...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music mix by Anja

Društvo / Aktivizam

Prihvatilište nije trajno rešenje za napuštene životinje

28.09.2016.

Novi Sad godinama unazad ne uspeva da reši problem napuštenih životinja koje najčešće završe na ulici. Mnoge organizacije za zaštitu njih pokušavaju sa Gradom nađu zajedničko rešenje kako bi se taj broj ako ne smanjio, onda održao na istom bez povećevanja. Mi smo razgovarali sa članicom udruženja "HMM..." Marijanom Mutavčievom o stanju napuštenih pasa i na koji način im se može pomoći. 

.

Građani najbolje mogu pomoći napuštenim psima tako što će ih udomiti ukoliko imaju mogućnosti. Ili će volontirati u udruženjima gde mogu da pruže različitu vrstu pomoći kaže Marijana Mutavčieva.

"Najmanje što mogu da urade jeste da podele apel nekog udruženja ili u krajnjoj liniji da doniraju, pošto se sva uduženja uglavnom samofinansiraju od donacija koje građani ustupaju. Ukoliko nađu povređenog psa mogu da pozovu Zoohigijenu koja bi morala da zbrine životinju. I najbitnije je da uvek moraju da prijave policiji zlostavljanje ili ubistvo životinje, prekršaje poput napuštanja prijave veterinarskoj inspekciji, dok komunalne pekršaje u smislu ne kupljenja izmeta za životinja prijave komunalnoj inspekciji", kaže Marijana i upoznaje nas sa dva sporna člana odluke koje regulišu status napuštenih pasa, a to je zabrana hranjenja na javnim površinama i nemogućnost postavljanja kućica na javnim površinama jer to ne dozvoljava odluka o uruđenju Grada Novog Sada. Kako Marijana kaže možete da se dovedete u situaciju da, ako pomognete psu, budete kažnjeni.

"Mi smo 18. februara uputili apel gradonačelniku i upravi za komunalne poslove, da se ti sporni članovi promene, međutim to možda nije bilo pravo vreme jer je bilo pred izbore pa nismo dobili odgovor", kaže naša sagovornica i napominje da bi se pod hitno ti članovi morali promeniti, kako bismo životinjama olakšali preživljavanje tokom ekstremnih zimskih i letnjih uslova. A kada pričamo o institucijama koje zbrinjavaju napuštene životinje ona kaže da od početka prate rad prihvatilišta.

"Mnogim prijavama smo opstruirali njihov rad, bar to oni tako shvataju. Međutim sve naše prijave i negodovanja su urodile plodom. Sagrađene su potrebne prostorije, sada prihvatilište ima i ambulantu što ranije nije bio slučaj", kaže Marijana.

psi jpg

Direktor Zoohigijene Aleksandar Bursać za O radio kaže da se trenutno u prihvatilištu nalazi više od 500 pasa, dok je kapacitet 600 pasa kada borave u otvorenom i u boksovima. Bursać kaže da su uslovi njihovog boravka u redu i da se sprovode prema Zakonu o dobrobiti životinja.

"Trenutno smo u fazi izrade studije o dobrobiti u prihvatilištima u saradnji sa nevladinom organizacijom za zdravstvenu zaštitu životinja Orka iz Beograda. Oni dolaze kod nas, obilaze prihvatilište, sabiraju podatke i radićemo prema međunarodnim pravilima", kaže Bursać, a Marijana smatra da je veoma bitno da se naglasi da je prihvatilište mesto koje nije rešenje.

"I ne može to da bude u ovakvim uslovima. Mi smo siromašna zemlja, ne možemo ni o ljudima da brinemo na način koje je human, a kamoli o psima. Postoji program koji se zove CNR koji je sa drugim organizacijama osmislila svetska organizacija za zdravstveno stanje životinja, kao jedini human i održiv način kako da se životinje zbrinjavaju i da se sprovodi kontrola populacije", objašnjava ona.

Pas se uhvati, odnese u prihvatilište, očisti od parazita, proveri zdravstveno stanje, odradi kastracija ili sterilizacija i vrati se na stanište sa kojeg je odneto. To se u Novom Sadu sprovodi delimično kaže Marijana jer u postojećem zakonu nedostaju staratelji.

"Staratelji su građani koji o svom trošku, svojevoljno brinu o životinjama. Najbolje bi bilo da ti staratelji budu registrovani kako bi se tačno znalo koji su to ljudi. Oni su praktično link između napuštenih životinja i Zoohigijenske službe. Oni vode brigu o lokaciji, psima i njihovom zdravlju, i ukoliko se pojavi novi pas dužni su da kontaktioraju nadležne koji bi ga odveli i sproveli CNR program", rekla je Marijana za O radio, a direktor Zoohigijene Aleksandar Bursać zadržavanje pasa u prihvatilištima najčešće zavisi od njihovog zdravstvenog stanja i od toga kada će biti udomljeni.

