Iskreno cimanje za andergraund

Na domaćoj hardkor sceni pre par meseci pojavilo se prvo izdanje beogradskog sastava Nothing Sacred. U vreme kada se ta scena ponovo javlja u svom vitalnom obliku, dobili smo izdanje koje na pomalo atipičan način donosi viziju jednog već dokazanog žanra. Ako Krizni štab ne odluči drugačije, ovaj bend možete gledati 14. novembra u beogradskom klubu Božidarac. O novim pesmama i još novijim planovima razgovarali smo sa frotmenom benda i pevačem Igorom Bašićem. 

Koji je bio povod da posle nekoliko godina muzičke pauze oformiš novi bend?

U suštini, Nothing Sacred ne donosi neki novi žanr. Jedn moj drugar, koji me zna od prvog benda, rekao mi je da sam u životu možda radio u petnaest grupa ali sam imao tri benda, a ta tri su bila jedan isti! Dakle, Anemia, Charlie Don't Surf i Nothing Surf su tri imena. Ono što sigurno znam jeste da je ovo poslednji hardkor bend u mom životu i tako ja vidim da treba da zvuči hardkor 2020.

Zašto je, sa jedne strane, hardkor ostao prilično dogmatičan?

Ljudima  je tako lakše. Lakše je ići utabanom stazom, nego raditi nešto što ti se baš sviđa. Iskreno, ja na početku nisam ni znao kako bi Nothing Sacred trebalo da zvuči. Bubnjar Laki me je cimao još 2014. da napravimo grupu, a tada sam mu odgovorio da sam sa hardkorom završio zauvek. Može bilo šta, samo ne taj žanr. I onda sam mu stalno postavljao neke nebulozne uslove, za koje sam znao da ne mogu da se ispune. Jedan od glavnih uslova bio je da ja budem strejt. E, onda je došao period kada sam skoro godinu dana bio strejt i tu sam skapirao kako sam proklizao na priču da imam novi bend. Želeo sam prvenstveno da sarađujem sa ljudima koji su neopterećeni hardkorom. Tada je Laki doveo Lazara i Mateju, prvog gitaristu i prvog basistu a u toj postavi smo snimili naš prvi demo. Sve je bilo totalno netipično, a te pesme u početku nismo hteli da prezentujemo ni našim ortacima.

Spot za pesmu "Worse Than Before"

A gde vidiš da je hardkor pozitivno otišao danas?

Meni je hardkor u životu dolazio ciklično i u nekim intervalima koji su me i dizali i spuštali. Prvi put kada sam počeo da slušam tu vrstu muzike, globalna scena je bila baš u problemu. Krosover, metal a mnogi bendovi su već tada počeli da se pojavljuna na kanalu MTV. Ali isto tako je počela da se budi neka DIY (Do It Yourself) svest. To me je privuklo muzici i smatram da se uvek iz nekog zajedničkog patosa izrodi i nešto dobro. Tako je krajem 90-ih godina sve i ovde ponovo počelo da se budi, sa bendovima kao što su Issues of Life, Doghouse, Raspad Sistema... Isto tako smatram da je reunion bendova kao što su to Misfits i Sex Pistols ubio pank i hardkor. Tada je došlo do povampirenja manjih andegraund imena, gde je svako zbog nekog minulog rada video svoju zaslugu i razlog da se ponovo okupi. Taj princip je stvorio vakuum u kome mladi bendovi skoro dvadeset godina ne mogu da se probiju, jer će uvek tu biti neki stariji bend kog će publika slušati. Ili će mladi bendovi svesno kopirati stare, ići na proverenu siguricu.

Nothing Sacred: Andrija (gitara), Ivan (bas), Bašić (vokal) i Aleksandar (bubanj)

U Srbiji se već vidi pomak u vezi sa tom pričom. Giljotina, Bednici, Chemical Tomb, Slavina ljubavi... To su sve klinci koji su rođeni dve decenije nakon što je ta muzika postala aktuelna, sada se iskreno lože na nju i imaju pomenute bendove. To je tračak nade da pank i hradkor nisu totalno prsli, a zapravo nikad ni ne mogu da prsnu. Ti žanrovi su već četrdeset godina utkani u mejnstrim kulturu i u svest ljudi. Dokle god ti možeš da kupiš Ramones majicu u Zari, to ne može da umre. E sad, ko će to kako percipirati... Ja sam za to da scena bude zatvorena, tj. da andergraund bude pravi andergraund. To znači da stvarno moraš da se iscimaš ako želiš nešto da čuješ i otkriješ.

