Muzika / Festivali
Današnja muzika nema uticaj kao ona pre 40 godina
The Undertones je punk rock bend iz Severne Irske. Postavu su u periodu od 1975. do 1983. godine činili Feargal Sharkey (vokal), John O’Neill (ritam gitara), Damien O’Neill (solo gitara), Michael Bradley (bas gitara) i Billy Doherty (bubnjevi). Frontmen je napustio bend kako bi se fokusirao na solo karijeru, a The Undertones se ponovo sastavio 1999. godine sa Paulom McLooneom u toj ulozi. U svojoj karijer su izbacili šest albuma, od kojih je poslednji "Dig Yourself Deep" iz 2007. godine.
Ove godine The Undertones prvi put dolaze u Srbiju, gde će nastupati na EXIT festivalu.
"Svirali smo na jednom festivalu, čini mi se u Istanbulu, pre četiri, pet godina. Nikada nismo bili tamo ranije. Neko od ljudi mi je rekao da treba da sviramo na EXIT festivalu. Pitam gde je to, kaže Srbija. Da budem iskren, pomislio sam kako da se dođe do tamo. Ali, naravno, neko drugi je rešio taj problem. Sjajno je i zaista se radujem tome", kaže Michael Bradley na početku intervjua za Oradio.
Stižete na EXIT, kakva su vaša očekivanja i šta publika može da očekuje od vas?
Sviramo dosta pesama sa prva dva albuma, sviramo i neke relativno nove pesme. Oko sat i po brzog punk rocka, tačnije sviramo našu verziju punk rocka. Nismo kao The Exploited ili tako neki bend, više smo kao Ramones.
Spomenuo si da svirate dosta pesama sa prva dva albuma. Hteo bih da pričamo o pesmi "Teenage Kicks". Zaista sjajna pesma. Kako je nastala?
To je bila jedna od prvih pesama koju je John O’Neill napisao. Mislim da je rekao da je slušao bendove 60-ih, kao što su The Crystals. Taj uticaj može i da se primeti u pesmi. Dečko upoznaje devojku, ili bi voleo da je upozna, ali ne dobije šansu za to. Dosta smo bili inspirisani Ramonsima, tako da i to može da se čuje. I dalje mislim da je to sjajna pesma, iako nam se dugo vremena nije sviđala. Mislili smo da nije dobra koliko smo se nadali da će biti, jer je to bila prva ploča koju smo napravili. Mislim da je to bilo zato što smo je slušali kod Johna u sobi, gde je imao gramofon koji nije bio toliko dobar. Možda je to bilo u pitanju, ali je i dan danas volim. Volimo da je sviramo jer možeš da vidiš ljude kako uživaju. Možda je to i jedina pesma koju znaju, što je sjajno. Barem imamo pesmu koju zna dosta ljudi.
Hteo sam da te pitam da li ste u to vreme imali osećaj da će ta pesma biti hit, ali kažeš da vam se nije sviđala u početku.
Nismo uopšte. Bilo je veliko iznenađenje, pre svega što je izdavačka kuća Sire records htela da potpiše ugovor sa nama. Baš zbog te pesme. Nekoliko nedelja kasnije dobili smo priliku da nastupamo na TV programu Top of the Pops, što je u Ujedinjenom Kraljevstvu tad bio glavni muzički program. Svi su hteli da budu na tome. Nismo mogli da zamislimo tako nešto. Bilo je to mnogo više od onoga što smo očekivali. Što se tiče top lista, pesma nije bila veliki hit. Bila je na 31. mestu. Kasnije je verzija One Directiona bila na prvom mestu. Ali, u to vreme nismo znali da će biti hit. Sigurno nisam mislio da ću i dalje pričati o njoj 43 godine kasnije.
Kao što si i pomenuo, One Direction je uradio pesmu "One Way Or Another", koja je mešavina istoimene numere Blondie i vaše "Tennage Kicks". Kako vidiš to? One Direction je bio ogroman bend u to vreme i onda čuješ da koriste vaš zvuk.
Mislim da je to fantastično. Punk rock fanovi mojih godina su me pitali "da li si besan ili iznerviran zbog toga šta One Direction to radi?" Zbog čega bih bio iznerviran? Harry Styles je sjajan umetnik. Ljudi su mislili da je One Direction poprilično tinejdžerski bend, ali jednostavno smo voleli što su to uradili.
Kada pričamo o Ujedinjenom Kraljevstvu i muzici nekako je prva asocijacija punk rock. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo poznato po tome. Kako vidiš danas tu scenu, ima li je?
