Kad deliš binu sa tatom možeš mnogo da naučiš

Emi Trnka (19) mlada je kantautorka iz Sarajeva. Još od malih nogu bavi se muzikom, kroz osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, a trenutno je studentkinja prve godine Muzičke akademije u Sarajevu na odseku za klavir. Pored toga, ona sama piše i producira svoju indie pop muziku. Objavila je nekoliko singlova, a nedavno je potpisala i za kanadsku izdavačku kuću Funktasy. Veliku podršku joj pruža i otac Muhamed Trnka, takođe muzičar, sa kojim Emi često sarađuje i nastupa.

Foto: privatna arhiva 

Koliko ti je to muzičko obrazovanje pomoglo da pronađeš svoj stil?

Mnogo pomaže, jer bilo koje znanje dobro dođe. Ne samo što se tiče tog muzičkog dela mog života, isto tako vežba i rad mnogo pomažu kasnije u životu, za bilo šta.

Da li misliš da je muzičko obrazovanje neophodno da bi neko bio vrstan muzičar i pravio dobre pesme?

Mislim da to može mnogo pomoći, ali u suštini, mislim da je najvažnija volja. Ako neko nešto želi, ne mora ići u muzičku školu da bi to postigao, ali mora biti jako uporan.

Dosta si uspešna u klasičnoj muzici, osvajala si mnogo nagrada. Zašto nisi ostala samo u tom pravcu i da li misliš da on ima budućnost u regionu?

Mislim da ima budućnost. Ja volim klasičnu muziku, uživam i pronalazim se u njoj, ali isto tako volim i popularnu muziku, neki indie pop. Jednostavno, to je sadašnjica koja je možda popularnija i kojoj sam možda više izložena u ovom trenutku. Ali mislim da će klasična muzika definitivno uvek imati svoje mesto u kulturi, čak i kod nas u regionu.

Odrastala si u muzičkoj porodici, tvoj tata je takođe muzičar, bavi se raznim žanrovima,
svira gitaru... Da li je on bio presudan da odlučiš da se baviš muzikom?

Tata je uvek bio tu. Mislim da možda nije bio presudan, pošto su mi svi u porodici uvek govorili da mogu da radim šta god želim, ako se stvarno potrudim, ako to stvarno želim. Ali definitivno je bio veliki uticaj da se ja počnem i time baviti, da me inspiriše u tom smislu.

On stvara muziku nezavnisno od tebe, kao i ti od njega. Šta je to što vas čini posebnim i drugačijim kada ste zajendo na sceni? Da li je teško biti kolega sa tatom?

Biti kolega s tatom je super, zato što mnogo od njega naučim, on dosta toga zna. I uvek zna način na koji da mi nešto kaže. Mnogo s njim naučim i jako sam srećna kad nastupam s njim. To je skroz drugi osećaj, koji je stvarno super i nadam se da ćemo još mnogo puta tako nastupati.

Ljudi kod nas u regionu obično obeshrabruju one koji odluče da pišu pesme na nekom drugom, a ne na maternjem jeziku. Zbog čega si se ti odlučila da stvaraš na engleskom?

To i nije bila neka svesna odluka, jednostavno slušam tu muziku. Mislim da mnogo utiče na nas šta slušamo i čime smo okruženi. Iako nije bila neka svesna odluka, jednostavno, tako je krenulo, slušajući te strane pop pesme i onda sam tako u tom smeru otišla.

Potpisala si za kanadsku izdavačku kuću Funktasy, kako je došlo do toga?

Slala sam svoje demo snimke. Imala sam ih nekoliko i htela sam da vidim mogu li na nekom većem tržištu to da predstavim. Tako sam slala mnogo prijava i oni su bili jedni koji su mi se javili, kojima se svidela jedna od mojih pesma. Sad radimo na njoj, to je u nekoj završnoj fazi i nadam se da će se to brzo objaviti.

Da li to onda znači da oni koji govore da umetnici ne treba da pišu na engleskom nisu
zapravo u pravu?

To što govore ima smisla, jer se odnosi na neko naše tržište. Mislim da sve zavisi od toga na koje tržište ciljate i šta neki mladi muzičar želi. Mislim da biti što svestraniji kao muzičar uvek pomaže i pronalazi svoj put.

Za sada si izbacivala singlove, da li je u planu možda neki album?

Jeste, u planu je. Na njemu sad radim, očekujem da ću to ubrzo završiti i objaviti.

Da li imaš zacrtane ciljeve za budućnost? Šta je ono što bi volela da postigneš u karijeri?

Najviše bih volela da što više sviram, mislim, u toj nekoj skorijoj budućnosti, da sviram na festivalima i velikim i malim scenama, ali uglavnom da se bavim muzikom koju volim, da pravim svoje albume i da što više nastupam.

S. Rudakijević 

Foto: Neven Hercegovac