Ključno je da mladi učestvuju u donošenju odluka

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je na nedavno održanoj skupštini, između ostalog, izabrala i novi upravni odbor. Predsednik ovog tela je Uroš Savić Kain, sa kojim smo razgovarali o zvaničnom državnom priznavanju ove organizacije, o omladinskoj politici i aktivizmu. Takođe, Uroš je i član benda pourpur, koji je nedavno objavio novi singl i spot "Glad", pa je bilo povoda i da razgovaramo o domaćoj muzičkoj sceni i prilikama za mlade u tom segmentu.

Nedavno si postao predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Šta te je dovelo na tu poziciju, kako je tekao taj tvoj put u omladinskom aktivizmu?

Moja uključenost u omladinski sektor je počela slučajno. Prijavio sam se na radionice koje je trebalo da budu više glumačke, jer je mene taj aspekt mnogo više interesovao. Pre toga nisam imao nekog kontakta ni sa neformalnim obrazovanjem, ni sa omladinskim sektorom. Najpre sam jako zavoleo to neformalno obrazovanje, a ubzo sam shvatio i da tu postoji veliki prostor gde mogu da se zalažem za poboljšanje prakse i teorije prava mladih. Shvatio sam koliki potencijal leži u aktivizmu i koliki potencijal imaju mladi koji kroz omladinsku politiku žele da doprinose celokupnom životu mladih u Srbiji. To sve je nekako eskaliralo tokom godina, nije nešto ka čemu sam ja išao od početka, desilo se prilično spontano.

Pored formalnog obrazovanja, koliko je važno neformalno obrazovanje, da li oni nadopunjuju jedno drugo?

Meni je jako žao što se ranije nisam uključio u neformalno obrazovanje. To je potpuno drugačiji aspekt obrazovanja, koji u kombinaciji sa formalnim obrazovanjem zaista može da pruži mnogo jasniju karijernu sliku i pomogne mladoj osobi da jasnije vidi sebe. U neformalnom obrazovanju struktura je drugačija i pruža više prostora za izražavanje mlade osobe. U formalnom obrazovanju je to u drugom planu i fokus je na gradivu, nikada nije na procesu učenja i interakciji, već na rezultatu i ocenama. U mnogim državama omladinski rad i neformalno obrazovanje su sastavni deo obrazovnog sistema. Kod nas su omladinski radnici prepozanti zakonom, ali još uvek nisu toliko u sistemu, nije još uvek toliko vidljivo. Jedna od stvari koja je česta kod mladih je ta socijalna anksioznost, sve više. Živimo u brzom i urbanom svetu, a od starta je vrlo važno uključivanje na neke radionice koje su opuštene, gde su mladi prirodniji i slobodniji.

Šta je ono što ti prepoznaješ kao najvažnije stvari o kojima treba pričati i koje treba rešavati kada su u pitanju mladi u Srbiji i njihov ostanak u našoj zemlji?

Prvenstveno mora da se radi na njihovom standardu života. Ono što je drugačije danas u odnosu na neka druga vremena je to što su mladi mnogo više informisani putem interneta o tome kako žive njihovi vršnjaci u drugim zemljama. Oni vide koji standard života tamo postoji, kakve prilike imaju kroz različite konkurse i znaju da u drugim zemljama mogu da ostvare svoje potencijale. Ključno je da se mladima pruže sve te prilike ovde. To ne podrazumeva da mladi ne treba da idu u strane zemlje. Republika Srbija treba da podrži da se naši mladi školuju u inostranstvu i da na taj način, kada se vrate, doprinesu još više razvoju zajednice. Koliko god država bude podržavala mlade, toliko će mladi zauzvrat podržavati državu i njen razvoj. Računica je veoma jasna.

Urošev bend pourpur

Od ove godine država je zvanično prepoznala KOMS. Šta su budući koraci u radu te organizacije?

Novopriznati status krovnosti KOMS-u donosi zakonsku obavezu i trenutno je u toku formiranje Saveta za mlade i njegov rad će krenuti aktivnije sledeće godine. U procesu smo biranja mladih. To će biti veliki pomak u tome na koji način KOMS može da pruži mladima priliku da se direktno uključe u dijalog i da iznesu svoje probleme pred donosioce odluka. To je velika stvar koju je donela krovnost. KOMS može da otvara nova vrata na putu ka institucijama. Sada, 15. decembra imamo dijalog sa ministrom omladine i sporta, a nadamo se da ćemo imati i dijalog sa premijerkom. Cilj je da se takve prakse održe, da ne budu usamljeni slučajevi, već da to postane "nova normalnost". Važno je da mladi zaista imaju mogućnost da učestvuju u procesima donošenja odluka tokom cele godine i da uspostavimo mehanizme svog aktivnog učešća.

