Podcast
Žali se upravi vodovoda NA BICIKLISTIČKE MUKE
Ono kad mi se prospe Koka Kola po stolu - Ono kada udarim malim prstom o ivicu - Ono kad mi se telefon zaključa dok printskrinujem - Ono kad mi se kašika iskrivi dok jedem smrznuti sladoled - Ono kad sam usred tuđe svađe – kada mi pešaci šetaju po biciklističkoj stazi – ono kada me komšija budi bušilicom – kada padne kiša, a taman sam izašla od frizera - I mnoge druge slične stvari oko kojih se svakoga dana nerviram, a najčešće dobijam isti odgovor moje nerazumne okoline: ma žali se upravi vodovoda.
Jednog jesenjeg dana 1865. godine, dvojica muškaraca sedela su u kafani u Ansoniji, saveznoj državi Konektikat, umirujući živce sa par žestokih pića.Prethodno su vozili karavan niz obližnje brdo kada su iza sebe začuli stravični krik. Nešto što je izgledalo kao đavo lično stuštilo se niz brdo ka njima, odskakujući od zemlje. Zamislite samo koliko su se uplašili kad im je đavo lično prišao i predstavio im se: tamnokosi Francuz je krvario i bio mokar od glave do pete. Njegovo ime bilo je Pjer Lalement.
Mladi mehaničar boravio je u Sjedinjenim Američkim Državama tek nekoliko meseci, a sa sobom je iz Francuske poneo mašinu koju je sam napravio - dvotočkašku skalameriju na pedale koju je zvao „velosiped". Mi ćemo je zvati bicikl. Ja ću mog zvati Munja i voleću ga. Ali neću voleti druge bicikliste, pešake i prepreke na ulicama, a ovo je priča o tome.
U emisiji govore: Marko Trifković i Marija Blažić iz Novosadske biciklističke inicijative, Ljiljana Medenica, Mladenka Tošić i Radovan Jovanović.
Autorka: Ivana Miloradov
