Ukoliko se ne vidimo lično, ti za mene ne postojiš

Jedan od snova svakog programera ostvariće se već 19. i 20. septembra kada će u Novom Sadu biti održana prva full-stack JavaScript konferencija u Srbiji - Armada JS. Karte su već u prodaji, a spisak predavača sigurno navodi na dvodnevno druženje uz kompanije kao što su Google, Mozilla, IBM, Amazon, Spotify i mnoge druge, kao i više od 300 domaćih programera. Sa direktorom konferencije, Markom Letićem, razgovarali smo o ovom događaju, ali i o tome gde je Srbija u programerskom svetu.

Da li ikada postoji previše programera i može li tržište da postane zasićeno?

To je zanimljivo pitanje koje se uvek vrti. Mislim da tržište teško može da postane zasićeno, u tom smislu da nema posla za programere, samo će možda taj posao da bude drugačiji u odnosu na to kakav je bio juče. Razvijaju se nove tehnologije i načini njene implementacije, jer sada imamo veliku ekspanziju virtuelne i proširene realnosti. Trenutno smo na početku toga, a procenjuje se da će za nekih pet godina to tržište imati više od 200 miliona dnevno aktivnih korisnika. To je samo još jedan način kako da programeri dođu do posla i kompanije do klijenata. Tako da, teško može da postane zasićeno, samo će verovatno da se razlikuje oblast u kojoj ćemo to da radimo.

Koliko je teško pratiti novine i trendove koji se dešavaju na svaka 24 časa?

Ako voliš svoj posao i uživaš u njemu, to ne bi trebalo da bude teško, već samo još jedan novi izazov. Ali ukoliko gledaš da završiš posao u pet, onda može da bude problem. Pričam o tome i sa starijim kolegama, koji su već pregazili neke tehnologije u kojima ja nisam ni stigao da radim, jer su odavno prošle. Nekako je to moj utisak, čovek koji to voli ne umori se i uživa u izazovu. Programiranje je suštinski rešavanje problema, a ljudi koji to rade uživaju u njihovom rešavanju.

Deo intervjua sa Markom Letićem poslušajte u plejeru

Da li je to profesija za mlade ljude ili i stariji mogu da se bave time, a da ne deluje da ih je pregazilo vreme?

Verovatno je odovor negde između. Za mlade je definitivno, jer je sada toliko tehnologije kojima oni mogu da se približe, dok ja, kad sam bio klinac, nisu svi imali računar i nije bilo svima omogućeno da igraju igrice. Mladi sada mogu da se ukače i poistovete, jer oni bolje vide koji su potencijalni problemi i moguća rešenja na njih nego neki stariji. Doduše, stariji imaju iskustvo i rešavanje problema je prilično nezgdno za nekoga ko se tek upušta u čitavu tu priču. Ako pričamo o nekome ko bi želeo da promeni svoje zanimanje, a već je u nekim starijim godinama, to može da bude veoma izazovno ali ako neko želi, voli i bio je dobar u matematici - može da nađe svoj prostor.

Mi smo kao država definitivno na mapi stranih kompanija. Kako je došlo do toga?

Mislim da to sve krene kad neko naš ode napolje pa kaže ipak mi je bilo lepše u mojoj zemlji, ali voli taj posao pa ga povuče ovamo. Tako je krenulo. Bilo je naravno kompanija koje su uspele na početku da urade nešto ovde, znamo i koje su i svaka im čast. Ja cenim takav pristup radu, ali većina kompanija koje su došle u Srbiju, došle su tako što ih je neko naš doveo. Mi kao tržište smo i dalje nevidljivi na svetskoj mapi i ne znam da li su ljudi svesni toga. Recimo, Rumunija je deset do dvadeset godina ispred nas u IT-u, verovatno i sama država više investira u taj deo, ali vidim i kod nas pomak na tom polju. Nadam se najboljem.

Koliko naša država ulaže u IT?

