Muzika / Festivali
Muzika ima uticaj na pojedinca onoliko koliko on to dopusti
Zoster je muzički sastav iz Mostara oformljen 2000. godine. Čine ga Mario Knezović (vokal), Adis Sirbubalo (klavijature), Nikola Galić (bas gitara), Silvio Nuić (gitara) i Anes Beglerbegović (bubnjevi). Njihov zvuk bi se možda najjednostavnije mogao opisati kao rege, ali se oni ne libe da menjaju i eksperimentišu sa žanrovima. Objavili su četiri studijska albuma i trenutno rade na petom, za koji su do sada objavili tri singla.
Proteklog vikenda novosadska publika je imala priliku da sluša Zoster na Festivalu pomirenja u Kreativnom distriktu.
"Dobro je da ljudi to pokreću. Mi smo bend koji svira gde ga pozovu. Divno je da ljudi prave festivale s nekim konceptom i nekom vizijom gde to sve treba da ide. Onda smo mi tu kompatibilni", kaže frontmen benda Mario Knezović za Oradio.
Definitivno je važno govoriti i raditi stvari koje vode ka pomirenju. Koliko muzika tu može da pomogne?
Muzika ima uticaj na pojedinca onoliko koliko on to dopusti. Muzika je meni važna u životu i ja ne mogu da zamislim kakva bih osoba bio bez toga. Sad, svako za sebe neka odgovori. Mislim da to sve oplemenjuje čoveka, da biti čovek nije samo pojesti, popiti i te osnovne potrebe, nego smo bića koja traže nešto više. Nekad su teška vremena i onda se samo borimo da preživimo. To je jedan period koji može da se dogodi u životu, gde se čovek bori za egzistenciju, ali je ipak težnja da budemo viša bića, sa nekom višom potrebom.
Za vaš novi album "Najgori" prvi singl ste objavili 2020. godine, treći tek nedavno. Šta se dešava, kada će biti ostale stvari?
Pred koronu smo imali 80 odsto gotov materijal i onda nas je sve to usporilo i odužilo se. Izbacili smo tri singla, planiramo još dva i sa petim bi izašao ceo album. To nam je sada plan, da do kraja godine uspemo to da napravimo.
Drugi singl sa albuma "Treba mi keš" je urađen u dosta drugačijem, modernijem fazonu. Otkud to?
Mi smo uvek bili skloni eksperimentisanju. Nikada nismo žanrovski određeni. Ako poslušaš naše albume, videćeš da svaki ima svoj zvuk, a ima opet nešto što je zajedničko u svemu tome. Imamo jednu takvu pesmu u našem repertoaru i mislim da će na albumu funkcionisati. Nama se sviđa, a izlazi iz nekih ustaljenih šema. Ide malo dalje, tamo gde nikada nismo bili.
OBRATI PAŽNJU
Kako vidiš rege scenu u regionu?
Rege scena, po meni, ne postoji kao jedinstvena, nego postoje bendovi i muzičari koji sviraju rege i to mi je super. Mi smo se već dosta odmakli od regea na poslednja dva, tri albuma, ali volim tu muziku. Nikada nismo išli na to da imamo neku zvučnu kulisu koju ćemo puniti sadržajem kroz taj zvuk. Nama se uvek dogodi muzika. Funkcioniše, radi, sviđa nam se i to je to. Ne pratim ništa poslednje dve godine, tako da nisam sada u toku, ali znam kolege koje sviraju dugi niz godina. Ima super bendova, ne bih izdvajao ni jedan. Ja prvi više volim taj autorski dodir nego žanrovski, jer bilo koja pesma može biti rege i odsvirati se na milion drugih načina. Mene autorstvo najviše zanima.
Imali ste priliku da nastupate po raznim mestima u Evropi, ali i u Njujorku. Postoji li neka svirka, mesto, koje vam je ostalo u lepom sećanju? Da kažeš - ovo je bilo sjajno!
U Švajcarskoj smo svirali u jednom klubu gde smo doživeli orgazam što se tiče zvuka i bilo je neverovatno. Toliko nam je bilo dobro da sviramo i toliko je zvuk bio savršen da ne mogu to opisati. Izdvojio bih i svirku u Parizu, na brodu, gde je samo Darko Rundek razumeo šta pevamo, ostali su bili Francuzi. Bilo je zanimljivo komunicirati s publikom koja ne zna tvoj jezik, a ljudi su plesali i reagovali na to što radimo.
Šta očekuje Zoster u nekoj bliskoj budućnosti pored albuma? Ima li još nešto novo?
Hteli bismo da završimo ovaj album, pa da možemo već početi da spremamo novi. Pošto ja pišem sve pesme, onda, dok ne završim, ne mogu da ulazim u nešto novo. Rastrza me to. Hoću da završim i uđem u novu priču, novi album, neku novu eru, nadam se veseliju.
Razgovor sa Mariom Knezovićem poslušajte u novom izdanju emisije "Pop up":
S. Rudakijević
