Špancirfest: Festival pozitivnih emocija

Ovogodišnji program varaždinskog Špancifesta veoma nas je zainteresovao, pa smo se uputili tamo da vidimo šta ova manifestacija publici nudi zanimljivo već sedamnaest godina. Sada kada je zvanično otvaranje za nama, možemo reći da je vedrina i pozitivan duh ono što krasi ovaj predivni barokni grad, koji svojim sadržajem privlači ljude sa svih strana sveta.

More ljudi, tezgi, kreativnih sadržaja za decu i one malo starije, drže pažnju tokom celog dana, a ono što je posebno zanimljivo jeste da se ne umorite ni trenutka, ali zaista. Nekako ne želite da propustite niti jedan segment programa, a žurka vas čeka već iza prvog ćoška.

Binu Stari Grad prvog dana festivala otvorila je Sara Renar sa bendom. U razgovoru sa njom saznali smo da je nakon ovogodišnjeg nastupa na Exit festivalu bend imao mnogo koncerata i da, kako Sara kaže, sada imaju "mnogo utakmica u nogama i vetra u leđa za dalji rad".

Ono što je zaista fenomenalno jeste videti Saru kako drži sve pod kontrolom na tonskim probama, kako tačno zna šta želi i kako to da dobije od tonaca. "Joj, pa ja sam ti klasični kontrol frik generalno u životu, ali se suzdržavam jer je bend timski sport. No ipak, ako se misliš ozbiljno baviti nečim onda tu nema mesta improvizaciji, a kako sada i puno sviramo sve dođe nekako na svoje, nauči se", rekla je Sara za O radio.

Kako je najavila, bend će nakon Špancira otići na kratku pauzu od užurbanog leta i desetine koncerata koje su održavali po celom regionu, nakon čega u desetom mesecu ulaze u studio u Rijeci i počinju sa radom na novom albumu.

             Maksim Mrvica

Na samoj svirci imali su podršku velikog broja ljudi, ali se ipak osetilo da se Sarin koncerti podudarao satnicama sa drugim nastupima, pa su ipak ostali uskraćeni za više publike. Prateći reku ljudi zanimalo nas je kuda to idu, pa smo završili na koncertu Maksima Mrvice, hrvatskog pijaniste koji iza sebe ima nebrojeno mnogo nastupa i zaista je prepoznat u muzičkom svetu kao neko ko potpuno dominira klavirom, svirajući mešavinu klasične muzike sa tehno i pop primesama. Ambijent Vile Bedeković u kojem je nastupao, bio je potpuno drugačiji od ostatka Špancira. Koncert je publika mogla da prati sedeći, a bez daha se tražila i karta više, jer Maksim definitivno ima publiku gde god da se pojavi.

Kada su na binu na Trgu Miljenka Stančića stali stari bosanova znalci Nouvelle Vague najverniji fanovi zbili su se u prve redove. Bend sa dve pevačice odmah je sve prisutne razmrdao hitovima "Dancing with myself", "Just can’t get enough", "Teenage Kicks" mada su se one više posvetile scenskom nastupu negoli su akcenat stavile na pevanje, što je u nekim momentima delovalo kao da ne mogu vokalno da izvuku ono što numera od njih zahteva. No, energičnim nastupom skrenule su publici pažnju sa falširanja i na kraju napravile odličnu žurku.

Na kraju njihovog nastupa, vratili smo se na stejdž Stari Grad, gde je bend Gatuzo upravo završavao svoj. Situacija slična kao i na nastupu Sare Renar - nekolicina fanova i velik prazan prostor koji se brzinom svetlosti napunio kada su na binu stali hedlajneri večeri Mando Diao.

Odlična interakcija sa publikom i fenomenalan scenski nastup još jednom su pokazali da su ovi momci profesionalci u svom poslu, a pevač Bjorn Dixgard nije dozvoljavao niti jednog momenta da publika posustane. Sve u svemu odličan kraj prve večeri Špancirfesta.

Inače, Špancir traje od jutra do sutra. A mi smo šetajući Varaždinom imali priliku da vidimo mnogo zanimljivosti koje Špancir čine posebnim. Na primer Senor Markusen i njegov "instument".

 Uličnih svirača nikada ne manjka.

Na Trgu se svakodnevno održava međunarodni susret verglaša, onih što vrte muzičke kutije.

Slatkiša, hrane i starih zanata ima u izobilju.

             Som na ražnju

 Špancir nije to što jeste da nema šetnje.

Krinolina posvećena zaljubljenima.

Ima i čudne umetnosti.

I za kraj pozdrav od nas i profesora.

Jelena Mijatović