Svakako vidimo porast broja studenata na IT smerovima, tako da se taj deo širi, povećavaju se kapaciteti. Sada se radi na izgradnji Tehnološkog parka gde, će jedan deo pripasti profesorima, asistentima i učionicama, a drugi deo kompanijama, što je odlično. Kada sam bio asistent na fakultetu, mislim da sam delio kancelariju sa dvadeset ljudi. Dešavaju se razne promene, recimo i inicijativa Digitalna Srbija koja želi da olakša neke regulative i da omogući dolazak stranim kompanijama. Vidimo da se pojavljuju novi inkubatori, start ap habovi i da ima promena na tom delu, ali ja uvek mislim da to može bolje i više i na to bi trebalo da se fokusiramo. To je nešto što ovoj zemlji može da donese mnogo toga dobrog, ne pričam samo o poslu programera. Ako programer ima dobru platu, on je mora negde potrošiti, tako da je sve povezano.

Koliko je teško, ili možda uopšte nije, dovesti stranu kompaniju u Srbiju?  Imaju li poverenja u nas kao radnike i dolaze li "na prvu", ili je potrebno malo nagovaranja?

U tom svetu se definitivno ništa ne dešava na prvu. Postoji jedno nepisano pravilo u San Francisku - ukoliko se ne vidimo lično, ti za mene ne postojiš. Taj prvi kontakt je svakako bitan, a nakon toga žele da se uvere u kvalitet radne snage, da tako kažem. Definitivno je neophodno da vide da ti ljudi mogu da iznesu projekat. Dovesti neku stranu kompaniju zahteva mnogo truda i svakako je dokazivanje tima bitno. Svedoci smo toga da sve više stranih firmi dolazi, otvaraju se nova radna mesta i širi se industrija. Međutim, vidimo da i dalje od tih velikih svetskih igrača za sada samo Majkrosoft posluje u Srbiji. Nemamo kancelariju Gugla, IBM-a, Amazona i tako dalje. Činjenica je i u to sam ubeđen, da se, kad jedna od takvih kompanija dođe ovde, stvari drastično menjaju. Majksrosoft je u tome uspeo i svaka im čast na tome i čitavoj ekipi koja je uspela da ih dovede u Srbiju. Ako smo uspeli njih, što ne bi i još nekog.

Možda se to upravo i desi na konferenciji koja nas očekuje?

Pa da. Organizujemo prvu JavaScript konferenciju u Srbiji. Dolaze na predavači iz Gugla, Amazona, IBM-a, Mozile, Spotifaja i definitivno smo oduševljeni što ćemo moći da ugostimo te ljude. Konferencija se održava 19. i 20. septembra u Novom Sadu, u prostorijama CineStara u BIG šoping centru. Za ta dva dana ćemo ugostiti negde oko tridesetak predavača iz celog sveta i u svakom trenutku ćemo imati tri paralelna predavanja, tako da će posetioci moći da odluče šta žele da čuju. Želimo da napravimo nešto drugačije, pa će konferencija biti isključivo tehnička, tako da je to pravo mesto za programere. Nećemo imati soft skils predavanja, ne pričamo sada o edselu, tim lideršipu, iako su to stvari koje jako cenim, ipak ih ostavljam nekim drugim događajima. Mi se za sada držimo isključivo tehničkih predavanja i nadamo se da će to ljudi prepoznati. Za sada postoji veliko interesovanje, priključile su nam se mnoge kompanije što domaće i regionske, tako i strane. Zanimljivo je da su nam Mozila i IBM sponzori konferencije. I dalje su karte u prodaji.

Šta bi poručio nekome ko želi da bude programer?

Definitivno da ima Tviter. To je neverovatno, ali kod nas se on ne koristi kao u drugim delovima sveta. U IT industriji, ako nisi na Tviteru bukvalno ne postojiš. Mene i pitaju predavači zašto na Tviteru nemamo pratilaca koliko ih imamo na Fejsbuku, a onda ja objašnjavam da ljudi ovde ne koriste tu mrežu u te svrhe. Na njoj je zgodno pratiti neke uticajne ljude iz te oblasti i uvek možete da naučite nešto novo. Svaki dan odem na Tviter i saznam nešto što mi je bitno za posao i olakšava mi neke stvari kasnije. I svakako bih preporučio da se od najranijih dana uključe na opensors projekte, jer ih toliko postoji i zahvaljujući njima možete da rastete. I tu možete da radite i sa ljudima iz velikih kompanije, koje to čak i podstiču. Kod nas to nije toliko zastupljeno, jer fakulteti to ne promovišu, ali mislim da bi trebalo da se desi smena generacija.

J.Mijatović