Danas kada postajem frilenser...

Frilensing ume da bude blagoslov jednako kao i otežavajuća okolnost. Biti samostalan u svom zanatu za sobom povlači niz odgovornosti, opasnosti i finu dozu komoditeta. On ima pozitivne i negativne strane, ali je činjenica da je mladim ljudima sve privlačniji zbog slobode i nedostatka uvrežene hijerarhije.

Broj frilensera u Srbiji u konstantnom je porastu. Samo u januaru 2016. godine registrovano je 14.000 profila na jednoj od najpoznatijih frilens platformi Upwork, a prema nekim procenama, više od 100.000 građana Srbije radi preko interneta samostalno.

Broj frilensera u Evropi u poslednjih deset godina drastično se povećao, kako navodi finansijski servis Pajonir, i prognozira se da će upravo slobodnjaci do 2020. godine činiti 40 procenata ukupne radne snage. Taj trend nije zaobišao ni Srbiju koja se, prema istraživanjima istog servisa, nalazi na listi najplaćenijih.

Frilenserka Snežana Bačlija Knoh, koja već godinama drži treninge za omladinske radnike, kaže da ona nije birala frilens već da je on pronašao nju kada je odlučila čime će se baviti.

"Frilensing je samostalan , nezavistan, često usamljen oblik radnog angažmana naročito u oblastima koje su danas jako tražene i najčešće outsorcovane", kaže Snežana.

IT sektor je trenutno oblast koja upošljava najveći broj "slobodnih agenata" i taj broj se vrtoglavo povećava. Međutim postoje još brojne oblasti u kojima je ovakav vid rada veoma privlačan. Snežana se bavi treninzima za omladinske radnike.

"Ja radim na međunarodnom nivou i to u oblastima neformalnog obrazovanja. Radimo na edukacijji sa mladima i ljudima koji rade sa mladima u oblasti komunikacije, pisanja projekata, učenja. Trenutno radim na razvijanju društvenih igara koje bi trebalo da pomognu omladinskim radnicima da dosegnu mlade i da kroz igru uče o ljudskim pravima, drugim kulturama i slično", objašnjava Snežana.

Naša sagovornica kaže da je od početka angažovana po honorarnom ugovoru i smatra da je kod frilensinga najvažnije da osoba prigrli neizvesnost i nauči da živi sa njom.

"Nekada će biti mnogo angažmana, a nekada prođu meseci da nema ničega i treba stvoriti takav "mind set", da čovek ne očajava. Najveći neprijatelj frilensera ume da bude i odlaganje obaveza, što je i moj problem, ali ja sam izgradila taj unutrašnji alarm koji me tera, kada rokovi nastupe, da se u potpunosti posvetim poslu i isključim sve ostalo", kaže sagovornica Oradija.

Ona kaže da je velika prednost u činjenici da može da se radi bilo kada i bilo gde.

"Moje radno mesto je često u kuhinji, a mnogo radim i po aerodromima jer često putujem. Neki frilenseri uzimaju zajedničke prostorije, iznajmljuju kancelarije, ali većina radi od kuće, po svom rasporedu i to smatram velikom prednošću", objašnjava Snežana.

Što se negativnih aspekata tiče, naša sagovornica ističe nerešen status u društvu, komplikovano rešavanje socijalnog ili zdravstvenog statusa.

"Dosta frilensera u svetu otvara posebne agencije za svoj angažman, ali u Srbiji sistem još uvek ne prepoznaje frilensere kao posebnu poslovnu kategoriju. Održavanje agencije kod nas je veoma skupo i to je veliki problem", kaže Snežana.

Ona očekuje da će se ta situacija menjati jer se stvara kritična masa honoraraca čija će prava i obaveze država pre ili kasnije morati da rešava, jer se procenjuje da bi u Evropi za desetak godina frilenseri mogli da postanu dominantni u strukturi zaposlenih, što će verovatno ispratiti i situacija u Srbiji.

"Bilo bi super da se frilenseri organizuju, ali mu to dođe kao paradoks. Ako ste frilenser onda ste to birali da ne biste imali obavezu da sarađujete sa drugim ljudima, ali ja mislim da se promene dešavaju tako da što ste vidljiviji, to ste glasniji pa bi i to moglo doneti rezultate", kaže Snežana.

Sagovornica Oradija i pored brojnih otežavajućih okolnosti mladima preporučuje frilensing kao vrstu angažmana jer će ih, kako kaže, to naterati da budu odgovorni i kreativni.

Ceo razgovor, ali i iskustva drugih frilensera poslušajte na našem podkastu.

P. Klaić