Osim omladinskom politikom, baviš se i muzikom. Član si benda pourpur, nedavno ste izbacili i novu pesmu "Glad". Kako izgleda svet u kome se sudaraju te dve strane tvog života, kako ih kombinuješ?

Muzika je nešto što je mnogo duže u mom životu, nego omladinski aktivizam. Krenuo sam njom da se bavim tako nekako amaterski, kada sam bio osmi razred osnovne škole. Bila mi je jako primamljiva ta ideja da sviram i naravno, imao sam određene muzičke uzore koji su me inspirisali da sviram gitaru, koji nisu nužno poznati. Iskustvo stečeno kroz svirke u mom rodnom gradu Kruševcu podstaklo me je da krenem da se bavim muzikom. Od tada sam je još više zavoleo, kao i instrument koji sviram. To je bila grudva snega, što sam se više bavio time, to sam to više želeo. Iako me je oduvek više interesovala autorska strana, prošao sam dosta kaver projekata. Drugačije je moje angažovanje u omladinskom aktivizmu, kada su u pitanju osnove na kojima se bazira. Tamo mora biti mnogo više strukture i fokusa, dok u slučaju muzike sebi dozvoljavam slobodu da dosta eksperimentišem i ne budem siguran u sve. U bavljenju omladinskom politikom jako je važno šta želimo da postignemo i kako idemo do toga. Imali smo vrlo napornu i tešku godinu iza nas, što se tiče muzičara.

Kako ti se čini muzička scena danas u Srbiji, u kakvom je stanju, kada uzmemo u obzir i pandemiju, ali i vreme pre nje. Koliko mlada osoba ima šanse?

Jako je teško. Često vidim da mladi muzičari kažu u intervjuima da je onaj ko se bavi muzikom ili lud ili glup. Smatram da ko god da se bavi muzikom u Srbiji mora mnogo da voli muziku, pogotovo ako se bavi autorskim radom. Od autorske muzike, ako govorimo o rok muzici, o alternativnoj, generalno ne može da se očekuje neki ogroman uspeh i neka finansijska stabilnost. To definitivno nije realnsot bila ni pre, a pogotovo sada tokom pandemije. Naravno, ja bih iskreno ohrabrio svakog ko ima želju da se bavi autorskom muzikom i bilo čime što možda nije finansijki održivo ili isplativo, ukoliko to voli. To će njemu/njoj svakako pričinjavati zadovoljstvo, koliko god to bilo u malom kvantitetu i skromnom formatu.

Šta ili ko su tebi bili glavni oslonci tokom obe ove sfere u kojima si? Kakve priče, ljudi ili događaji su te inspirisali?

Naravno, podršku su mi davali neki moji bliski ljudi i porodica. Među njima ima i onih koji ni ne znaju šta je to omladinska politika. To je nešto o čemu deklarativno znaju. U tom smislu, nisu oni moj glavni izvor motivacije i podrške. Ono što mene mnogo više inspiriše su neki događaji koji su bili ključni i koji simbolično predstavljaju nešto što je meni jako važno. Na nekim tim treninzima koje sam držao, kao što je radionicu za mlade u Prijepolju desile su se neke jako emotivne stvari koje su meni lično značile mnogo. Pokazale su mi promene koje može da donese omladinski rad i neformalno obrazovanje. Inspirisalo me je i osećanje da nekoga možete na taj način da podržite i da budete tu tokom njegovog razvoja. To povratno doprinosi i vašem rastu i spoznaji. Meni je to osećanje bilo divno i to je nešto što me održava u ovom sektoru. Naravno, postoje i slučajevi nepravde koji su mene jako podstakli da se bavim pitanjima socijalne inkluzije i da radim na ravnopravnosti. Kao što je i za muziku, prvi put kada sam svirao uživo ispred ljudi osećanje koje nikada neću zaboraviti, čemu se isto tako zavisnički vraćam.

J. Božić

Foto: privatna arhiva