Ima mnogo bendova koji su inspirisani punk rockom. Mnogo dobrih izdanja se pravi, ali problem je što neće biti uspešni. Ako ćemo realno, nemaju isti uticaj kao što su imale pesme pre 40 godina. Jednostavno, takav je život. Ali, ima sjajnih bendova koji i dalje rade. Imam svoj radio program na BBC u Severnoj Irskoj i dobijam dosta novih izdanja. Svake nedelje puštam četiri, pet sjajnih singlova. Inspirisani su bendovima poput The Undertones, Buzzcocks i slično. Tako da i dalje je to prisutno. Ako imaš 18, 19, 20 godina, i dalje misliš o istim stvarima o kojima smo i mi pre 40 godina. Želiš da ostaviš svoj pečat na svet, da sviraš rock 'n' roll i mislim da se to nikada neće promeniti.
Činjenica je da nova izdanja ne ostavljaju toliki uticaj, kao što su ona pre 30, 40 godina. Gde vidiš uzrok tome ? Da li možda u internetu koji je sve učinio dostupnim?
Da. Sve je tu. Ako želiš da čuješ bilo koje izdanje, potrebno ti je pet minuta da ga pronađeš i poslušaš. Pre 40 godina ti je trebala plastika, fizičko izdanje. Muzika se slušala tako ili na radiju. Tada nije bilo kao sada. Bilo je možda dve radio emisije, gde si mogao to da čuješ. Bilo je neke misterije. Svaki punk singl koji je izašao 70-ih je bio važan za nas. Ne možeš vratiti vreme unazad i promeniti stvari. Tako nešto se danas ne može desiti. Ne kažem da je to dobra ili loša stvar, samo je drugačija.
foto: BBC.com
Frontmen Feargal Sharkey vas je napustio 1983. Rastali ste se kao bend, svako je otišao svojim putem. Da li si u to vreme mislio da ćete se ikada ponovo sastaviti kao The Undertones?
Nikako. Feargal je hteo da ide solo. Mislio je da će mu ići bolje i bio je u pravu, dosta bolje mu je išlo. U tom periodu smo došli do toga da nam je bilo dosta svega, hteli smo da napravimo pauzu. Nismo imali isti uspeh, pravljenje albuma nam nije bilo toliko uživanje... John i Demian su potom formirali That Petrol Emotion, Feargal je imao solo uspeh, dok Billy i ja nismo radili ništa vezano za muziku. Mnogo godina kasnije odlučili smo da ponovo pokušamo. Nismo pitali Feargala, jer smo znali da ne bi bilo hemije. Doveli smo Paul McLoonea, koji je isto iz Derryja, znali smo ga. On je veliki fan muzike i mislili smo da probamo sa njim. Trebalo je da odradimo samo nekoliko nastupa, ali ih je onda bilo još i sada to stalno radimo. Nemamo toliko mnogo nastupa, mislim da je to zdravo. Ali, kad god dobijemo priliku da dođemo u Srbiju, pristaćemo. Nekada pomislim da moramo da prestanemo sa ovim, ne možemo to više da radimo. Ali, previše uživam u tome da bih prestao. Videćemo šta će biti. Za sada ide dobro.
OBRATI PAŽNJU
Poslednji album "Dig Yourself Deep" ste izbacili 2007. godine. Zbog čega niste izbacili nijedan posle toga?
Nismo imali osećaj da je to nešto što svi žele da urade. Definitivno smo želeli da uradimo nešto sa Paulom, da pravimo albume. Nakon "Dig Yourself Deep" uradili smo jedan singl 2013. godine, ali to nije preraslo u neku potrebu da izbacujemo još stvari. John, koji je glavni songwriter, pravi muziku na druge načine, za druge projekte. S vremena na vreme kažemo da moramo da napravimo nešto novo, ali se to jednostavno ne desi. Ne znam da li ćemo ikada uraditi novi album. Verovatno bi bila greota da to ne uradimo, ali nije kraj sveta i da se to ne desi. Imamo dosta albuma i pesama da sviramo. Neke bismo onda morali da izbacimo iz repertoara. Znam da je to jadan izgovor, ali tako je kako je.
Michael Bradley, foto: Paul Evans
Šta možemo da očekujemo u nekoj bliskoj budućnosti? Imate neku vrstu evropske turneje koliko sam video.
Skandinavija sledeće godine. Trebalo je to da se desi ranije, ali se stalno odlagalo. Ne bih baš to nazvao turnejom, velika je to reč za to što mi radimo. Sviramo vikendima, imamo po tri, četiri nastupa. Nadam se da će se to desiti sledeće godine, jer uvek volim da putujem sa bendom. Imaćemo još nastupa sigurno, ali nije to više karijera za nas. To je nešto što radimo kad god dobijemo e-mail od našeg menadžera, koji nas pita da li bismo voleli da nastupamo na tom mestu u to vreme. Onda odlučimo onako kako većina želi, to je uvek dogovor. Jednostavno se prepustimo. Nastavićemo da sviramo sve dok ne prestanemo, a ko zna kada će to biti.
Intervju sa basistom The Undertonesa Michaelom Bradleyem poslušaj u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
