Neophodno je obrazovanje o zaštiti životne sredine

Zdrav vazduh koji ne vidimo, čista voda čiji ukus ne osećamo i smeće koje se ne nalazi po ulicama, parkovima i dvorištima samo su deo priče o zdravoj životnoj sredini, na koju svi imamo prava. Naravno, uz njih imamo i obaveze prema prirodi, kako bi je sačuvali.

Beogradski centar za ljudska prava nedavno je objavio Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini u kome su se bavili i pravom mladih na zdravu životnu sredinu i odnosom mladih prema njoj.

U to izveštaju se navodi da se, prema podacima Globalne alijanse za zagađenje i zdravlje, Srbija nalazi na prvom mestu u Evropi kada se posmatra broj prevremenih smrti na 100.000 stanovnika, nastalih kao posledica zagađenja životne sredine. Po istom kriterijumu naša zemlja je deveta u svetu.

Ne čudi onda da je nedavno u Beogradu organizovan protest pod nazivom "Ekološki ustanak", u kome su učestvovali i mnogi mladi ljudi. Izneti su brojni zahtevi koji se tiču politika održivog razvoja, pokretanja promena i posmatranja zaštite životne sredine kao javnog interesa. Više od 60 organizacija i inicijativa je stalo iza ovih zahteva, navodeći da je to pitanje do sada bilo na marginama politike. Među njima je i inicijativa Pravo na vodu i organizacija za političku ekologiju Polekol. Žaklina Živković iz ove organizacije, kaže za Oradio da je teško reći šta je trenutno najveći problem i da se ne zna da li je urgentnije pričati o zaštiti vazduha, zaštiti voda, zagađenju zemljišta ili klimatskim promenama. Prema Žaklininim rečima, moramo ih rešavati sve.

"Širi se krug ljudi, posebno iz lokalnih zajednica, koji imaju konkretne probleme sa zagađenjem. Prepoznaju taj problem i svesni su ih, jer se problemi vide. Mi možemo nekoliko meseci godišnje da vidimo zagađenje vazduha i da ga osetimo. Ne moramo da budemo stručni i ne moramo da imamo neke konkretne parametre, vidimo i osećamo te probleme. Možemo da vidimo da se ljudi u zaštićenim područjima, u planinskim delovima, bore za svoje reke, zato što su videli na konkretnim primerima kako izgleda kada se izgradi hidrocentrala i kada reka nestane. Imamo sada najave otvaranja rudnika širom Srbije, kamenoloma, uvoze se štetne tehnologije. Ono što je dobro je što građani reaguju, što se organizuju, što imaju podršku ljudi koji su stručni. Struka se sve više oslobađa i to se nekako sve ujedinilo u protest koji je kreativno nazvan 'Ekološki ustanak', zato što smo svi zajedno ustali da pokažemo da nam nije svejedno. Ne želimo da živimo u zemlji koja zagađenje shvata kao nužnu posledicu razvoja i to smo želeli da naglasimo u protestu", ističe Žaklina.

Prema njenim rečima, zagađanje je posledica velikog siromaštva i ekonomskog raslojavanja i nejednakosti.

Foto: Odbranimo reke Stare planine

U izveštaju o ljudskim pravima mladih navodi se i da je u 2020. godini bilo protesta u celom svetu na tu temu. Prvi protesti mladih u okviru globalne inicijative "Petkom za budućnost – Srbija" organizovani su na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juna 2019. godine u Beogradu. Student Fakulteta organizacionih nauka Filip Vulović bio je na protestu "Ekološki ustanak", a za Oradio je pričao o svom iskustvu.

"Oduševljen sam brojem ljudi koji su došli, jer u poslednjih desetak godina zaista jesmo dosta tromo i lenjo društvo kada su u pitanju građanska neposlušnost i protesti. Oduševila me i količina mladih ljudi na tom protestu, porodice, penzioneri i broj trasparenata koji su zaista nosili neke iskrene poruke. Ovo je jedan od onih protesta gde nismo imali priliku da vidimo da političari, političarke i predstavnici partija tu uzimaju neki primat, jer se pokazalo da je ovo problem prosečnog građanina Republike Srbije. Zaista mi je drago što protest nije bio politizovan i što je stvarno pokazano da su ljudi tu zbog jednog cilja, a to je sprečavanje zagađivanja naše zemlje", kaže Filip.

Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu i organizacije za političku ekologiju Polekol kaže da je jedan od najvažnijih zahteva protesta informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima.

"Mi ne smemo da odustanemo od institucija. To što se okupljamo na ulici je samo još jedan od načina da utičemo na institucije da rade svoj posao. Mi njih plaćamo i mi se na njih oslanjamo i prebacili smo im deo  neke svoje slobode i ovlašćenja, da bi oni radili posao kako treba. Sa druge strane, naravno da i mi treba da budemo odgovorni građani, a da bismo mogli da budemo odgovorni građani moramo da imamo znanje i informacije. U prva tri zahteva protesta je upravo obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima i organizovanje struke da nađu rešenje i put ne samo za zaštitu životne sredine, već i za održivi razvoj", ističe Žaklina. 

Filip, koji je bio na protestima, kaže da mu je ova tema važna jer se tiče svakoga od nas, bez obzira kojoj klasi i kom sloju pripadamo. Prema njegovim rečima, mora se skrenuti pažnja na to da se ovo tiče naše budućnosti.

