Mi znamo koliko je sati

Na koji način ste ti i tvoj nerazdvojni kolega Dušan Šaponja odolevali da ostanete optimistični sve ove godine?

Valjda smo tako nasađeni. Gledamo da uživamo u životu, bez obira na sve okolnosti društva u kojem živimo. Mi smo izvan situacije i najvažnije je da nama bude dobro. Na isti način snimamo priče, od samog starta. Naš afinitet je ono što bismo i sami gledali - pozitivne pojave u društvu, zanimljive ljude koji rade svoje poslove, teme koji nisu toliko angažovane ali opet donose dragocene i ekspresivne priče od ljudi koji su bogatog unutrašnjeg života. Dušan i ja imamo tu sreću da se bavimo onim što mi želimo i ako je moguće što više toga sprovesti na poslu, sve nam je mnogo lakše.

Kakva je bila ponuda priča, kada govorimo o ovoj zaista traljavoj godini iza nas? Da li možeš da izdvojiš neku epizodu koja se tebi najviše dopala?

Nas dvojica ne ne bavimo dnevno aktuelnim temama. Ali u martu su nas mnogi pitali da li planiramo da snimamo nešto u vezi sa koronom i mi smo napravili jedan Skajp video koji je baš bio gledan, a ljudi su ga ispratili sa zanimanjem. Naša prijateljica je tada bila u Milanu i prenela nam je svoja iskustva i sa privatne i sa profesionalne strane. Tada još nije bilo toliko intervjua putem Skajpa, a kod nas u zemlji se pričalo da je u pitanju najsmešniji virus na svetu. Onaj doktor, da mu ne pominjem ime, preporučivao je našim ženama da idu u Milano u šoping. Zahvaljujući tom videu, mnogima je bilo jasno da će sve to iz Italije doći i do nas. Eto, možda je on bio najbombastičniji i najznačajniji ove godine. Bilo je još zanimljivih klipova, kao onaj sa penzionerima koji su, jedno vreme, mogli da izlaze samo u periodu od 04h do 7h ujutru. Ne zaboravimo da je, između ostalog, iza svih svinjarija u društvu u kom živimo bilo i takvih akcija. U pitanju je jedan dokument vremena koji je predstavio psihu tih jadnih i napaćenih ljudi.

Epizoda: "65+ u doba korone"

Kako ti gledaš na ovu malu Jutjub/podkast revoluciju? Činjenica je da su ljudi, tokom karantina, počeli sami da snimaju i produciraju sopstvene klipove, vratili su se čitanju, itd.

Mislim da je to dobro. Brzo se živi i na hiljadu strana treba otići. Još ko ima decu, zna već kako to ide – ode dan. Meni je recimo prijalo to što se sve usporilo usled korone, jer sam više boravio kod kuće. A što se tiče tih podkasta, oni su počeli da bivaju popularni i pre pandemije. Došlo je to vreme da ljudi prate neke internet sadržaje koji im nisu samo vizuelno atraktivni, nego prate raznorazne razgovore ljudi koji su zanimljivi i koje cene, poštuju i vole zbog afiniteta i njihovih stavova. Sa druge strane, deca su samo na tim ekranima i to ne valja. Čitajte deci uveče pred spavanje pa će i ona, kada budu krenula sama da čitaju, čitati i otkriti neke druge radosti života, sem tih ekrana.

Pored ostalog, učestvuješ i u akciji građana Novog Beograda pod nazivom "Za naš kej – Beograd 2041". Na koji način se baviš tim angažovanim radom?

Ja živim u bloku 70, koji je smešten uz reku Savu. Duž pomenutog bloka, kao i blokova 44, 45 i 70a imamo nasip – u pitanju su betonski blokovi. Mnogo betona, a taj kej nam predstavlja pravu zelenu oazu. Imamo splavove, koji samo dolaze i dolaze, jer su ih zbog Beograda na vodi sve proterali kod nas. Reka se sada praktično ni ne vidi. Posebno nas je uznemirio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, koji je izjavio kako će taj deo Savskog keja, kod nas u blokovima, biti rekonstruisan po ugledu na Sava Promenadu, na Beogradu na vodi, gde je 80 odsto površine pod betonom. Mislim da je super da se taj deo grada oživi, ali mislim i da je sve ostalo što se tiče tog projekta sporno. Naročito je sporna toliko količina betona, tako nešto se više nigde ne radi u svetu. Sada se u blokovima digla i kuka i motika i mi to nećemo dozvoliti.