"Svi oni psi koji dolaze sa poznatih lokacija, kada se obavi kastracija, sterilizacija i vakcinacija vraćaju se na ta mesta ukoliko ti psi nisu agresivni. A tu su i naši sugrađani koji brinu o njima".

marijana jpg

Marijana Mutavčieva

Naša sagovornica kaže da, kada su psi tako sređeni, nema priliva novih jer postojeći čuvaju svoju teritoriju. Ukoliko bi se psi eutanazirali, došli bi novi i to bi bio konstantan priliv i time se problem ne rešava. Građani se najčešće žale na pse koji su na ulici zbog toga što ih ne vole, tvrdi naša sagovornica Marijana Mutavčieva.

"Na primer, pas laje, ne smem da prođem pored njega, stvaraju se čopori".

Ali bilo je slučajeva gde su upravo ti napušteni psi u čoporima napadali sugrađane?

"Da bilo je i toga, ali upravo su zato potrebni staratelji koji će tačno znati i biti na strani i građana i Zoohigijene i pasa. Dešava se to, ali se onda odredi koji je pas kritičan, za kojim se povode drugi. Ukoliko on ne bude socijalizovan, neće biti vraćen na ulicu. Uslov da se pas vrati na ulicu jeste da nije opasan po okolinu", rekla je Marijana. Ona sve koji žele da imaju psa savetuje da je najbolje rešenje udomljenje.

"Toliko ih ima da je potpuno besmisleno da se psi kupuju, a da su ovi na ulici i da se muče i pate po nekim prihvatilištima, neregistrovanim pansionima i tako dalje".

Aleksandar Bursać kaže da Zoohigijena vodi evidenciju o udomljenjim psima kao i da se sa udomiteljima potpisuje ugovor.

"Ugovori su obavezujući tako da se vlasništvo ne može promeniti pre našeg znanja. Imamo podatke o kretanju svakog našeg psa, čujemo se sa udomiteljima tako da je sve sasvim u redu".

Naša sugrađanka Danijela kaže da je oduvek želela da ima psa i da je kao mala skupljala životinje po ulici, a onda je pre devet godina naišla na Cezara koji ju je pratio do kuće.

"Prvo sam razmišljala da li je to pametno, ipak je u stanu, dlake, obaveze... Međutim kada se životinja zavoli to sve postaje nebitno i postaje deo svakodnevice. Ovim putem apelujem na svakoga ko ima mogućnosti i uslova, da udomi bilo koju životinju. Pogotovo ako imate decu jer ćete ih tako naučiti obavezama i odgovornosti, a i samom odnosu sa drugim živim bićima".

U subotu od 16 časova u Dunavskoj 6 možete prisustvovati humanitarnom šišanjcu koje za cilj ima prikupljanje novca kako bi se psima obezbedila hrana, smeštaj i veterinarska nega. 

Jelena Mijatović

Možda te još zanima:

.

Veštačka inteligencija u umetnosti kao lisac u kokošinjcu

Nik Kejv, jedan od najvećih rok poeta današnjice, veoma je oštro reagovao na pesmu koju je, u "njegovom stilu", sastavio…

.

U oktobru stižu nove studentske kartice

Studenti svih državnih i privatnih fakulteta u Srbiji će od naredne školske godine dobiti nove studentske kartice koje će im…

.

Unapredi znanje o medijskoj pismenosti i kritičkom mišljenju

Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje program "Medijska pismenost mladih" koja je namenjena onima koji imaju od 18 do 30…

.

Pešaci ipak neće morati da stisnu lakat uz telo dok telefoniraju

Prethodnih dana, na društvenim mrežama, ali i u javnosti, žustro se raspravlja o tekstu nacrta zakona o izmenama i dopunama…

.

Besplatna Akademija preduzetništva

Asocijacija za afirmaciju kulture organizuje besplatnu Akademiju preduzetništva namenjenu mladima koji žele da se odvaže i pokrenu svoju biznis, a…

.

Ovladaj veštinom kreativnog pisanja

U okviru programa Kreativna sinergija, pisac, scenarista i dugogodišnji predavač kreativnog pisanja Milan Jokić organizuje kurs kreativnog pisanja koji nosi…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Y2K

Anketa

Zašto je tebi januar najduži mesec ?

Oradio logo