Pesma na dan - album za ceo život

Zašto su neki albumi veći od drugih? Jedini pravi odgovor možemo potražiti u njihovoj strukturi i celovitosti. Ove godine mnogi muzički naslovi slave čevtrt veka od objavljivanja, a mi smo tim povodom odabrali tačno deset izdanja (pet stranih i pet domaćih) koja na najbolji način dočaravaju ono vreme kada su se albumi slušali od prve do poslednje pesme.

1. Radiohead – The Bends

Sa drugim albumom, ekipa iz Oksforda je raskrstila sa bipolarnim uticajima grandža, kako bi se posvetila što više nekim novim idejama. Album jeste i dalje više gitarski, ali želja da se napravi još nešto radikalnije, svojstveno tim revolucionarnim godinama, pogodila je i ukus nove publike. Podsetimo, rejv je već uveliko vladao top listama, elektronska muzika je konačno postala visoki mejnstrim i svakim danom moglo se tačno čuti kojom snagom napreduje taj zvuk. Dakle, ako je "Pablo Honey" jedan nesigurni, melodični početak pun zasebnih sličica, a "OK Computer" remek – delo moderne muzike, onda je "The Bends" zaista izbalansirani posrednik između ta dva naslova. Tu su i veliki singlovi "Fake Plastic Trees", "High and Dry", "My Iron Lung"... Ipak, jedan singl se obrušio snagom koju može da iznese samo prava pop pesma. U pitanju je kompozicija koja trijumfalno zatvara ovaj veliki album – kristalno krhka i uzbudljivo oštra "Street Spirit (Fade Out)". Za nezaboravni video koji je promovisao ovaj singl bio je zaslužan reditelj Džonatan Glejzer (Massive Attack, Blur, Jamiroquai...).

Street Spirit

2. Morphine - Yes

Ako bi za neki album morali da kažemo kako je te 1995. značio vrhunac alternativnog  zvuka, onda bi to sigurno učinili za "Yes". Treći album nesvakidašnjeg trija (dvožičani bas, bubanj i saksofon) iz Masačuseca izneo je sav mulj znojavog bluza i esencije američkog rokenrola. Glas Marka Sendmena nas poput nekakvog uličnog propovednika ubacuje u trans i zaista unikatnu fuziju koja nas tera na ples, putovanje, sanjanje, ezoteriju, ljubav... Morphine su, recimo, ona izgubljena karika koja se nikad nije pojavila u filmovima Kventina Tarantina, ali njihov uticaj na alternativnu mladost tih 90-ih i dan danas se može otkriti u svakom reliktu slične supkulture. A kada naiđete na ovaj album – samo glasno recite "Da". Pronaći ćete jedno veliko srce, koje i dalje kuca ispod oklopa zahuktale muzičke mašinerije.

Honey White

3. Faith No More - King for a Day... Fool for a Lifetime

Pravi bendovi znaju kada je vreme za promenu. Neki čak i prestanu sa radom, a FNM su jednostavno samo ogolili celu priču. Prvo su otpustili originalnog gitaristu Džima Martina, a njegovu ulogu preuzeo je bio Trej Spruens. Sav sjaj i raskoš mega produkcije koja je obojila njihov biser "Angel Dust" (1992) sada je zamenjen nervoznom distorzijom hard kora (Digging The Grave i Ricochet). Ima tu i elegantnih pop izleta (sjajni singl Evidence), ali i standardnog eksperimentisanja sa žanrovima, džez i fank štimungom, koje je Majk Paton uspešno rešio svojim vokalnim kvalitetima. Ovu vidno zreliju fazu rada FNM mnogi fanovi i danas smatraju njihovim najboljim periodom (završno sam izdanjem "Album Of The Year" iz 1997). Pored promene kursa, tu su i vrlo zanimljivi tekstovi koji su, većinom, uobličeni nakon automobilske nesreće u kojoj su, pored Patona, učestvovali pomenuti gitarista Spruens i bubnjar Erik Druker. Momci su se dozvali sebi i napravili klasik 90-ih.