Dobro smo se organizovali, polako animiramo ljude, a pokrenuli smo i peticiju da se taj naš kej rekonstruiše ali da ostane takav kakav jeste. Kod nas je odnos zelene površine i betona 80:20 odsto. Svedoci smo da sve što se gradi po Beogradu, Trg republike, Trg Slavija, razne druge ulice, mora da se sanira već u roku od nekoliko meseci. Smatram da nedostaje i nadzor i kvalitet u radovima. To je i model pomoću kojeg se izvlače javne pare, a to mi građani sve na kraju plaćamo. Dakle, jedino mi je preostalo da se borim za kraj u kojem živim. Milsim da je to dužnost svakog čoveka – da se bori za zdravo društvo i za zdravu životnu sredinu. To je ono, pod jedan!

Poslednjih nekoliko godina isključivo se oglašavate van televizijskih ekrana. Prva asocijacija na vašu emisiju "Marka žvaka" mi je Jutjub.

Znaš kako, "Marka žvaka" je samo deo onoga što mi radimo. Dosta se bavimo i video produkcijom za druge, a "Marka žvaka" konstantno raste. Već godinu dana sa nama je i ekipa mladih ljudi koji nam vode društvene mreže, jer nam se svakodnevno, putem svih tih kanala, obraćaju gledaoci i sa pitanjima i sa predlozima, a to odnosi dosta vremena. Moj kolega Dušan i ja sada imamo više od četrdeset godina, naša generacija nije toliko okrenuta Jutjubu, ali imamo skoro sto hiljada pratilaca trenutno. Ljudi nas i mesečno podržavaju preko platforme Patreon i to je sasvim uobičajeno u današnjem svetu, da ti podržavaš nečiji rad do kog ti je stalo.

Kako uspevate da mnoge ozbiljne teme prebacite i na vedriju stranu?

Ja bih rekao - Šaponja prilazi životu sa više sarkazma, dok ja više mračim. Ja sve razlažem, a on sve pegla. Imali smo tu sreću da smo u periodu našeg rada na radiju i televiziji B92 (od 1994. do 2011.) uspešno insistirali da ostanemo nekonvencionalni i neposredni. Dušan i ja smo se upoznali kao klinci u amaterskom pozorištu Krsmanović u Beogradu. Mi ne pravimo nikakvu nauku od toga što radimo, ne pretvaramo se, već smatramo da naše priče plene pažnju, a tako nešto nam u suštini nedostaje na komercijalnim televizijskim kanalima – da gledamo nešto gde te niko ne laže, gde se pušta život. Mi znamo koliko je sati.

Dušan Čavić i Dušan Šaponja prilikom dodele nagrade "Dobar primer Novog optimizma"

Počeli ste na radiju u zajedničkoj emisiji/radio drami pod imenom Srbokap.  Koji je prvi video prilog koji ste zajedno uradili?

U pitanju je bio video koji se bavio temom ometanja nezavisnih radio i tv stanica, tokom režima Slobodana Miloševića.

Da i ste napravili neku koncepciju na početku ove godine, što se video priloga tiče?

Nas dvojica uvek imamo 5-6 epizoda snimljenih, tako da na početku ove godine očekujte hranu i oldtajmere kao glavnu tematiku. Naravno, imamo i dosta stvari za koje su nam ljudi javili, a jednostavno nismo stigli da ih obradimo. Mi nastavljamo sa radom, samo usled korone ne možemo da snimamo van zemlje. Tako nam je otpalo snimanje u San Francisku, ali nas ljudi zaista dosta zovu i u druge strane zemlje kako bi tamo uradili inspirativne priloge.

Nagrada "Novi optimizam" zaista je bitna i došla vam je u ruke možda u pravom trenutku. Zašto je važno da svi postanemo i ostanemo takvi?

Pa ja ću sada morati da citiram kolegu Šaponju. On kaže da je svako od nas jedan od miliona spermatozoida koji je uspeo da oplodi jajnu ćeliju. Samo je to dovoljno da budemo optimistični, radosni i da živimo život. Jer, kada se sve svede, ljudi gledajte da uživate u životu. Svi smo došli, svi ćemo da odemo – samo pun gas!

U nastavku pogledajte prigodnu epizodu "Disznótor - Kralj kulena"

Razgovor sa Dušanom Čavićem poslušajte ovde:

Dušan Majkić

Foto: Relja Simić