Muzika
Prazna lepinja: Nismo više klinci
Zagrebački bend Prazna lepinja se nedavno vratio na scenu na najbolji mogući način - rasprodali su tri koncerta zaredom u tamošnjem KSET-u. Iako nisu bili na sceni sedam godina, publika ih definitvno nije zaboravila. Jedini studijski album "Danasutra", izdat 2013. godine, sluša se danas i predstavlja zanimljivu kombinaciju roka, panka, rega i drugih sličnih žanrova.
Foto: Instagram / praznalepinja
Iako su pre desetak godina vladali zagrebačkom underground scenom, momci predvođeni frontmenom Hilljsonom Mandelom, tek nedavno su se predstavili srpskoj publici koncertom u Beogradu, na zatvaranju manifestacije Leto u MuzeYU, na interesantnom prostoru parka Muzeja Jugoslavije. O istoriji benda i povratku na scenu razgovarali smo sa gitaristom Denisom Glogovićem i basistom Adrianom Jugom.
OBRATI PAŽNJU
Bend se vratio na scenu posle duže pauze. Kako svirke izgledaju sada, koliko su publika promenila a koliko vi?
Denis: Stvarno nam je dugo trebalo da se vratimo na scenu. I sada osetimo tu promenu u generacijama, muzici i svemu. Imam osećaj da se publika prebacila na neke druge žanrove, pa nas je iznenadilo koliko je ljudi došlo na naš povratnički koncert. Mislim da sada sviramo malo ozbiljnije i čvršće nego kad smo bili klinci od 16 godina. Ljudi koji su nas slušali pre, odrasli i klinci su još luđi i žešći od onih pre.
Osim koncerata u Zagrebu, nedavno ste bili i u Beogradu, kod Muzeja istorije Jugoslavije, i bilo je puno reakcija. Da li vas je tako dobar prijem iznenadio?
Denis: Ovo nam je prvu put da smo nastupali u Srbiji i generalno, van Hrvatske. Iznenadilo nas je koliko je ljudi došlo i koliko su znali neke naše pesme unapred, koje nikada nismo izvodili u Srbiji. Prihvatili su nas kao da smo na sceni godinama, a ne kao da nam je ovo bio prvi nastup.
U vašoj muzici se oseti uticaj novog talasa, ali šta je ono što se vi voleli da slušate tokom odrastanja i šta je ostavilo najveći uticaj na vašu karijeru?
Adrian: Ja sam u Lepinji poslednjih godinu dana. Kada su bili aktivni pre desetak godina, bili smo u istom društvu, ali tek sad sam iz prve ruke video da imamo isti fazon. Sluša se rok, ne samo novi talas nego i pank i tvrđi rok i rege. To je miks svega što smo slušali kao klinci - to me je dovelo do ovog benda. Istina je da imamo prizvuk novog talasa ali se nikada nismo vodili time, to je došlo prirodno. Možda to sa strane deluje kao neka zagrebačka priča, ali mi se vodimo samo srcem i onim što slušamo. Drugi album će biti malo drugačiji.
Denis: Mislim da će taj album imati malo moderniji i ozbiljniji zvuk, pošto smo malo narasli i neke teme koje smo imali u pesmama su se promenile. Novi tekstovi se bave temama koje kao klinici nismo mogli da shvatimo.
Foto: Fotosekcija KSET
Odlučili ste da prestanete sa svirkama u trenutku kada ste upali u "kreativnu krizu". Da li danas milsite da je ta odluka bila dobra?
Denis: Mislim da je odluka bila dobra, zato što smo upali u krizu stvaralaštva. Da smo nastavili, to ne bi bilo toliko iskreno. Kad sam malo stariji, vidim neke stvari i dobro je i loše što smo prestali. Mogli smo i dalje stvarati neku muziku, koja možda ne bi bila ista, ali ko zna u kom smeru bi nas odvela. Nakon ovih sedam, osam godina, sazreli smo i nove stvari će to pokazati.
"Danasutra" mi se sa ove distance čini kao album koji najavio sve ono što će se na alternativnoj muzičkoj sceni u regionu dešavati narednih godina. Kakva je, po vama, pozicija bendova danas a kakva je bila tada?
Denis: Kada smo svirali po Zagrebu, negde 2011. godine, alternativna scena je bila puno jača nego danas. Mogao si da odeš u bilo koji manji klub i da gotovo svaki vikend imaš svirku. Danas se to pretvorilo u marketing preko društvenih mreža, inače te ljudi neće primetiti. Tada niko nije snimao storije, više se uživalo u trenutku. Trep je preuzeo većinu scene i alternativa se mora boriti da bi stigla bilo gde.
U Beogradu smo imali priliku i da vas slušamo kao deo čuvenog Ansambla Jeboton. Koliko vam taj kolektiv, koji je zaista jedinstvena pojava na muzičkoj sceni regije znači?
Adrian: Jeboton u Zagrebu ima kultni status. Sve je počelo pre 15 godina i kada smo bili klinci, to je bio nepredviđeni pokret koji se stvorio. Ljudi su počeli da sviraju, dolaze jedni drugima na svirke i kolektiv je počeo da jača. Ima tu bendova koji su i rok i pank, ali sve počiva na toj uličnoj svirci. Jeboton u Hrvatskoj svakog leta ide na turneje po primoriju. Nadamo se da će biti više svirki i kod vas u Srbiji!
M. L.
