...
TRENUTNO13:00 - 14:00Pop up

Lifestyle / Tehnologija

Samsung pokušava da u potpunosti iskopira mozak na 3D čipove

30.09.2021.

Jaka hipoteza o istovetnosti mehanizama veštačke inteligencije i ljudskog mozga (kojoj je u osnovi redukcionistička teza o svesti kao izvršavanju određenih algoritama), ovaj put oblik dobija u inženjerskom projektu kompanije Samsung.

.

Jaka veštačka inteligencija

Pozicija tzv. "Jake VI" (jaka veštačka inteligencija) je, u smislu svog odnosa prema temi svesti, grubo govoreći, redukcionistička, mehanicistička i scijentistička: fenomen svesti tretira kao nešto što nije izvan ili iznad neurobioloških ili tehnoloških funkcija fizičkih sistema.

Samsung planira razvoj čipova sličnih mozgu (brain-like chips), čiji bi dizajn pretpostavljao "pozajmljivanje" postojeće strukture mozga. Inženjerski tim je predložio copy/paste metod koji bi mapu neuralnih mreža kopirao na 3D neuromorfične čipove. Pristup se, navodno, oslanja na nanoelektrode koje ulaze u gust poredak neurona, kako bi snimile gde su, na koji način i kojom snagom neuroni povezani.

Dobijene podatke moguće je kopirati i "zalepiti" na 3D mrežu solid-state memorije, bilo da je u pitanju memorijski komercijalni proizvod ili najsavremenija eksperimentalna memorija, kao što je otporni RAM.

Svaka memorijska jedinica imala bi propusnost koja reflektuje snagu svake neuronske konekcije na mapi. Ovakav projekat bi, navodno, zadovoljio naučne pretenzije vezane za "reverzni inženjering mozga".

Problemi sa tumačenjem neuroplastičnosti

Jedna od osnovnih karakteristika nervnog sistema je neuroplastičnost: odlika promenljivosti i adaptibilnosti neuralnih mreža što je, ako razmislimo, u skladu i sa načelima biološke evolucije mozga, na velikim vremenskim skalama događaja. Opravdano je postaviti pitanje da li će Samsungov tim, u poduhvatu "neuromorfnog inženjeringa" i reverznog inženjeringa mozga, uspeti da razreši osetljiva evoluciona i neurobiološka pitanja vezana za adaptibilnost i promenljivost neurona i razvoj kognicije. 

Ono što inženjerski tim, međutim, vidi kao problem, ne tiče se vrsta pitanja o, na primer, varijabilnosti gena, koji su u osnovi ovih neurona i podležu mehanizmima evolucionih promena (što je, u velikoj meri, kontingentan proces). On problem vidi u operativnoj složenosti samoga zadatka. Ljudski mozak ima oko 100 milijardi neurona sa oko 1.000 puta više sinaptičkih veza, pa ova okolnost implicira da bi neuromorfičnom čipu trebalo oko 100 triliona memorijskih jedinica. Kako bilo, Samsung veruje da će, vremenom, uspeti da razvije inteligenciju sličnu ljudskoj.

Izvor: www.pcpress.rs


Možda te još zanima:

.

Večita dilema: iPhone ili Android

Pre pojave pametnih uređaja, sa lakoćom se moglo reći koja kompanija pravi najbolje mobilne telefone. Bila je to finska Nokia…

.

RepairMode čuva privatnost

Nošenje telefona na popravku može da bude veliki problem za privatnost korisnika. Na telefonu se nalaze brojne fotografije, poruke i…

.

Cveta tržište pametnih satova

Globalno tržište pametnih satova poraslo je za 13 procenata na godišnjem nivou u prvom tromesečju 2022. godine, odnosno u periodu…

.

Stižu Galaxy S22 i S22+ sa još boljim kamerama

Kompanija Samsung Electronics predstavila je Galaxy S22 i S22+. Ova dva uređaja uvode dinamičke kamere sa naprednom inteligentnom obradom slike. Dizajn telefona…

.

Kako biramo novi mobilni: prvo kamera pa sve ostalo

Protekli period na tržištu mobilnih telefona, u svetu ali i kod nas, obeležile su nestašice ovih uređaja. Kako je tokom…

.

Takmičenje i konferencija AIBG Nis Summit

Studentska organizacija BEST Niš  organizuje takmičenje Artificial Intelligence BattleGround (AIBG), kao i konferenciju AIBG Nis Summit. Cilj konferencije je upoznavanje niške publike sa…

  • 11:00 Radio Gruvanje
  • 12:00 U kakvoj zemlji želim da živim
  • 13:00 Pop up
  • 14:00 Dnevna soba
  • 15:00 Superoperater

Anketa

Kako te rade praznici ?

Oradio logo