Tango donosi duh juga i slobodu izraza

Ovogodišnje obeležavanje stogodišnjice rođenja čuvenog argentinskog kompozitora Astora Pjacole, zaslužnog za najpoznatije tango melodije, bio je povod za formiranje Novosadskog tango kvinteta.

Foto: Facebook / Novosadski tango kvintet

Profesorka harmonike Dragana Kuzmanović zajedno sa svojim prijateljima, profesionalnim muzičarima, Vladimirom Ćukovićem, Vladimirom Jakovljevićem, Damirom Klemom i Fedurom Ruškucem, krenula je u avanturu izvođnja Pjacolinih dela. Iako poseduju bogato formalno muzičko obrazovanje i iskustvo u klasičnoj i džez muzici, tango je za sve njih predstavljao nešto novo.

"Svima nama je ovo bilo jedno novo iskustvo - svirati Pjacolinu muziku u kvintetu koji više zvuči bendovski, nego klasičarski. Okupili smo se, našli repertoar i upustili su u tu priču. Prvi put smo se prezentovali publici 13. maja u okviru festivala Eufonija i reakcije publike su bile više nego dobre. I nakon dva meseca posle koncerta dobijali smo poruke od publike, svi su zapamtili atmosferu koju smo napravili. Tada nam se pridružila i škola  Toda tango iz Novog Sada i uz njihovu pomoć na sceni smo izneli Pjacolinu muziku kako treba", kaže naša sagovornica.

Foto: Festval Eufonija / Nina Miljuš

Pored Novog Sada, kvintet je nastupao i u Šapcu i Šidu. Dobre reakcije publike pokazuju da postoje oni koji vole da čuju i latino-američke zvuke. Koncerti ove vrste muzike se ipak razlikuju od klasičarskog repertoara na koji su profesionalni muzičari naviknuti.

"Stekla sam, zahvaljujući mojim prijateljima, šira saznanja i obrazovanja iz oblasti drugih vrsta muzike. Pjacolina muzika pravi fuziju između džeza, klasike i tango muzike - to prosto ne bih mogla ni dovoljno dobro da verbalizujem. Ima dosta slobode i improvizacije, što je za mene prilična novina. Mesta improvizaciji u klasičnoj muzici nema, osim ako nešto ne zaboravite i morate da se snađete. Trening klasične muzike nalaže da svaku notu odsvirate perfektno, a kod ove vrste muzike ta perfekcija nije potrebna. Više je potrebno doneti duh i imati slobodu u izrazu", objašnjava Dragana Kuzmanović.

Kompozicije Astora Pjacole su sinonim za nuevo tango koji je kombinacija tradicionalne argentinske muzike i modernih muzičkih stilova. Upravo je to ono što je muziku ovog dela sveta proslavilo i učinilo prepoznatljivom i kod šire publike.

"Kada slušate Pjacolu, kad se malo više udubite u njegovu muziku, videćete da on priča dok svira i to je ono što je jako interesantno. Ako, recimo, uzmete jednu kompoziciju i pokušate da je slušate na različitim snimcima i albumima videćete da on svaki put svira malo drugačije, u zavisnosti od raspoloženja. Forma je tu, ali se neke stvari snimaju drugačije i to je taj džez momenat, to je sloboda trenutka", ističe Dragana.

Foto: Festval Eufonija / Nina Miljuš

Kako kaže naša sagovornica, sličnosti u mentalitetu između nas i naroda Južne Amerike su ono što ovu vrstu muzike čini popularnom u našoj zemlji.

"Mi smo dosta slični tom mediteranskom tipu ljudi. Bogati smo i nacionalnim manjinama i imamo puno različitosti - to je bogastvo naše zemlje. Možemo lako da interpretiramo tu muziku južnjaka. Ima dosta tango škola i tango se kod nas pleše. To je neki drugi svet koji postoji među nama", zaključuje Dragana.

U našoj zemlji već postoji tradicija tango kvinteta. Bel tango kvintet iz Beograda je, na primer, jedan od prvih po kvalitetu u svetu što se tiče ovog muzičkog pravca, a u Novosadskom tango kvintetu se nadaju da će krenuti tim putem.

Prilog o Novosadskom tango kvartetu možete preslušati u prvoj epizodi nove emisije Oradija "Pop up", koja se bavi popularnom kulturom:

M. Lazić