WENT: Muzika i kao posao i kao zadovoljstvo

U okviru promocije novog albuma pod nazivom The Great Escape, beogradski indie folk bend Went nastupiće u Domu B-612 u Novom Sadu. Posle kraće pauze, vraćaju se u Novi Sad sa svežim materijalom, a mi smo uoči njihove svirke razgovarali sa frontmenom Dušanom Filimonovićem.

Kakav je bio početak za Went, oko koje ideje ste se okupili?

U principu, krenuli smo sa bendom kad smo bili srednjoškolci. Posle par bendova koje sam imao, okupili smo se Goran Štrbo, gitarista, Stefan Pejatović, bubnjar i ja i odlučili smo da napravimo sastav koji će funkcionisati i koji neće imati probleme sa promenama članova i sličnim stvarima. U isto vreme, želeli smo da izađemo iz kalupa žanrova koje smo do tada svirali i da damo sebi jedno otvoreno polje da istražujemo muzičku estetiku koja nas je tada interesovala.

Ko ili šta je najviše uticalo na vaš zvuk? Da li su to samo drugi izvođači i muzičari, ili možda još nešto?

Mislim da na svaki bend utiče mnogo toga. Uvek mi je bilo jednodimenzionalno kada bilo ko ko se bavi muzikom navodi samo muzičke uticaje. Svi mi u bendu slušamo različite žanrove muzike i nikada se ne ograničavamo samo na jedan pravac. Mislim da što više vremena prolazi, tako ti uticaji postaju nešto iz svakodnevnog života, pogotovo života u Srbiji. Ideja Wenta je zaista bila vrlo slobodna, ne da pravimo muziku koja liči na neki bend koji mi volimo, nego da napravimo nešto svoje. Pokrenula nas je određena estetika i to nas je nateralno na razmišljanje.

Izdali ste skoro vaš debi album koji se zove The Great Escape, da li bi rekao da je pravljenje muzike za vas neko eskapističko iskustvo?

Pa, nije. Sam naziv i cela ideja albuma nije vezana za muziku. Ako imaš bilo kakve ambicije sa bendom i ako to nije nešto što radiš iz hobija, vrlo je teško da muzika bude eskapizam. Imati bend, pogotovo u Srbiji, zahteva mnogo truda i napora. Mi pokušavamo da nađemo neku zlatnu sredinu, odnosno, da na bend gledamo i kao na posao i kao na zadovoljstvo. Ipak on postoji zbog naše ljubavi prema muzici i našoj ljubavi prema sviranju.

Što se tiče naše mlade muzičke scene, šta misliš, gde stojimo?

Kod nas postoji ta specifična situacija gde se pod mladim bendovima podrazumevaju i oni koji imaju trideset i više godina. Ali mislim da je scena u Srbiji vrlo jaka i da svako ko kaže da je nekada u prošlosti bila bolja greši. Postoji dosta fantastičnih bendova i bendova koji daju sve od sebe i postižu velike stvari. Takođe, stalno se pojavljuju novi izvođači. Što se tiče muzike, zaista mislim da je situacija u našoj državi vrlo dobra. Postoje problemi, naravno, a to je odustvo medija u promociji tih mladih bendova, pa čak i odsustvo prostora za sviranje. U poslednje vreme se sve više klubova zatvara, pogotovo u gradovima za koje možemo da kažemo da su studentski orijentisani. Ali da, što se tiče bendova, oni su odlični – možda čak i bolji nego što ova scena zaslužuje.

Koliko vam internet olakšava situaciju sa promocijom, ako već klasični mediji nisu prisutni tu?

Ovo je možda moj lični stav, ali čini mi se da se internet previše koristi kao izgovor za odsustvo nekih drugih medija, kao fasada za koju možeš da kažeš da je dostupna svima, a zapravo nije. Da, danas postoji Jutjub i svako može da okači svoj spot tamo, ali on ne dopire do veće publike. Fale nam, recimo, TV emisije. Sve se svodi na targeting – videćeš ono što ljudi u tvojim krugovima vide. Realno, internet nije mas medij jer on ne dopire do ljudi koji čuju i vide nešto za šta nisu ni bili svesni da su želeli da saznaju.

Da li postoji međusobna saradnja i podrška između mladih bendova širom države kod nas?

Sigurno. Postoji jako velika podrška, ali i realna pomoć. Ljudi razmenjuju opremu, kontakte za svirke... Postoji jedna mreža i u svemu tome postoji lepo vaspitanje. Zaista je velik nivo solidarnosti među bendovima.

Kako bi opisao Went u tri reči?

Jako dobar bend. (smeh)

Šta vam je najbitnije kod lajv nastupa? Eto, novosadska prilika će imati prilike da vas čuje uživo ove nedelje, šta mogu da očekuju?

Najviše obraćamo pažnju na stvari koje su do nas. Kad pričamo o svirkama, dosta toga može da pođe po zlu što se tiče tehnike, pogotovo kod nas. Svi znamo da uslovi generalno u Srbiji nisu idealni, a pogotovo što se tiče klubova i ozvučenja. Na kraju dana, najvažnije je ono što mi dajemo publici, šta ćemo joj preneti i kako ćemo odsvirati naš materijal. Mislim da je to naš primarni fokus i uvek će i biti. Nekad sviraš pred dva čoveka, nekad imaš hiljadu ljudi u publici i savršen razglas, ali sve to ne bi trebalo da budu važni faktori, mnogo je bitnije kakvu ćemo emociju preneti.

Šta su vam planovi za budućnost?

Kao i uvek, da se svira što više koncerata. Da nastavimo da sviramo u gradovima u kojima redovno sviramo, da odemo negde gde nikad nismo bili – što u Srbiji, tako i u regionu, pa čak i u Evropi... I širom planete. (smeh) Plan je da nastavimo istim tempom i sviramo svuda, u suštini. Pogotovo da promovišemo album The Great Escape i, naravno, da pravimo nove pesme.

Rad benda Went možete pratiti na njihovoj Bandcamp stranici.

Sofija Balać