Prilazak muzici s druge strane

Kroz kompleksnost metal muzike, do prolaska kroz zamišljeno muzičko ogledalo u kome se vide samo ukulele i bas. Milan Veselinović (Phobos, Tymish, Flashforward) mladi muzičar iz Beograda, vodio se sličnom metaforom zahvaljujuči kojoj je napravio instrumentalni bend/projekat Hatter Matter. Za vrlo kratko vreme, uspeo je da realizuje kompozicije za prvi, mini album, koji je izašao juna ove godine. Uz klavirsku pomoć Lune Škopelje (Deca iz vode, Sergio Lounge) i produkcijsku viziju Nemanje Maksimovića (NMEE). 

fotografije: Nataša Ilić i Marko Vučković

Na samizdat ostvarenju nalazi se pet kompozicija. Od tog momenta, Hatter Matter počinje da funckioniše i stvara kao duo koji ume da sluša, istražuje i ceni zajednički rad, kao jedan vid muzičkog eksperimenta. Samo, Luna sada svira bas i peva, a polako se bliži i konačna slika novog albuma najavljenog za sredinu sledeće godine. I ovde nema pitanja o žirafi!

Ceo projekat/bend Hatter Matter krenuo je od tvoje inicijative. S kojom idejom si odlučio da se posvetiš nekim potpuno drugačijim muzičkim formama, a koje danas ostvarujete kao duo?

Milan: Prošle godine sam rešio da snimim album pod imenom Hater Matter, a sve kompozicije su već tada bile kompletirane. Kada sam 2013. uzeo ukulele u ruke, odmah sam napisao prvi rif. Bila je u pitanju stvar "Home Alone". U isto vreme sam bio izašao iz jednog benda i ostao sam sa sobom i ukuleleom. Prošle godine sam upoznao i Lunu Škopelju – totalno slučajno. Kada sam joj rekao da sviram ukulele, ona se u početku malo smejala ali kada je čula kako to sve zvuči, odmah je pao dogovor da snimimo album. Onda je i Nemanja Maksimović ušao u celu priču, kao producent. Album je snimljen pod mojim imenom, a kada je došlo vreme da se te kompozicije izvode uživo, znao sam da ne mogu to da izvedem u solo varijanti. Ponovo sam pitao Lunu da svira klavijature i peva, dok bih ja našao basistu... Međutim, ona je došla na ideju da svira bas i peva. To je prvi projekat na kojem je svirala taj instrument. Super se snašla u novoj muzičkoj ulozi, a zajedno smo skapirali da je koautorstvo a way to go i da nam duo formacija baš odgovara.

Kao što si i sam rekao, raskrstio si bio sa starim bendom i prešao na drugačiji instrument. Zapravo, ogolio si ceo svoj muzički pristup. Zašto ti je ta nova forma bila zanimljiva?

Milan: Svirao sam bas ceo život, ali sam ujedno voleo da učim da sviram i druge instrumente. Redovno sam kupovao neke male harmonike, frulice, sve što je lako nosivo. Boravio sam 2013. u Amsterdamu, imao više para kod sebe i pronašao sam radnju koja prodaje samo ukulele. Ubrzo sam skapirao koliko je taj intrument lagan za sviranje i koliko mogu da budem dobar muzičar na njemu. Počeo sam baš da kidam.

Spot za kompoziciju "Blooming"

Ukulele je osnova svih tvojih/vaših kompozicija?

Milan: Tako je. Već smo krenuli da stvaramo novi, drugi, album i tu su sve skice krenule od tog instrumenta, ali se ovoga puta Luna i ja odmah dopunjujemo sa idejama i aranžmanima.

Bas gitara kao novi momenat, ali i novi album u jednoj atipičnoj postavi. Da li se to idelano poklopilo jedno s drugim?

Luna: Pa jeste, zato što ja nikad nisam umela da sviram klavijature i da pevam u isto vreme. Možda to nikada neću ni moći u toj kombinaciji, dok mi je ova varijanta sa bas gitarom baš legla. Mislim i dalje učim da sviram taj instrument, ali jako mi lagano sve to ide.

Omot albuma prvenca

Ovaj duo je jedan pravi proces rada?

Luna: Mnogo učimo kroz sve ovo i dosta se cimamo u vezi sa svim apektima. Od toga što ja učim da sviram bas, do činjenice kako Milan i ja učimo zajedno da radimo. Tu su i drugi ljudi koji imaju neke veze sa Hatter Matter bendom, dizajn, svirke, organizacija, promocije... Prošla sam kroz mnogo projekata, ali nikada nisam uzimala neke ozbiljnije stvari na sebe. U neku ruku sam se i plašila, jer mi je uvek bilo lakše samo da se uguram u masu i 'ajde, sad mi nešto zajedno radimo. Dake, nikada tu nije bila prisutna celokupna odgovornost, a ovde je sve podeljeno na nas dvoje.

Ovako je prošla promocija prvog albuma

Koliko je tebi/vama inspirativno da se ispoljavate kroz instrumentalnu muziku?

