvek ima prostora za neke blage izmene. Zakon o upotrebi znakovnog jezika je usvojen 2015. godine, međutim, on i dalje nekako postoji samo na papiru.
Na koji način ljudi kod nas mogu naučiti znakovni jezik?
Mogu ga učiti unutar udruženja Ruke govore, odnosno Društva tumača i prevodilaca za znakovni jezik. Mi smo za sad jedina licencirana škola u Srbiji, gde ljudi mogu da prođu obuku i da dobiju sertifikat, a posle, naravno, ako neko želi da dođe do nivoa tumača za znakovni jezik, može dobiti i licencu. Često nam se javljaju studenti koji završavaju defektologiju ili logopediju sa željom da nauče znakovni jezik. Oni do nas dolaze najčešće putem društvenih mreža ili našeg sajta.
Foto: Jelena Milutin / Uhvati film Kotor
Da li postoje neke inicijative da učenje znakovnog jezika uđe u sistem visokoškolskog obrazovanja?
Na Medicinskom fakultetu zapravo postoji znakovni jezik, ali za sada samo kao izborni predmet. Čini nam se da to nije dovoljno, jer nam se dešava da nam se studenti koji prođu znakovni jezik na fakultetu obraćaju za dalje usavršavanje. Inicijativa postoji, ali mislim da nije na zavidnom nivou. Isto tako, smatram da ta inicijativa treba da dođe od same zajednice gluvih. Međutim, njima je trenutno više fokus na mogućnosti da o trošku države imaju tumača za znakovni jezik u sistemu obrazovanja.
Kako izgleda sam proces učenja znakovnog jezika? Koliko je vremena potrebno da se savlada?
Kod nas osnovni kurs traje tri nedelje. Naravno, kao i svaki drugi jezik, i znakovni jezik se zaboravlja ukoliko se ne koristi. O broju znakova je jako teško pričati jer ih ima mnogo i to je jedan vizuelno-opisni jezik. Postoje određeni znakovi koji nose i više različitih značenja u zavisnosti od konteksta. Takođe, i vreme potrebno za savladavanje znakovnog jezika veoma varira. Primera radi, ja u svojoj okolini imam osobe koje su upoznate sa zajednicom gluvih i u kontaktu su sa njom više od deset ili petnaest godina, a opet nisu savladale ni osnove znakovnog jezika. Sa druge strane, poznajem osobe koje su kratak vremenski period u zajednici, a već su savladali mnogo više od samih osnova. Često se kaže da će osobe kojima bolje idu jezici lakše savladati i znakovni jezik.
Kako znakovni jezik funkcioniše u zemljama regiona? Koliko se razlikuje u odnosu na znakovni jezik u Srbiji?
Rekla bih da je situacija slična kao i sa govornim jezicima u regionu - postoje određene stvari koje se razlikuju, ali to su više neke sitnice i finese. Ne smemo zaboraviti da se zbog problematike standardizacije znakovnog jezika dešava da se i unutar jedne države ili čak jednog grada određeni znakovi mogu razlikovati.
OBRATI PAŽNJU
Takođe, postoji i međunarodni znakovni jezik. Kako on funkcioniše? Da li se kod nas koristi u nekim situacijama?
Međunarodni znakovni jezik se u Srbiji često koristi od strane mladih ljudi i često se implementira u toku razgovora na srpskom znakovnom jeziku. Takođe, koristi se u nekim situacijama koje okupljaju gluve i nagluve osobe iz različitih delova sveta. Međunarodni znakovni jezik možemo povezati sa engleskim jezikom kod nas, čujućih, jer je to jezik kojim ljudi mogu da komuniciraju bez obzira iz kog dela sveta dolaze. Važno je pomenuti i da svaka država ima svoj znakovni jezik - on nije univerzalan. U regionu postoje finese po kojima se znakovni jezici razlikuju, ali kada uporedimo srpski znakovni jezik i, na primer, britanski znakovni jezik, oni su potpuno različiti.
Pomenula si da je interesovanje za učenje znakovnog jezika najprisutnije među studentima i studentkinjama defektologije. Međutim, koje su to još neke situacije u kojima nam znakovni jezik može biti koristan, a koje nisu vezane samo za komunikaciju sa gluvim i nagluvim osobama?
Da, znakovni jezik nam može koristititi na još neke interesantne načine. Jedan od njih jeste da znakovnim jezikom možemo nesmetano da komuniciramo pod vodom. Sa druge strane, možemo da komuniciramo iz velike daljine bez potrebe da vičemo. Možemo da komuniciramo i u toku jela, a da ne ispadnemo nepristojni. Dosta je takvih situacija o kojima čovek ne razmišlja, jer nam je često fokus na tome da znakovni jezik treba da se uči zbog kontakta sa gluvom osobom. Ja se slažem sa time i treba ih učiniti ravnopravnim u društvu, ali znakovni jezik se može koristiti na još mnogo različitih načina.
Ceo intervju sa Marijom Gabnai možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
