Urbane bašte su važne

Mlada naučnica Radenka Kolarov, diplomirani je inženjer pejzažne arhitekture i doktorantkinja na smeru Agronomija. Svojim radom i aktivizmom doprinosi zelenijoj i zdravijoj životnoj okolini u urbanoj sredini kakva je Novi Sad. 

Radenka je istraživač pripravnik na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i osnivač NVO "Kreativna industrija Viridis". Motivaciju je pronašla u istraživanju koje ju je dovelo do izvanrednih rezultata, koji su pokazali da postoji veliki sortiment voćnih i biljnih vrsta - stubaste, patuljaste, male i kompaktne, ali pre svega dekorativne, kao i da se urbane bašte mogu primeniti na našim javnim zelenim površinama. Njena ideja vodilja je bila da se u delo sprovede neki koncept urbanog baštovanstva u Novom Sadu.

"Cilj prvog projekta 'Urbane bašte – jer su važne' bio je da se podstaknu predškolske ustanove koje imaju svoje parcele da uvode koncept ozelenjavanja zelenih površina. Na Adamovićevom naselju, u vrtiću 'Čarobna kuća', u sklopu dvorišta jednu parcelu smo izdvojili i postojeću zelenu površinu pretvorili u proizvodnu površinu sa voćarskim i povrtarskim kulturama. Zahvaljujući toj akciji, vrtić je dobio sopstveni izvor hrane, a deca mogućnost da borave u zdravom okruženju i da razvijaju svoje motoričke i intelektualne sposobnosti i veštine", kaže Radenka.

Naredni projekat "Novo mesto za nove ljude" urađen je preko Fondacije "Novi Sad 2021 evropska prestonica kulture" i akcenat je bio na tome kako uključiti lokalnu zajednicu u ozelenjavanje nekog prostora.

"Lokacija je bila Satelitska pijaca, gde je postojala neadekvatna deponija. Taj prostor je očišćen i po principima urbanog baštovanstva zajedno sa lokalnom zajednicom, ozelenjen je. Od organskih materija, odnosno paleta, popločan je materijal, mobilijarom su oplemenili taj prostor, a od biljnih vrsta zasadili su stubaste jabuke, breskve, brusnicu", navodi Radenka.

Projekat "Šetnja kroz nasleđe - Pokret za urbane bašte" rezultirao je panel diskusijom o urbanom baštovanstvu, a potom i turističkim obilaskom Novog Sada po lokacijama gde su ranije bile urbane bašte. Organizovana je i izložba sa prikazima nekadašnjih urbanih bašti, a podstakli su i mlade da doprinesu idejnim rešenjima za uređenje po principima urbanog baštovanstva.

"U samom centru grada, u sklopu Muzeja Vojvodine, postoji bašta koja je po konceptu urbana, a ima biljne vrste koje su i jestive. I Francuski institut ima izvanredne primere vertikalnog ozelenjavanja i atraktivno je i zanimljivo za posetioce", ističe naša sagovornica.

Radenka Kolarov je aktivni član Studentskog udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (SUPA’S) u Beogradu, Podmlatka udruženja pejzažnih arhitekata (PUPA) u Novom Sadu, Društva arhitekata Novog Sada (DaNS), kao i Pokreta gorana. 

"U projektima Pokreta gorana Novoga Sada učestvovala sam u raznim akcijama ozelenjivanja Fruške gore, Koviljskog rita, Sremske Kamenice, Novog Sada... Ono što je zajedničko u njihovim akcija jeste uključivanje velikog broja mladih ljudi koji često dolaze iz pozadine koja nije biološka i biotehnička, a postoji i veliki entuzijazam kada je u pitanju ozelenavanje neke površine", kaže Radenka.

"Kroz jedan od projekata Pokreta gorana postala sam sertifikovani eko-edukator odnosno podučavam mlade i starije ljude o značaju zelenih površina u gradu, pogotovo o parkovima. Svaka generacija eko-edukatora postaje osposobljena da podigne narednu generaciju eko-edukatora o značaju i karakteristikama zelenila, kao i o važnosti njegovog očuvanja", dodaje ona.