Luna: Odrasla sam slušajući takvu muziku. Irska pevačica Enya mi je bila veliki uzor, a dosta ideja sam pokupila i od majke (Madam Piano, odnosno, Nia Nedeljković, nap.ur). Volim Elu Ficdžerald, dosta sam se bavila tom stranom džeza i istraživala je. Onda mi je sve ovo u vezi sa Hatter Matter došlo prirodno. Ideja prvog albuma je bila da ukulele bude u centru pažnje, dok su svi ostali instrumenti bili okolo. Došla sam na ideju sa vokalima, jer sam pomislila kako bi bilo interesantno i da se vokal ujedno koristi kao instrument. Zapravo, da se on tako tretira. Sa druge strane, mislim da je takav pristup stvaranju rezultirao nečim univerzalnim, dok se, usput, otvorio i jedan prostor u kome možeš da razmišljaš kako ćeš na drugačiji način uklesati svoju emociju. Ovde nije sve u tekstu gde se zna šta ti tačno pevaš, nego moraš da priđeš pesmi sa druge strane. To mi je jako zanimljivo i inspirativno.

Milan: Pre ulaska u taj akustični svet sa ukuleleom, bavio sam se progressive death metalom. Bio sam u fazonu kako hoću da pravim neke ambijentalne melodije, koje mogu da se primenjuju za razne vsrte meditacije. Za jogu recimo, dok je moja sestra rekla kako se pesme idealno uklapaju i u neku spa music priču. Primenjiva je na mnogo strana. Dosta ljudi mi je kazalo da ovu muziku mogu da šaljem kopmanijama koje prave igre. Ovde sve leži u dinamici, dok je u metalu to malo drugačije, tamo stvari vuku na tehničku i egzaktnu stranu.

Bas, glas i ukulele: Luna i Milan

Koliko ova muzika i kompozicija podržavaju improvizaciju u stvaranju ili je se striktno držite planova?

Milan: Meni je sve improvizacija, ja nisam muzički obrazovan i onda sve ideje kroz sviranje realizujem. Takav slučaj je bio prilikom pravljenja pesama za prvi album. Sad, na ovom drugom albumu dosta konceptualno radimo. Recimo, dođem sa novom idejom, a onda me Luna navodi i govori šta mogu, šta smem a šta ne smem da radim.

Luna: Pa, nije baš.

Milan: Dobro, zaista mi dosta pomaže, a lepo je kada neko ume i zna kako.

Tu je i vizuelna strana vašeg projekta. Koliko je ona neophodna za puni ugođaj u zvuku?

Milan: U tom segmentu je dosta pomogao moj prijatelj i dizajner, Jovan Radovanović. Kada smo krenuli da radimo omot za album, nisam baš imao konkretnu priču, ali je zato on sve to lepo skockao i tako dao vizuelni identitet samom izdanju. Skoro smo izbacili i prvi spot za kompoziciju "Blooming" a spot potpisuje Nataša Ilić. Želimo da svaka pesma doživi i svoju vizuelnu verziju.

Luna: Mi i dalje tražimo taj naš vizuelni identitet kroz razne eksperimente.Tu su razne animacije, imamo dizajnera, reditelja...

Kompozicija "Away From Here"

Da li je već zaokružena slika u vezi sa drugim albumom i da li je u pitanju zvučni nastavak prvenca ili drugačija priča?

Luna: Imamo sve ideje na jednom mestu i krenuli smo da ih snimamo. Ono što je bilo specifično za prvi album je to što je glavni producent, Nemanja, u to vreme otišao u Ameriku pa smo tri meseca svi zajedno radili preko neta. Sad smo svi tu. Smatram da je Hatter Matter prvenac nekakvo polje na kom smo počeli da delimo zajednička mišljenja i interese. Mi smo zapravo raznoliki. I Milan i Nemanja i ja. Milan dolazi iz metal bekgraunda, Nemanja iz elektronske priče... Ovde nam je ideja da se što više bavimo elektronikom. Znači, šta sve može da radi elektronski ukulele, itd. Tako ćemo i stilski otići u neke ekstreme.

Milan: I dalje to ostaje ambijentalna muzika sa vokalima, samo malo više tematizovano. Smatram da u pesmama sa prvog albuma mogu da se pronađu mnogi, dok će drugo izdanje biti ličnije. Poćetkom godine bi trebalo da imamo gotov proizvod, a pored muzike bavićemo se i time na koji način da ga plasiramo.

Koliko i da li publici nedostaje i prija ovakva konstrukcija zvuka?

Luna: Nama je to pomalo čudno, jer nismo imali neka posebna očekivanja. Ljudi su, do sada, baš lepo posećivali naše koncerte, super nas podržavaju, a i ćute i slušaju tokom izvođenja, jer tu ima i malo klasične forme u samom koncertnom izražaju. Dobijamo jako lepe komentare i reakcije, jer ljudima prija takav umirijući efekat naše muzike. Najveći strah nam je bio da sa takvom pričom nećemo moći da držimo pažnju, ali izgleda da uspevamo u tome. Ni ne znam koja je to tačno publika, jer to, recimo, nisu ljudi koji bi striktno odlazili na kocerte klasične muzike.

Milan: Osećam kako se stvara dobra publika jer je naša muzika za sve godine i sva godišta.

U nastavku poslušajte kako Hatter Matter zvuče uživo:

Dušan Majkić