Trens - kulturološki fenomen

Trens je kulturološki fenomen koji je snažno uticao na svetsku klupsku scenu. Svojim melodičnim zvukom trens kod svojih fanova budi želju za oslobađanjem kroz neprestano igranje. Trens je vrsta elektronske plesne muzike nastale '80-ih i '90-ih godina prošlog veka, pojavom bolje tehnologije i produkcije zvuka. Kolevkom trensa smatra se izvesni klub u Frankfurtu, međutim tada se elektronska revolucija odvijala i u Holandiji, Belgiji, Engleskoj i Indiji.

U mnoštvu elektornske muzike brzo su se formirali podžanrovi, stoga su uvek prisutna nagađanja da je trens nastao kombincijom tehno i haus muzike. Međutim, trens se svojom pojavom izdavaja od svega prethodnog, formira kluturu, okuplja najrazličitije ljude i ujedinjuje ih prepoznatljivim bržim, ali dinamičnijim ritmom. Ranu fazu trensa možemo okarakterisati kao muziku sa "hipnotizirajućim efektom", kvalitetnom melodijom i ponavljajućom ritmičkom strukturom.

Ime "trens" nije slučajno, ono se odnosi na stanje hipnoze i povećane svesti, tzv. trans koji doživljavate igrajući uz trens. Taj trans ispoljava se kroz toliku posvećenost zvuku i ritmu da ne možete da napustite podijum po nekoliko sati, gubeći svaki osećaj za vreme i mesto. Zato se u trensu slojevi zvuka mešaju, nagomilavaju i na kraju oslobađaju, pa se posle dugog igranja osećate rasterećeni, raspoloženiji, ali i iscrpljeni. Kao takav trens je bio oštriji od hausa, melodičniji od tehna i umirujući od drum'n'bassa, stoga nije ni čudo što je u trenu postao popularan.

Dugogodišnji trenser Ivan Miljuš smatra da trens može da okupi ljude najrazličitijih interesovanja.

"Trens je lov na ekstatična iskustva i osećaj sadašnjeg momenta kroz ples u transu. Na trens žurci mogu se naći različiti profili ljudi, od metalaca, preko dizelaša do hipika. Za  mene to upravo jeste bogatstvo trensa, taj osećaj da smo svi na neki način jedno. Iako ga slušam već deset godina, mislim da mi ni za 20 godina neće dosaditi i da ću ga voleti još više", kaže Ivan.

Trens kao vrsta dens muzike trajno se premešta iz klubova na otvorene prostore, livade, obale mora i planine, jer trenseri vole puno mesta za igranje i direktan kontakt sa prirodom. Zato je trens usko povezan sa ekologijom, jer propagira poštovanje prirodne sredine, pa u skladu sa tim trenseri ostavljaju red za sobom, bacaju smeće, ne guraju se i pomažu međusobno. Najveći i najpoznatiji festivali trens muzike su Boom, Ozora, Modem… Kod nas je trens i dalje zastupljeniji po klubovima nego festivalima, međutim Elysium Island Festival, jedan od prvih trens festivala u Srbiji, dokazao je da trens scena Srbije polako, ali sigurno jača.

Igor Klajn, jedan od organizatora ovog festivala, kaže da se situacija poboljšava, odnosno da postoji sve više posetioca trens žurki i festivala na ovim prostorima.

"Organizovanje trens festivala je dosta kompleksno i zahteva puno rada na dekoracijama, vizualizacijama i prilagođavanju ambijenta posetiocima. Trens scena Srbije postoji, sve više ljudi je zainteresovano za festivale i žurke na otvorenom. Ljudi se vraćaju srećni, raspoloženi i sa novim poznanstvima", navodi Igor.

Karakteristika gotovo svih trens "traka" je vrhunac pesme na sredini trajanja, omekšavanje ritma dok ne dođe do onih jednostavnijih, da bi se na isti način ponovo gradio. Tekst koji ga prožima je jednostavan i sastoji se od ponovljenih fraza. Međutim, varijacije su velike tako da se i trens muzika deli na podvrste: psihodeliju, progresiv, goa trens...

Nikola Petrović najčešće pušta goa trens, a u svet di-džejinga ušao je 2008. godine. Za njega je trens način da se poveže sa publikom, a trenserima je poznat po umetničkom imenu Imba.

"Prava trens žurka trebalo bi da bude tematska, sa određenom pričom od početka do kraja, ljudima koji uživaju u trensu i onima koji žele da nauče što više o njemu. Ono što vidim kod ljudi kada puštam muziku je fantastična konekcija, što dokazuje i njihova energija. A što se tiče Srbije, mislim da posle Izraela i Belgije imamo najluđu publiku", ističe Nikola.

Trens važi za nekomercijalnu muziku koja kod slušalaca budi želju za neumornim plesom i razmenom emocija uz međusobno poštovanje. Kako bi bolje doživeli svet trensa, preporučujem vam  da poslušate jednu od trenserima najpoznatijih numera 1200 Mics - Shivas India

Bosiljka Đikanović