Podcast
Žali se upravi vodovoda na POLARIZACIJU
Ono kad mi se prospe Koka Kola po stolu - Ono kada udarim malim prstom o ivicu - Ono kad mi se telefon zaključa dok printskrinujem - Ono kad mi se kašika iskrivi dok jedem smrznuti sladoled - Ono kad sam usred tuđe svađe – kada mi pešaci šetaju po biciklističkoj stazi – ono kada me komšija budi bušilicom – kada padne kiša, a taman sam izašla od frizera - I mnoge druge slične stvari oko kojih se svakoga dana nerviram, a najčešće dobijam isti odgovor moje nerazumne okoline: ma žali se upravi vodovoda.
Ova planeta u svakom smislu ima dva pola koja nikada nisu bila dalja. Raspolovili smo se kao društvo i udalji jedni od drugih po gotovo svakom iole bitnom stavu - klima, imigracija, izbeglice, rasizam –štagod ti padne na pamet. Zaglavili smo se u sopstvenim filter mehurićima. Ova polarizacija je postala toliko ekstremna da ne samo da imamo različita mišljenja, već i verujemo u „alternativne činjenice“. Svet je podeljen na crno i belo, levo i desno, za i protiv - a između njih postoji zevajući ponor ispunjen prezirom, zanemarivanjem i nepoštovanjem.
Virtuelni rovovi su se proširili u dnevne sobe putem televizije, gde su algoritmi hejta našli savršeno gnezdo u neprestanoj potrazi televizije za gledanošću. Svake večeri emisije su pune takozvanih stručnjaka i formalnim ispunjavanjem dva suprotna stava. Glave koje govore, pažljivo odabrane zbog nemogućnosti da se oko bilo čega dogovore. Kanal za kanalom, partizanska svađa bez pravog moderatora prolazi kao „javna rasprava“. A, taj, rat plemenskih mišljenja ne zaostaje ni u drugim medijima. Novine širom sveta pune su kolumni koje lamentiraju nad nepremostivim ideološkim podelama. Naslovi poput „Podeljene demokratije“ i „Politika borbenih klubova“ stoje na policama lokalnih knjižara. Tačni naslovi mogu se razlikovati, ali njihove poruke su iste: čovečanstvo nikada nije bilo toliko podeljeno oko toliko stvari.
Zar nije to već dosadno?