Radenka Kolarov

Radenka je i jedan od autora turističke mape Novog Sada. Pored svog stručnog znanja, doprinela je i svojom kreativnošću kroz grafički dizajn, izradi same mape. Kako kaže, tu je došao do izražaja taj spoj koji je pronašla u pejzažnoj arhitekturi - ljubav prema prirodi i umetnosti.

Kroz dosadašnje iskustvo u radu sa nevladinim organizacijama, kao i svojom "Viridis", naša sagovornica primećuje da postoji veliki broj mladih ljudi koji su zainteresovani da učestvuju u ekološkim zelenim akcijama, ali da ne postoji adekvatne platforme koje ih obaveštavaju o tome kada se one događaju. 

"Istakla bih stranicu na fejsbuku i instagramu 'Hortikultura i pejzažna arhitektura Novi Sad' koja služi prvenstveno za promociju tih struka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali je i platforma za promociju akcija u tim oblastima, kao što su diskusije, akcije ozelenjavanja, trendovi u struci... Mladi mogu dodatno da se podstaknu da budu učesnici u zelenim akcijama tako što će biti obaveštavani preko društvenih mreža. Ono što je mladima zanimljivo jeste kada postoji interakcij,a kao što je anketa, kada oni mogu da učestvuju i doprinesu i kada neko vrednuje njihovo mišljenje. Podsticaj je i sertifikat koji poentira bilo da je u pitanju akcija ozelenjivanja, edukacija, obuka. To je važno i za organizaciju i za učesnika kao dokaz da je oplemenio svoje znanje nečim novim, služiće za buduću biografiju, ali i kao uspemena da je učestvovao u nečemu plemenitom i ekološkom, i da je doprineo sebi i svom okruženju", kaže naša sagovornica.   

Još u osnovnoj školi, Radenka je počela da razvija osećaj za novinarstvo, postavši član školske novinarske sekcije, a kasnije i urednik školskog časopisa. Želja za kreativnim izražajem pisanim putem, prerasla je u potrebu za pisanjem na teme koje nisu dovoljno zastupljene u njenoj struci.

"Tokom osnovnih studija dobila sam ponudu da se priključim svetskoj internet platformi 'Landsape architects network' koja je prerasla u Land8 sa sedištem u Virdžiniji (SAD) i pokriva svetske trendove u oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture. Teme o kojima uglavnom pišem jesu značaj diverziteta u urbanim sredinama, aktuelni projekti iz pejzažne arhitekture koji ističu značaj urbanog baštovanstva, top 10 projekata za određenu državu. Neki od tih članaka prevedeni su na kineski, japanski, nemački, holandski. Pišem i za platformu 'Ekoblog' sa sedištem u Beogradu, koja se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, ekologije i uopšteno temama koje se tiču zelene ideje", kaže Radenka.      

Razne ideje koje su zelenog karaktera postoje, ali spram epidemiološke situacije planovi se menjaju, često odlažu ili pak čekaju povoljnije uslove da budu sprovedena u delo. Ono što najavljuje jeste saradnja sa Sokolskim kulturnim centrom "Sokolski dom" čiji je član tima.

"Planirano je da se u letnjim mesecima, tokom vikenda izvode ekološke radionice u kojima će učestvovati osnovci nižih razreda, a potom i viših razreda i srednjoškolci, suštinski, da akcenat bude na mladima. Učiće o biodiverzitetu u gradu, odnosno o biljnom i životinjskom bogatstvu, o značaju ekologije, zaštiti životne sredine, proizvodnji organske hrane u gradu... Radionice će biti interaktivne, tj. učesnici će biti proaktivni. Jedna od najvećih radionica biće ozelenjavanje dvorišta Sokolskog doma i predstavljanje ovog izuzetnog kulturnog nasleđa grada, značajnog u istorijskom smislu i za arhitekturu grada", najavljuje Radenka.

Tabu teme, navodi naša sagovornica, postoje i u pejzažnoj arhitekturi, a to je sve ono što kod nas nije zastupljeno, a ima potencijal. Jedna od njih jeste i ta da na javnoj površini postoje biljke koja daju plod, te je upitno njihovo održavanje i eventualna zloupotreba. Podizanje svesti o temama o kojima se ne zna dovoljno doprinosi njenom razvoju, a samim tim spoznaje se neophodnost i značaj zelenih površina u gradskoj sredini. 

A. Trešnjić