Digging The Grave

4. Oasis - (What's the Story) Morning Glory?

Ni jedan album sa naše liste se prosto ne može porediti sa ovim klasikom, evegrinom problematične braće Galager. Samo godinu dana nakon poletnog prvenca "Definitely Maybe", koji je iznanada rasturio sve pred sobom, momci iz Mančestera finiširali su svoj međuplanetarni uspeh još većim hitovima. Trijumf novijeg rokenrola – i tako možemo okarakterisati uzbuđenje koje nosi ovaj naslov. Brit pop kao kovanica već ima mitsko značenje, a ceo taj britishnes fazon zapravo je krunisan albumom "(What's the Story) Morning Glory?". Oasis su konačno postali ono o čemu su sanjali - najjači, supersonični auto koji daleko za sobom ostavlja sve druge rivale. Ovaj muzički fenomen i danas stoji na prvom mestu kao najbrže prodavan album u Velikoj Britaniji svih vremena. Zahvaljujući singlovima "Wonderwall", "Roll With It", "Don't Look Back In Anger", "Morning Glory" i "Champagne Supernova" (da, sve je to na istom albumu), ovaj naslov je do sada prodat u više od dvadeset miliona primeraka, a konačni dokaz uspeha zabeležen je 1996. dvodnevnim koncertima u Knebvort Hausu, na kojima je ludovalo oko 250 hiljada ljudi. Bez mobilnih telefona, samo suva zabava, najsnažnije ozvučenje do tada i engleska škola rokenrola. Jeste da su ih stari rivali, grupa Blur, pobedili u epskoj trci za singl godine (Country House), ali vreme je pokazalo zašto na ovoj listi logično nema izdanja "The Great Escape". Zato: Believe. Belief. Beyond. The Morning Glory!

Don't Look Back In Anger

5. The Smashing Pumpkins - Mellon Collie and the Infinite Sadness

Nakon tragične smrti Kurta Kobejna (Nirvana), cela muzička mašinerija momentalno se prebacila na nova polja i izvore zarade. Tako je svet, preko noći, otkrio pank rok ali su neki bendovi i dalje ostali u svojoj zoni stvaralačke sigurnosti, bez želje da se dodvoravaju trendovima. Jedan od tih sastava bio je i čikaški The Smashing Pumpkins. Na svom trećem, a možda i najvećem albumu u karijeri, naprosto su eksplodirali od kreativnosti pa se tako ovo izdanje pojavilo kao dvostruki CD, odnosno trostruki LP. Prema rečima frontmena i glavnog mozga celog benda, Bilija Korgana, njihov treći album trebalo je metaforično da izvrši uticaj na generaciju X istim efektom kao što je to uradio album "The Wall" (Pink Floyd) na stariju populaciju tamo negde krajem sedamdesetih godina prošlog veka. I zaista, singl "1979" ("The Wall" je izašao te godine) i danas slobodno može da se uvrsti na svaku listu izgubljenih tinejdžerskih srca. Ne želeći ni da ponovi ugođaj prethodnog izdanja "Siamese Dream", Korgan odlučuje da za glavnog producenta uzme jedno zaista inovativno ime. U pitanju je bio Britanac Mark Elis, poznatiji u muzičkom svetu kao Flood. Majstor atmosfere i studijski prorok, Flood zajedno sa bendom snimi čak 57 kompozicija (!), ali se ceo tim opredeljuje da na finalno izdanje bude stavljeno samo dvadeset i osam pesama. Pored pomenute "1979", tu još cela paleta vrhunskih singlova: "Bullet with Butterfly Wings", "Zero", "Tonight, Tonight" i "Thirty-Three". Tako "Mellon Collie and the Infinite Sadness" ostaje upamćen kao jedan od najambicioznijih, ali i najkompletnijih albuma devedesetih.

1979

1. Oružjem protivu otmičara – O.P.O.

Melodični indi pop nije zaobišao ni naše prostore. Kroz bespuća melanholičnih "devedesetih", omladina je plovila uz poletni prvenac četvorke iz Zrenjanina okupljene pod imenon Oružjem protivu otmičara. Istoimeni album pojavio se nenametljivo, ali je isto tako bio pun hitova: "Izabela", "Pesma o meni", "Ptica", "Moja soba"... Prvo izdanje, u kasetnom formatu, potpisuje "L.V.O. Records",  godinu potom album reizdaje "Automatic", najpre na kaseti a onda i na CD-u. Bend je, po odlasku iz sastava Instant Karma, osnovao gitarista Nikola Pavković zajedno sa basistkinjom Dragom Antov. Bend su nazvali po jednoj knjizi za decu, a svoju muziku okrenuli američkim muzičkim uticajima koji su dolazili kroz bendove Dinosaur Jr, Pixies, Sugar, The Breeders, Lemonheads... Dakle, jasne melodije i efetkno kratki, distorzirani, power pop biseri, o post tinejdžerskim temama koji se prepliću sa lenjim, letnjim, sunčanim danima. Ovom logikom bend će se držati i na još uspešnijem, narednom albumu "BarbieCue" (1996). Treba napomenuti da je na ovom albumu bubnjeve odsvirao Darko Kurjak, koji posle Otmičara prelazi u Partibrejkers. Snimljen za samo 40. sati, ovaj naslov i dalje predstavlja zaseban mikrokosmos jedne sonične mladosti, čiji saundtrek odzvanja strofom "Imam parče svoga neba".

