The Toasters: Bolje turneja nego novi album

Američki ska bend The Toasters nastupio je sinoć na 12. Ritmu Evrope u Novom Sadu. Jedini originalni član ovog benda, koji postoji punih 37 godina, Robert "Bucket" Hingley, izdvojio je vreme pre koncerta za razgovor sa novinarkama O radija.

Foto: Marko Ristić

Karijera koja traje 37 godina. Koji je recept?

Recept? Mislim da sam prestar i pretvrdoglav da bih radio bilo šta drugo. Da ne radim ovo, morao bih da nađem posao, a to zaista ne želim, tako da nastavljam da sviram. Srećan sam što ljudi širom sveta i dalje žele da Tostersi sviraju. U Novom Sadu smo svirali nekoliko puta i budući da je ovo studentski grad, širok je demografski dijapazon ljudi koji čuju i slušaju našu muziku, pogotovo mladi. Što je uvek dobro, imati novu i svežu publiku.

Novi ljudi koji slušaju SKA čine da ovaj žanr ne ode u zaborav, da ne umre. Da li je u planu možda i novi materijal?

Pa, SKA možda neće umreti, ali ja sigurno hoću (smeh). A što se tiče novog materijala, baš sam pričao sa momcima iz benda da je čitav koncept trošenja novca zarad snimanja albuma zapravo bacanje para. Razlog je što bi se čak i pre no što bi bio pušten u prodaju album našao na Spotify odakle se besplatno preuzima, a ja to ne želim da podržavam. Mislim da takve stvari ne poštuju muziku i muzičare naročito. Tako da ću radije potrošiti novac na turneje svirajući svuda. To upravo sada i radimo, umesto da uložimo novac u novi album mi sviramo širom sveta. Ok, izaći će novi singl do kraja godine, ali on će biti samo na vinilu, kao povratak u pedesete godine. Odlično je što je taj format doživeo veliki povratak, za to krivim hipstere (smeh). Zanimljivo je da je povratak vinila zasenio CD-ove čija je misija bila da uguše vinile. To je prilično ironično, ali napravio se pun krug za trideset godina.

 Robert "Bucket" Hingley / The Toasters

Da li je lakše danas mladim muzičarima da stvore karijeru ili je ipak bilo lakše kada ste vi počinjali?

Danas je veoma teško i mnogo me mladih pita za savet, a ja im odgovorim da ne napuštaju dnevne poslove. Veoma je rizično skočiti u bazen muzičke ponude i pokušati se izdvojiti, čini mi se da je teže nego ikad. Devedesetih godina ste mogli da izdate album koji bi se distribuirao u profesionalim muzičkim radnjama, ali sada ako nemate baš mnogo sreće, ili vas neki veći bend ne uzme pod svoje, teško je promovisati se. Previše je stvari na internetu, to ubija scenu.

Zapravo htela sam da Vas pitam da li postoji neki savet, ali pretpostavljam onda da bi to bilo "Nemojte davati otkaz na svom redovnom poslu"?

Apsolutno, nemojte davati otkaz na redovnom poslu, budite naučnik ili tako nešto. Moja ćerka je izrazila želju da se bavi muzikom. Ona studira računovodstvo trenutno, tako da sam joj rekao da preko nedelje bude računovođa, a muzičar vikendom, drugačije se ne isplati. Mladim bendovima je jako teško na samom početku, svi žele da se takmiče. Ima sve više bendova, koji sve manje sviraju uživo, za sve manje i manje novca. Izvođače ne podržava ni muzička industrija, zbog live streamova.

Koja je onda budućnost muzike?

Bendovi moraju da budu spremni da rade puno, da posvećuju mnogo vremena muzici, da budu svesni da će imati jako malo para i da bez obrzira na sve to, muzika koju rade mora da bude kvalitetna.

Foto: Marko Ristić

Nastupali ste mnogo po Americi što je i logično, ali imate dosta nastupa i širom Evrope. Koje su razlike između evropske i američke turneje?

Hrana u Evropi je mnogo bolja! Amerika je velika zemlja, ali je u isto vreme jako mala. Za razliku od Amerike, u Evropi imamo mogućnost da putujemo od države do države i pritom se u svakoj govori različit jezik i koristi drugačiji novac. To je osvežavajuće. Takođe mislim da ljudi u Evropi mnogo više cene i muziku, ali i same izvođače, tako da nam prija da dolazimo. Mnogo više pažnje ljudi obraćaju na nas i više vode računa o nama. U tom smislu je Evropa je mnogo više prijateljski nastrojena od Amerike.

Da li znate koji datum, odnosno koji dan se u Srbiji obeležava svakog 9. maja?

Ne znam, objasni mi.

U Srbiji je 9. maj Dan kada se slavi pobeda nad fašizmom. Da li možda u Americi postoje slični događaji ovim povodom? Da li vi uopšte ovaj datum obeležavate?

Ne, u Americi ne postoje takve stvari. Kod nas muzika baš i nije toliko razvijena što se tiče politike. Amerika i nije bila pod okupacijom nacista, tako da verujem da i nemaju taj osećaj. Svirali smo sličnim povodom u Italiji skoro, ali je datum bio 29. april. Mada mislim da treba da se pazimo, jer se fašizam vraća. Imamo mi tog jednog lika u Americi, zove se Donald Tramp. On i njegovo društvance nam stoje na putu. Mislim da toga treba da budemo svesni i da je obeležavanje ovakvog dana jako značajno.

Ono što me zanima na samom kraju jeste da li vi imate tour bus?

Nekad imamo nekad nemamo, zavisi. Tour bus je okej, jer stignemo gde hoćemo prilično brzo, ali ja lično mnogo više volim hotelsku sobu, hranu i tuš. Tour bus možda izgleda lepo, ali verujte mi uopšte ne miriše tako.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

Jelena Mijatović / Miljana Milekić