Društvo / Aktivizam
Ukidanje paušalaca ozbiljno uzdrmalo IT industriju
Jedina zdrava industrijska grana u Srbiji, zemlji poluproizvoda i zatvorenih fabrika, jeste IT industrija koja je do sada cvetala, što na krilima domaćih inovacija i pameti, što na bujajućem "outsorcingu" sa Zapada koji je velikodušno svoje poslove poveravao znatno jeftinijim, a jednako kvalitetnim IT sručnjacima kod nas.
Veći deo ljudi iz IT sektora i za domaće i za strane kompanije radi preko agencija koje su porez do sada plaćale paušalno, a vlasnicima omogućavale znatno veću zaradu. Sada će se to bitno promeniti jer je Vlada donela nova pravila o oporezivanju koja će naterati poslodavce da zapošljavaju radnike koje su do sada angažovali preko agencija.
Logično, dobar deo IT zajednice ustao je protiv ukidanja paušala, iako se na izmenama sistema radilo mesecima i pojedine IT kompanije i udruženja su radila sa Vladom na novim rešenjima. A onda je stiglo i konačno rešenje koje će paušalce od 1. januara naredne godine ili prevesti u stalni radni odnos i potpunu poresku kontrolu ili ih ostaviti bez posla, jer neke strane kompanije neće želeti da izdvajaju više novca za poreze i doprinose.
Predstavljajući izmene pravila, premijerka Ana Brnabić je rekla da očekuje da ove mere, uz sve prethodne, obezbede brži ekonomski rast i razvoj, bolji životni standard građana, veće plate, a svakako i dramatično smanjivanje nezaposlenosti mladih.
Predlog mera, kako je objasnila, podrazumeva izmenu Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Premijerka je objasnila da će od 1. januara naredne godine kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. biti oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za PIO za ta lica, a ista mera bi trebalo da se primenjuje i tokom 2020. godine i u najvećem delu 2021. i 2022. godine.
Ova mera će se odnositi na zapošljavanje prethodno nezaposlenih lica, bez obzira na to da li su bili prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje, studenate i preduzetnike paušalce, precizirala je ona.
Zbog čega je paušal bio na udaru države objasnila je sa druge strane pokretačica portala Paušal.rs Sofija Popara Parmarković
"Uglavnom DOO društva zapošljavaju stručnjake na tržištu gde su plate velike. Oni ih zapošljavaju kao kontraktore, kao paušalne preduzetnike kao zaposlena lica tamo. Oni sede na istom mestu, rade isto što i stalno zaposleni pod istim uslovima , pa imate slučajeve da u jednoj prostoriji sedi preko 50 agencija koje plaćaju paušal, umesto 50 zaposlenih", kaže Sofija.
Kako je istakla, olakšice u prve tri godine, kada će poslodavci plaćati manji porez za 70 odsto, su uvedene da se kupi vreme i da se vidi kako dalje, jer će troškovi poslodavaca u tom periodu biti veći za svega pet odsto, kaže Sofija.
"Cilj reforme je da se suzbije simulacija radnog odnosa. Nije to samo u IT sektoru, već i drugim industrijama: recimo kurirska služba je to dosta zloupotrebljavala, a tu su i kol centri i drugi poslovi. Sada je došlo na red da se to promeni, gde će reforma proizvesti mnogo novog zapošljavanja", objašnjava Sofija.
Kako bi iskorenilo paušalce, Miniatsrvo finansija smislilo je Test samostalnosti čijim rešavanjem bi se utvrdilo da li vlasnici agencija koji rade za jednog klijenta po pravilima radnog odnosa zadovoljavaju kriterijume da ostanu paušalci ili moraju da pređu u stalni radni odnos. Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje sedam kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto. Evo i koji kriterijumi će se posmatrati:
- Nalogodavac određuje radno vreme ili odobrava preduzetniku korišćenje godišnjeg odmora i drugih vrsta odsustva uz naknadu
- Preduzetnik koristi prostorije ili koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje ili finansira ili poseduje nalogodavac
- Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada
- Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruiter-e
- Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu ili timovima sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima angažovanim od strane istog nalogodavca
- Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje od nalogodavca
- Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca
- U ugovoru o angažovanju postoji neka formulacija non-compete klauzule
- Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci
U Startit udruženju kažu da, iako među interesnim stranama već postoje različita mišljenja o načinu funkcionisanja paušala, ovaj sistem oporezivanja ipak predstavlja jedan od faktora koji je znatno doprineo razvoju IT industrije u Srbiji, posebno u poslednjih nekoliko godina. Angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici posebno je olakšao rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.
U ovom udruženju kažu da zato i ne treba da nas čudi zabrinutost mnogih domaćih i stranih kompanija u Srbiji koje se bave IT-em, a koje su zahvaljujući ovakvom načinu poslovanja uspele da ostvare rast. Sa druge strane, je taj način poslovanja mnogim privatnim kompanijama koje se nisu odlučile za ovakav model rada „trn u oku“, jer iz njihovog ugla on predstavlja zloupotrebu i otvara prostor nelojalnoj konkurenciji.
Agneš Asodi je do sada bila angažovana preko sopstvene agencije kao Produck owner u firmi Hooloovoo. Od ove zime ona prelazi u stalni radni odnos, ali smatra da će izmene doneti mnogo više štete i problema nego koristi.
"Ova nova pravila će najviše uticati na IT sektor jer su paušalci do sada mogli legalno da rade, a da imaju veće plate. Podvlačim, paušalci su do sada radili legalno i strašno je što su optuživani za zloupotrebe jer su sve vreme plaćali porez. Paušalno oporezivanje je smislila država, ne zaboravite i ružno je da sve to sada prebacuje na jedinu zdravu industriju u Srbiji", kaže Agneš.
Naša sagovornica kaže da je imala mnogo sreće jer je u kompaniji koja je pristala da zaposli nju i njene kolege i da im ostavi iste plate, kakve su do sada imali. Međutim, kaže ona, dobar deo kompanija to neće učiniti.
"Mnogi razmišljaju gde će dalje da odu iz Srbije, jer ovo smatraju reketom od strane države. Nema mnogo onih koji misle da će biti sve OK i sigurna sam da će ove mere zaustaviti rast i razvoj IT sektora u Srbiji", kaže Agneš.
I u Staritu smatraju da će ovaj paket mera svakako uzdrmati IT industriju, pre svega imajući u vidu to da bi zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Oni su na svom sajtu napisali da bi ove promene mogle da utiču i na same zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima smanje plate.
"Pitanje obaranja prosečnih zarada IT stručnjaka, otvara i pitanje da li će IT tržište rada u Srbiji postati manje konkurentno i da li će to stvoriti podstrek jačem odlivu stručnjaka iz naše zemlje. Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice.
Da ne bi došlo do ovih drastičnih promena koje bi mogle da ugroze dalji razvoj IT industrije u Srbiji, naročito je značajno što je usvojen i ranije pomenuti paket mera koji će se između ostalog odnositi i na paušalce. Paket mera će se direktno odnositi na one koji ne budu prošli test samostalnosti. Ove olakšice počeće da se primenjuju od januara 2020. godine, isto kao i test samostalnosti i važiće naredne tri godine“, kažu u Startitu.
Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.
P.K.