Sint-pop blago "Iz sijenke"

Crnogorski sint-pop sastav Sijenke predstavio se regionalnoj publici albumom "Iz sijenke" koji je izašao pre svega nekoliko meseci. Leto je i pravo vreme za ovakvu vrstu muzike, koja je odlična podloga za gluvarenje na plaži. Sint praćen dobrim gitarskim rifovima je dobar miks koji jednostavno ne može da omane.

Marko Todorović, Radovan Raičević i ekipa sada kreću sa lajv nastupima - seriju koncerta počinju u Ljubljani, pa sledi Zagreb i konačno Novi Sad. U susret nastupu u CK 13 za Oradio je govorio Radovan Raičević.

Sint muzika ima solidan broj publike u regionu, koji raste iz godine u godinu. Kako su oni primili vaš debi album "Iz sijenke"?

Album je prošao veoma dobro, zapaženo. Mislim da je ključno to što smo na kanalu Više, manje zauvijek jer je tu zastupljena ovakva vrsta muzike, koju prate ljudi sa eks-ju prostora. Bilo je pozitivnih komentara, što od prijatelja, što od publike koja nas sluša.

Svih osam pesama na albumu su vaše autorsko delo. Odakle ljubav prema ovom stilu muzike?

Muzika sama po sebi, da ne gledamo tekst, ima nostalgičan zvuk. Emocija je povezana sa nostalgijom, kada čuješ gitaru, kao nešto staro i retro. Sint i njegov zvuk najviše utiču na da guramo taj stil.

Slušajući album, moj utisak je kao da je on podeljen na nekoliko celina. Početak, koji slušaoce polako uvodi u svet Sijenki i kraj na kome su malo dinamičnije pesme. Kako je teklo stvaranje albuma i njegovo koncipiranje?

Pesme su na albumu postavljene onim redom kojim su i nastajale. Za pesmu "Gledam nebo" sam ja doneo melodiju i pokazao Marku. Razmišljali smo o aranžmanu i odlučili se za sint pop, jer smo tad već uveliko čuli i za Svemirka, na primer. Nama je sve to spontano išlo - izmisliš tekst i u tom trenutku već znaš kakav će biti tempo pesme. Onda nastaje melodija - kakva nastane, takva i ostane, ni brža ni sporija. Negde na pola albuma smo pričali o tome da ubacimo nešto malo brže i svaki sledeći put kad ti na pamet padne tekst ili melodija podsvesno izađe brža pesma.

Zanimljiv je i vizual albuma. Da li bi on bio bolji soundtrack za izlazak ili za zalazak sunca?

Meni je dobar i za jedno i za drugo. Ko je slušao album, video je da na kraju sunce ne zađe, nego stoji. Svi vole da gledaju zalazak. Sa svitanjem bi dobro išao, zato što sam, na primer, dosta puta išao sa stricem na pecanje. Ujutru pođemo brodićem na more i hladno je, ali čim sunce izađe iza planine, odmah je toplije. Lepa mi je i jedna i druga strana, sve ima svoju žicu koja te pogađa dok slušaš pesmu.

Sint scena u regionu je sve jača. Koliko vama prijaju poređenja sa drugim bendovima?

Prva Svemirkova pesma koju sam čuo bila je "Tajne svemira". Spremao sam nešto za faks i Jutjub mi je predložio tu pesmu i odmah mi je palo na pamet zašto ovo pre nije pravljeno. Vratilo me je u osamdesete. Ljudi slušaju album, porede sa Haustorom i Rundekom. Pronalaze ono što slušaju u našim pesmama. To je muzika koju smo i mi slušali pa je to uticalo da ubacimo elemente. Nismo izmislili to toplu vodu, nije da nam ne prija, ali nam je okej što ljudi mogu to da zapaze u pesmama, jer smo to i hteli da postignemo.

M. Lazić