Ptica

2. Atheist Rap  - Ja Eventialno Bih Ako Njega Eliminišete

"Idemo u PGP, da izdamo CD i kasete i uzmemo preterane pare - a pare ljude kvare!". Da, zaista je bilo neverovatno da jedan alternativni, u ovom slučaju pank rok bend iz Srbije, svoj album objavi pod toliko velikom i tada kompromitujućom etiketom kao što je to devedesetih bio PGP – bastion kiča i šunda, azil za svakojake nuspojave (i danas je slična situacija). Ovaj mali trijumf ovekovečen je upravo albumom "Ja Eventualno Bih Ako Njega Eliminišete" (skraćenicu znate), drugim izdanjem vesele ekipe iz Novog Sada koja je odlučila da još više utegne svoj zvuk i tako se odlepi od kultnog prvenca "Maori i crni gonzales" (1993). Hard kor, pank rok, rep... Uz ozbiljniji pristup stvaranju, sa odgovarajućim pomakom i u produkciji, bend je napravio album koji je i danas ostao njihova merna jedinica kvaliteta. Njegov lajtmotiv svakako je humor, čiji su podžanrovi kačili mnoge socijalno-društvene sfere: politika, sport, pojedinac i ljubav. Mala rokenrol prevara u vidu plasiranja ovog opsukrnog naslova konzervativnom izdavaču, legenda je za sebe. "J.E.B.A.NJ.E." je jedno britko i izbalansirano uputstvo za preživljavanje devedesetih koje će vas uvek oraspoložiti, ali isto tako i prikucati za zid. Gorko podsećanje na temu da li nam je možda bilo bolje kada nam je bilo gore. "Godina kulture", "Odlazim", "Grill 13", "Feličita", "Rokvić Radivoje", "Novosacki vašar", "Car Core", "Fatamorgana"... A kada nam ponovo uvedu sankcije – pokazaćemo svima!

Car core

3. Deca loših muzičara – Prolećni dan

Tri godine posle veoma uspešnog izdanja "Dobar dan", ekipa iz benda DLM takođe dobija mogućnost da svoj novi naslov objavi pod okriljem tada režimskog, muzičkog konglomerata – PGP RTS. "Prolećni dan" uspeo je da zabeleži svu snagu i uigranost ovog beogradskog benda. On je, na žalost, označio i kraj njihovog najplodnijeg perioda jer "Prolećni dan" ostaje najkompletnije izdanje ove sedmorke (u to vreme). Melodični, fanki rokenrol, obogaćen duvačkom sekcijom i danas zvuči originalno i van svakog šablona. "Ubiše Pabla", "Higijiena", "Vlade Divac", "Prolećni dan", "Motel Kurodowtz", "Konji ritma"... To je to.

Prolećni dan

4.  Eva Braun – Pop Music

Kako mu i ime govori – u pitanju je album elegantne pop scenografije. To je jedan od najreprezenativnijih domaćih predstavnika Brit pop škole čije pesme, po svom kvalitetu, služe kao standard u stvaranju radijskih hitova. Gitarski pop sa ovih prostora nije nikada, pre i posle ovog albuma, zvučao tako opušteno, ujednačeno, prijemčivo i sofisticirano. Ovaj muzički spomenar, na čijim stranicama mogu da se čuju melodije velikih pesama, kao što su to kompozicije "Sasvim običan dan", "Zmajevi", "Aljaska", "Bečej noću" i "Sada ne znam gde sam ne znam šta" može i da nas opomene i podseti zašto je Eva Braun trebalo da postane jedan od najuticajnijih mejnstrim bendova u Srbiji. "Pop Music" – jednostavni osmeh naglo prekinutog sna.  

Sasvim običan dan

5. Love Hunters – Oh, Evolution

Pevanje na engleskom jeziku tih devedesetih godina dobija zaista novu, komercijalniju dimenziju na ovim prostorma zahvaljujući, prvenstveno, harizmi i glasu Milana Mumina. Za razliku od svog nešto romantičnijeg prethodnika "Everclassic", album "Oh, Evolution" razorno otvara i razoružava sve kultnom pesmom "Street Life" – bombom koja postaje koncertni standard benda. Mnogo ozbiljnija produkcija i zahtevniji aranžmani posebno su, pored naslovne kompozicije, prisutni u vrhunskim baladama "Kim" i "Kamikaze", dok je album gitarski nastrojen naročito u bržim pesmama "Pearl Hair", "Mamura" i "Free Again". Sa druge strane, "Living For The Others" je prava stadionska poslastica. Naravno, ni kvalitet svirke Hantersa na koncertima nije zaostajao sa vrhunskim zapisom dela koje je preživelo muzičku evoluciju.

Kamikaze

Oradio hroničar: Dušan Majkić