"Kada pričamo o ovoj temi, prvi i osnovni problem jeste, maskiranje problema. Dakle, nominacija Beograda za prestonicu Evrope ili uvođenje naplate plastičnih kesa u prodavnici. To, kao, pokazuje kako se mi brinemo o životnoj sredini. Činjenično stanje je da, ako se u zimskom periodu, kada se razvedri i nema vetra, popnemo na neko uzvišenje, pogledamo ka Beogradu, videćemo da je on u crnom oblaku koji udišemo. Kada krenemo da ulažemo u ono u šta treba ulagati, kada ministarstvo za ekologiju krene da radi stvari koje su dobre za građane, a ne za kompanije, e tada smo na dobrom putu i tada ćemo konačno svi i prodisati", kače Filip.

Foto: BBC/Nataša Anđelković

Organizacija Fruškać je nedavno pokrenula peticiju za zaštićena područja bez kvadova i motora, a Nikola Živanović kaže za Oradio da je ta inicijativa pokrenuta jer je svest o životnoj sredini na jako niskom nivou.

"Ljudi nisu ni upoznati sa time šta su zaštićena područja, ni zašto ih štitimo, ni zašto je to važno. Ideja je da podignemo nekako svest o vrednosti Fruške gore, o vrednosti životne sredine, jer ukoliko je ne budemo čuvali i ukoliko olako budemo shvatali, sve će nam se nekako vratiti. Posebno kod Fruške gore, koja je već dosta opterećena. Ima mesta da se vozi bilo gde oko Fruške gore. Nismo mi za to da se oni kažnjavaju, ali moramo da čuvamo to što imamo. Nekako, Fruška gora treba da bude oaza mira. I imamo neke turističke potencijale, umesto da prodajemo mir, mi sad treba da prodajemo jeftinu zabavu, da dođu da voze kvadove", kaže Nikola.

On napominje i važnost informisanja građana putem medija. Kako on kaže, mnogo pažnje ide na informacije o poznatim ličnostima, skupim kolima i odeći, dok su bitne, teme poput zaštite životne sredine u drugom planu.

"Kada bi nas bombardovali pravim informacijma, valjanim informacijam, nekako mislim da bi se povećala svest o tome. Kada bi na svim kanalima puštali neke dobre, prave vesti, siguran sam da bi se svest stanovništva značajno promenila, ali kada mi imamo zagađen informativni program sa svih strana ne možemo puno očekivati. Nedavno je emitovana priča o nekom smeću na nekoj brani. I sada, kao, sklonićemo to smeće. Pa može da se skloni, ali ono će se opet stvoriti. Ukoliko ne budemo radili sa stanovništvom, ukoliko ne budemo razgovarali, ukoliko ne budemo slušali one koji imaju iskustva i koji znaju kako se rešavaju problemi, moraćemo i dalje da dišemo i taj zagađeni vazduh i da slušamo zvučno zagađenje", ističe Nikola. 

U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava o položaju mladih u Srbiji, navodi se i da u našoj zemlji ima više od 1.700 divljih smetlišta, a tri miliona građana je izloženo prekomerno zagađenom vazduhu, što rezultira i narušenim javnim zdravljem. Izazovi u oblasti zaštite životne sredine od ključnog su značaja za mlade, budući da je reč o izazovima čije će se rešavanje dugoročno odraziti na njihov kvalitet života, piše u Izveštaju.

Problem zagađenja vazduha je zajednički problem i institucija i donosioca odluka, ali i pojedinaca. Ekipa iz jednog od novosadskih studentskih domova rešila  jeda očisti smeće iz dvorišta u kome se studenti okupljaju. Jedna od njih je i Milena Zdravković.

"S obzirom na to da sam u domu i da moj prozor gleda na fontanu, apsolutno svako jutro je ista priča kada krene lepše vreme. I uglavnom radnim danima su tu tetkice, pa one počiste, međutim, nedeljom niko ne čisti, iako smo dobili informaciju da je to zapravo zadatak Gradske čistoće. Bilo je da, ili ostavimo da tako stoji celog dana ili da jednostavno siđemo i očistvimo sve to. Iskreno mislim da ovo nije rešenje i da sve dok postoje ljudi koji će čistiti za onim drugima koji bacaju smeće, oni će nastaviti najnormalnije sa zagađivanjem. Mislim da možda neka online predavanja, edukacije i predavanja u školama mogu da doprinesu da probudimo tu svest u svima nama i da još jednom razmislimo o tome šta radimo u okruženju u kome živimo", kaže Milena

Ona dodaje da prvo treba da počistimo "svoje dvorište" pa tek onda da idemo ka višim ciljevima i čuvanju životne sredine u kojoj živimo.

U Izveštaju BCLJP se navodi i da tek treba da se radi na dokumentima koji će dugovoročno odrediti pravac razvoja države i čija će implementacija imati značajan uticaj po životnu sredinu i kvalitet života sadašnjih mladih. Uzevši sve ovo u obzir, aktivno učešće mladih u kreiranju ovih dokumenta je veoma važno.

Ono što je takođe važno je da svako od nas uradi i najmanje što može, kako bi živeli u zdravoj sredeni. Za početak, dovoljno je da se informišemo, edukujemo i ne promašimo kantu sledeći put.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J. Božić