Dan zaljubljenih između ljubavi i marketinga

Sve je počelo 13. februara 270. godine, kada je Valentin, lepi biskup iz Ternija, voljenoj devojci poslao pismo u kome joj je otkrio svoja osećanja i zahvalio na ljubavi koju mu je pružila. Sutradan, Valentinu je odrubljena glava, a da ironija bude veća, dželat je bio otac njegove devojke. Očajna devojka je, bacajući se ocu pred noge, pokušala da izmoli milost. Na žalost, zavesa se definitivno spustila na Valentinov život, ali ne i na njihovu ljubav, koja se i danas pamti. Ili je to makar neka dobra marketinška agencija zapakovala u super priču koja nam se sada potura kao istorija.

Dan zaljubljenih danas je samo jedan u nizu antipraznika namenjenih da nam kroz filmove, serije, muziku, popuste i akcije na bilbordima, prodavnicama, tržnim centrima poruči: nešto sa nama nije u redu ako smo singl na taj dan.

"Primetim sada da i fitnes centri nude popuste za dvoje, nekako svi to koriste. Pored toga, tu su društvene mreže gde ljudi teže da predstave idealan život. I one fotografije sa idiličnom atmosferom možda nisu stvarne. Toga treba uvek da budemo svesni. Da je prvo marketing, a drugo nije stvarno i da je sasvim okej ako smo sami. Treba biti svesan da godina traje 365 dana, da ljubav treba pokazivati svaki dan ili je postepo graditi i ići ka tome da budemo ispunjeni i srećni, bez obrzira na to da li imamo partnera ili ne", objašnjava psihološkinja Nataša Oparnica Vračar.

Iako smo toga svesni na nekom nivou, ipak se sa pritiscima treba izboriti svakodnevno i to tako što ćemo se graditi okruženje koje nam prija, te sami birati sa kime provodimo vreme - prijateljima, porodicom, partnerima, napominje Nataša.

"Na svakodnevnom nivou potrebno je da gradimo okruženje koje nas podržava. Da budemo zahvalni za ono što imamo. Živimo u potrošačkom društvu, koje često izjednačava pažnju i materjalne stvari sa ljubavlju, a to uopšte ne mora da bude tako. Ljubav i sreća su u malim stvarima, koje svako od nas uvek ima", zaključuje ona.

A u takvom, potrošačkom društvu, stiče se utisak da je uoči praznika, bilo da je reč o Danu zaljubljenih ili bilo kom drugom, naša sveta potrošačka dužnost da trošimo novac na stvari koje nam mahom i nisu potrebne. Utisak, koji se stvara nizom marketinških kampanja koje nas okružuju čitave godine.

"Nekako postoji, da ih tako nazovemo, kalendar marketinških događaja u jednoj godini. Dan zaljubljenih je jako zgodan, jer, kada se ispuca januar i novogodišnji praznici, onda nam svima nekako padne raspoloženje, pa se taj 14. februar nekako zgodno namesti kao povod da imamo neku kampanju. Nazovimo to tako. Zatim ide 8. mart, koji je opet jednako marketinški događaj, kao i sve drugo, nakon toga ide Uskrs, pa 1. maj, tako da je u suštini cela godina popunjena nekim marketinškim povodima, koliko mi bili svesni toga ili ne. U suštini se i budžeti i prodaja i planovi manje-više svake kompanije upravo tako i prave u odnosu na neki kalendar dešavanja", objašnjava Ivana Tanurdžić iz KućeČuvarkuće i dodaje da takva vrsta komercijalizacije "nije nužno loša stvar".

"Prosto, u društvu u kome mi živimo je legitimno da prodaješ svoje usluge. Cvećara ima pravo da ima dva pika u toku godine kada prodaje ruže - jedan je 14. februar, drugi 8. mart. Da nije tako, od čega bi cvećari živeli? Ne vidim neku preveliku zloupotrebu u tom smislu. Ukoliko želite da kupite mafin u obliku srca, to ćete i uraditi. Ali je super što ga uopšte ima u ponudi. Super je što su se i mali i veliki biznisi snašli, u tom smislu da kreiraju ponudu spram potražnje", zaključuje Ivana.

Ipak i taj posao zavisi od perioda. U doba korone, gotovo bez mogućnosti izlaska u restoran i nekog relativno normalnog života, skoro da su prazne i cvećare i pijace. Cvećari na Limanskoj pijaci kažu da je kasa na praznik gotovo identična onoj redovnog vikenda.

"Slabo je to kod nas, to je u svetu Valentinovo, a kod nas je to slabo. Osmi mart još i nekako iskoči, ali Dan zaljubljenih, slabo”.

"Nema narod para. Svi se stisli. Korona radi svoje. Ipak, nađe se po koji muškarac koji traži ruže ili lale".

"U suštini, isto je kao i svaki drugi dan. Cveće se kupuje pa se kupuje. Ko ima nameru, taj će ga kupiti svakog dana, a ne samo na poseban praznik".

Da li bi Dan zaljubljenih bio praznik da nema romantičnih američkih filmova, to je možda pitanje. Ivana Tanurdžić smatra da je ovaj praznik umnogome kreiran kao marketinški događaj, ali da se iz toga rodilo i dosta dobrog.

"Da li zahvaljujući tome, ogroman broj ljudi je 14. febraur proslavio sa nekim koga voli ili učinio nešto lepo za onoga koga voli. Mislim da je to lepa stvar, da praznik na taj način ništa ne gubi, naprotiv. A sve ostalo je oko nas svakako reklama", zaključuje Ivana.

I to potvrđuju i istraživanja. Prema podacima Međunarodnog udruženja potrošača, čak četvrtina ljudi koji kažu da nikako ne obeležavaju ovaj praznik, ipak će ga sa nekim proslaviti ili uraditi nešto specijalno. Više od milijardu ljudi na planeti kupiće cveće, a milijenijalsi će kreirati iskustvo, odnosno, odvesti partnera na poseban događaj, putovanje ili izlazak u prirodu.

Ipak i sama činjenica da istraživanja postoje, te da se mahom koriste u komercijalne svrhe, dosta toga govori o Danu zaljubljenih, ali i društvu u kom danas živimo.

Ako i ti imaš primedbe na komercijalizaciju praznika, celu emisiju poslušaj u podcastu. 

I. Miloradov

Fotografije: pexels.com