Omot vašeg prvog albuma isto tako donosi atipičan pristup hardkor vizuelizaciji. Čime ste se vodili kada ste razmatrali taj aspekt?

Prvo samo da kažem kako dugo nismo imali ime za bend, a već je trebalo da snimimo prvi demo. Što se tiče vizuelnog momenta, sada naš već bivši gitarista Lazar je dobio odrešene ruke kako će pristupiti samoj ideji. Nama se sve to posle svidelo, na nivou neke blasfemije, jer je ovo ipak i danas država koja je čvrsto povezana sa crkvom, a ljudi su primitivni i to ih pogađa. Kada vidiš ljude koji se u busu krste kada prođu pored crkve, moraš da im gurneš prst u oko i da im dokažeš kako to nije normalno. Devet meseci smo čekali konačnu verziju omota jer je Lazar stalno bio u fazonu može bolje... Tim principom smo se vodili i kada smo pravili stvari – da se prvenstveno dopadnu nama. Naša verzija. Sam naslov prvog albuma urađen je na staroetiopskom jeziku kojim si su nekada govorili Aksumuti iz današnje Eritreje i severne Etiopije, gde se nalazilo drevno Kraljevstvo Aksum. Ja sam jako loš u smišljanju imena pesama, bendova i albuma, a sada smo čak smislili i koncept koji nas vraća nama samima, da vidimo šta je nama sveto, a šta nije. Što se tiče muzičkih uzora, svi imamo različite ukuse. Ja volim, van hardkora i panka, da slušam i metal, hiphop, alternativu...  Mi već sada imamo nekih devet pesama za novi album i sve stvari su međusobno potpuno različite i sve to zajedno nema veze sa prvim naslovom, a ja sam stalno u fazonu da se fura dalje i da se ne vraća na staro. U srpskim uslovima je dobro da izdaš album jednom u pet godina, a s obzirom na to da smo skoro svi u bendu prešli četrdesete, nemam taj luksuz sa vremenom. Rokamo nove pesme dok nas to vozi.

Spot za pesmu "The Chase"

Uporedo sa radom u bendu Nothing Sacred, pre nešto više od mesec dana si krenuo sa realizacijom podkast emisije "Ispod zemlje" u kojoj si voditelj i autor. Do sada si realizovao šest emisija. Sa kojim motivom si krenuo sa tom pričom?

Iskreno da ti kažem, ja to nikada ne bih radio u životu. Jedan prijatelj mi je objasnio šta je to podkast i pitao me zašto ne bih radio jednu takvu emisiju. Pred sam prvi talas korone dobio sam poziv da radim video podkast, jer je takva forma počela da uzima maha i kod nas. U emisiji "Ispod zemlje" držim se andergraund tematike, ali neće biti tu samo muzika. Hoćemo da pokrijemo svu andergraund umetnost, sve stvari koje ljudi rade iz čistog entuzijazma i bez pomoći države.

Da li su te forme nekakvi video fanzini ovog vremena?

Svakako mislim da su svi ti podkasti i blogovi bitni i da je to budućnost. Isto to mislim i o Bendkempu. Tu se nalaze neki bendovi koje čak ne bih mogao ni da izguglam. Ako ti se svidi, možeš da kupiš izdanje, možeš i da ga preuzmeš za pare... Pincip koji je najbliži tejptrejdingu još iz 80-ih.

Koju muzičku scenu trenutno istražuješ?

Recimo, znam da je scena u jugoistočnoj Aziji ogromna, a moja dobra prijateljica živi u Indoneziji tako da mi i ona šalje linkove odatle. Skoro svi bendovi izdaju svoj materijal na kasetama – nikako na diskovima. Ako me pitaš koja je meni najomiljenija scena, to je definitivno australijska. To nikada nećemo istražiti, a tamo bukvalno nema lošeg benda. Australija, Novi Zeland, Okeanija... The Saints, The Scientists, Lime Spiders, Hard Ons, Cosmic Psychos, Radio Birdman, Nailed Down... Najbolja scena i moja vizija savršenog života. Malo metal i pank, malo surf i devojke i dobra zabava. Sada moram da kažem i to kako mi je teorija o ravnoj zemlji čist pank! Jer ako se to dokaže onda će jedini zakon koji će važiti biti zakon gravitacije. I onda stvarno dolazi Mad Max scenario uživo. A i to je Australija!

U nastavku pogledaje jednu epizodu podkast emisije Ispod zemlje

Dušan Majkić

Foto: Simona Kanjevac