Iskren motiv i želja su ključ humanosti

Kada je u pitanju pomaganje drugima, obično su u to uključeni pojedinci, čitave zajednice, gradovi, ponekad i države koje neguju kulturu pomaganja drugome. Tako se Novi Sad odnedavno ponosi još jednom titulom - najhumanijeg grada u Srbiji. Tu laskavu titulu Novosađani su zaslužili zbog nesebične pomoći koju su na razne načine i u raznim prilikama, odnosno neprilikama, pružali drugima.

Svakog dana vidimo izveštaje u vestima, slike ljudi pogođenih raznim krizama, kao i onih koji pokušavaju da prežive, zaštite se, beže od sukoba ili se nose sa prirodnim katastrofama kao što su poplave, suše ili zemljotresi. Ljudi u takvim situacijama neretko ostaju bez imovine, čak i krova nad glavom. Upravo tada, zajednica pokazuje da je jača nego bilo šta drugo. Samoorganizacija pojedinaca koja prerasta u grupe, pa čak i u čitave pokrete, dovodi do vrlo impresivnih rezultata u smislu pomoći ugroženima. Jedna od takvih organizacija je Novosadski humanitarni centar koji već dve decenije pruža pomoć onima kojima je ona najpotrebnija. Koordinatorka programa ovog centra, Danijela Korać Mandić kaže da se naši sugrađani rado odazivaju akcijama kada je pomoć potrebna, međutim kada je samoinicijativa u pitanju tu malo zakazuju, jer često ne znaju na koji način da pomognu i kome da se obrate.

"Mislim da su ljudi, generalno, spremni da pomognu i rado se odazivaju ukoliko uputite apel za pomoć. Imali smo primer poplava pre nekoliko godina kada, je bilo dirljivo videti koliko je ljudi došlo i donelo ono što su mogli. Mislim da nas krizne situacije mobilišu, tada proradi solidarnost i tada većina ljudi vrlo nesebično želi da pomogne i da daje. Mi i želimo da promovišemo tu vrstu solidarnosti. Nije neophodno imati veliku organizaciju, dovoljno je samo da svako od nas razmisli na koji način može da pomogne osobi pored sebe ili zajednici. Pomoć može imati više oblika, ako svako od nas da mali doprinos, živećemo u boljem društvu, što je negde i naša misija", rekla je Danijela.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru. 

Danijela dodaje da je NSHC nastao iz potrebe za pomaganjem ugroženim grupama, jer uvek postoji neko čiji su problemi u fokusu i njihov rad se zapravo zasniva na tome.

"Često ljudi imaju dobru volju da pomognu, međutim, ono što nedostaje, a što mi pokušavamo da pružimo, jeste kontekst, okvir ili organizovana akcija, gde ljudi mogu da dođu ako žele da urade nešto za nekog drugog. Ponekad postoji inicijativa, ali prosto ne znate kome da se obratite i na koji način to da uradite. Kako bi se promovisala solidarnost bitno je stvoriti okvir i omogućiti ljudima da imaju izbor kada požele da urade nešto za druge ljude", kaže naša sagovornica i dodaje da je na njihovom sajtu stalno otvoren poziv za volontere.

Nataša Jovanović bila je volonterka NSHC-a i kako kaže, tome se posvetila jer je želela da korisno i humano provede vreme.

"Shvatila sam da je vreme provedeno u takvim aktivnostima veoma kvalitetno, naročito kada je dobro organizovano, sa nekom svrhom i ciljem. Posebno kada dobijem povratnu informaciju od ljudi sa kojima radim. Postoje različiti vidovi volontiranja i različitih stvari u kojima može da se pomogne, jedino što bi trebalo da postoji jeste želja i iskren motiv da se to radi. Bitno je da ljudi kojima je potrebna pomoć znaju da im je neko dostupan i da želi da im pomogne", rekla je Nataša. 

Lea Bodor je jedna administratorki Fejsbuk grupe Just Give u kojoj se već nekoliko godina poklanjaju razne stvari onima kojima su potrebne.

"Nismo mislili da će toliko da zaživi kada smo počeli, što samo govori o tome da su naši sugrađani spremni da pomognu i žele da poklanjaju stvari drugima, jer se humanost ogleda u bezuslovnom davanju. Novosađani su uvek spremni da se organizuju i pomognu koliko god je to u njihovoj moći", kaže Lea.

Mšljenje naših sugrađana je, pak, podeljeno kada je humanost u pitanju. Evo nekoliko zanimljivih odgovora na to pitanje:

"Jesmo humani, ali ne u dovoljnoj meri. I ne delim mišljenje da je Novi Sad najhumaniji, jer verujem da postoje gradovi koji su u istoj meri humani. Mislim da smo kao zemlja humani, a ne kao odvojeni gradovi".

"Ne znam kako je u drugim gradovima, ali smatram da Novosađani nisu najhumaniji. Okrećemo glavu od tuđe bede, na pešačkom prelazu ne obraćamo pažnju da li ćemo nekoga udariti, jednostavno, mislim da nismo zaslužili taj epitet".



"Novi Sad kao grad jeste dosta human. Često na društvenim mrežama vidim da ljudi dele pomoć ili je traže. Ja uvek rado pomognem koliko mogu i najčešće to činim za nekoga kome je stvarno ta pomoć potrebna".

"Mislim da nismo ni blizu dovoljno humani kao društvo. Sistem je tako postavljen da je humanost nebitna kategorija i ne vodi se dovoljno računa o tome".

"Mislim da sama multikulturalnost grada utiče na njegovu humanost".

Novosađani su najhumaniji stanovnici Srbije, jer u odnosu na prosek u ostalim delovoma zemlje poklanjaju za četvrtinu više. Istraživanja koja se godinama sprovode, pokazuju da je Srbija na drugom mestu u regionu po broju građana i kompanija koji poklanjaju u humanitarne svrhe.

U dobrotvornim akcijama, građani Novog Sada učestvovali su čak 67,1 odsto. Republički prosek je 43 odsto, što znači da su Novosađani 25 odsto više poklanjali u odnosu na druge stanovnike Srbije.

Lideri su i po tome što 53,3 odsto njihovih davanja odlazi na strateške akcije, dok je republički prosek 33,2 odsto. Dok Novosađani prednjače u zemlji, Srbija je u regionu na visokom drugom mestu, sa donirana četiri evra po stanovniku. Na prvom mestu je Crna Gora sa 11 evra.

Prošle godine Srbiji je donirano 27,3 miliona evra, a bilo je 2.773 akcije za opšte dobro. Istraživanje je pokazalo i da građani doniraju više od kompanija – 41,4 naspram 39 odsto.

J.Mijatović