Mladima u Srbiji privlačna čvrsta ruka

Koliko puta do sada ste čuli kako su mladi apolitični, apatični, spremni da odu iz Srbije i ni malo nemaju poverenja u institucije ove zemlje? To su teze koje se ponavljaju iz istraživanja u istraživanje, bez obzira ko ih sprovodio. Jedni od retkih koji stavove mladih sondiraju kontinuirano je Krovna organizacija mladih Srbije koja je ovog meseca izbacila novo istraživanje i prema rezultatima, imamo dovoljno razloga za zabrinutost.

Foto: Pexels.com

Više od polovine mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa, lider snažnog karaktera kojeg bi narod sledio, pokazuju rezultati. U pitanju je stav od preko 53 odsto ispitanika i taj podatak predstavlja trend koji se javlja svugde u svetu, ali u Srbiji je među izraženijima.

Ovakav rezultat dobro ilustruje ono što smo rekli na samom početku. Želja za snažnom rukom i jakim vođom uklapa se u apolitičnost i nezainteresovanost. Ako tim osobinama dodamo još i mizernu informisanost i neznanje o osnovnim poitičkim i demokratskim pojmovima, slika je potpuna.

No, tu se postavlja pitanje ko je kriv za takvo stanje. Da li mlade treba smatrati odgovornima ili odgovornost treba tražiti na nekom drugom mestu. Takođe, ima li leka takvim stavovima, koji su iz godine u godinu sve ekstremniji.

Razgovarali smo sa Miljanom Pejić, menadžerkom programa KOMS-a koja kaže da se broj onih koji naginju populističkim vođama među mladima povećao značajno od poslednjeg istraživanja i da to mora da nas zabrine. Ipak, kako kaže, leka ima. Evo kako je ona predstavila rezultate o kojima danas govorimo.

"Oko 59 odsto mladih smatra da Srbiji treba jak lider kojeg će narod slediti. Ovaj podatak je porastao u odnosu na prethodne godine. Za dve godine je porastao za čak 20 procenata. Nekoliko je razloga za to. Opšti trend u svetu jeste da je sve više mladih koji su ovakvog stava, najviše zbog njihovog socio-ekonomskog položaja. Kod nas je specifično da mladi ne veruju institucijama, tranzicija traje predugo, nema benefita i stoga ne veruju ni Vladi, Skupštini ni bilo kojoj drugoj instituciji, osim onim organizacijama koje su za njih osnovane poput Kancelarija za mlade, ali i tu je nizak procenat", kaže Miljana.

Miljana Pejić

Prema njenim rečima, drugi razlog leži u činjenici da su mladi slabo informisani, da im je nepoznata demokratija.

"Oni ne misle da mogu iz medija da se informišu, većina kaže da ne postoji sloboda medija. Takođe, u najvećim medijima je stereotipno izveštavanje u negativnom kontekstu veoma prisutno i oni to vide. Jedan od najvećih stereotipa kojima se izveštava o mladima je da oni ne poštuju autoritet. U medijima su pozitivno prikazani sportisti i privrednici, a retko kada možemo videti mladu osobu koja o nečemu odlučuje, pa da im bude uzor", kaže Miljana.

Ona napominje da manjka i obrazovanja o demokratiji i institucijama te da je potrebno bolje formalno i neformalno obrazovanje koje bi moglo da preokrene trend.

Student Novosadskog univerziteta Marko Apostolović priželjkuje jake institucije i smatra ih uvek boljom opcijom, ali one, kako tvrdi, ne postoje. Zbog toga Srbiji treba čvrsta ruka. On je objasnio i zbog čega to misli.

"Mislim da je to bolja ideja nego ovo što imamo. Radije bih živeo u direktnoj diktaturi nego da mi neko ovde glumi demokratiju", kaže Marko.

Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da postoje razvijene institucije sistema, ali njih u Srbiji nema.

"Kod nas od uspostavljenja demokratije 2000. godine ništa ne funkcioniše i nije mi jasno ko bi sledeći mogao da dođe da te institucije napravi kako treba", objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, njegov kolega Djordje Ivanović smatra da su mladi impulsivni sa jedne, a nedovoljno informisani , sa druge strane i da su to razlozi njihovom stremljenju populistima ili konzervativnim političarima. To, kaže on, može lako da se preokrene.

"Mladi ne prate dovoljno politiku i na prvi utisak donose odluke o tome šta je bolje, levica ili desnica i za koga treba da glasaju. Jednostavnije poruke uvek lakše dopru do ljudi, a mladi nemaju iskustva i za njih su te poruke primamljive. Kada bi se malo zagrebala površina, mladi ne bi znali o čemu govore, kada je politika u pitanju, jer ne znaju osnovne političke pojmove", smatra Đorđe.

On lično ne favorizuje autroritarne lidere jer se, kako kaže, takve priče uvek loše završavaju po sve.

"Primećujem u mojoj okolini mnogo ljudi koji naginju političarima koji su autokrate, ali meni se to ni malo ne dopada", kaže Đorđe.

Istraživanje je još pokazalo da 43 odsto ispitanih mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok se 31 odsto ne slaže sa tom tvrdnjom. Istraživanje je pokazalo da čak šest od deset mladih ne bi sebe umelo da pozicionira na skali levica-centar-desnica, dok među onima koji to umeju da učine postoji balans između levice i desnice.

Gotovo dve trećine ispitanika smatra da je potrebno uvesti kvote za mlade u institucijama, kako bi ta populaciona grupa učestvovala u donošenju odluka. Ulazak Srbije u EU podržalo bi 38 odsto ispitanika, dok 40 odsto daje negativan odgovor.

Među zaposlenim ispitanicima čak je 61 odsto onih koji navode kako ne rade na poziciji za koju su se školovali, a četvrtina smatra da na tržištu ne postoji potreba za njihovim zanimanjem. Čak dve trećine mladih planira da se iseli iz Srbije, a najčešća željena destinacija je zapadna Evropa (47 odsto).

Prema ovom istraživanju, tek petina ispitanika smatra da u Srbiji postoji sloboda medija. Prvi put je u istraživanju za 2019. godinu Instagram pretekao Fejsbuk po zastupljenosti (91,3 odsto naspram 89,9 odsto) nakon čega slede Jutjub, Tviter i Linkedin.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu. 

P. K.