Lifestyle / Tehnologija
Međunarodni sporazumi za mirniji san koji nam remeti veštačka inteligencija
U trku na polju veštačke inteligencije uključuje se sve veći broj kompanija. Dok se nadmeću da scene iz naučnofantastičnih filmova prenesu u realnost, sve glasniji su pozivi stručnjaka - da je vreme da se oblast veštačke inteligencije stavi u stroge zakonske okvire. Pored zabrinutosti da bi razvoj tehnologije mogao da raste van kontrole, upozoravaju i na to da bi u narednim godinama 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom mogli - da zauzmu roboti.
"Značajnije od vatre i struje ili bilo čega drugog što smo otkrili u prošlosti", tim rečima direktor najvećeg internet pretraživača opisao je veštačku inteligenciju. Zbog toga bi, kaže, tu oblast trebalo regulisati međunarodnim sporazumima, poput onih za upotrebu nuklearnog oružja.
"Može biti veoma štetna ako se pogrešno primeni i još nemamo sve odgovore, a tehnologija se brzo kreće. Pa da li me to drži budnim noću? Apsolutno", iskren je Sundar Pičai, direktor Gugla.
Budnim okom prati se i uticaj veštačke inteligencije na tržište rada. Procenjuje se da bi u narednim godinama mogla da zameni četvrtinu radnih mesta u Americi i Evropi. Prvi na udaru biće kancelarijski poslovi.
"Svaki posao koji ima neku mustru, znate, kada imate na desktopu gomile ikonica, pa tu piše različite vrste poslova, on samo otvori i menja deset posto tekstova, unosi ime prezime, JMBG klijenta. Takvi poslovi će verovatno biti zamenjeni", kaže Nebojša Bjelotomić, iz Inicijative Digitalna Srbija.
Većina poslova koja opstane pretrpeće promene. Pre toga, prognozira se i koliko će radnih mesta preživeti krizu u koju je tehnološka industrija ušla prošle godine. Podaci pokazuju da je samo u prva tri meseca ove godine otpušteno više ljudi nego tokom cele prošle.
"Tehnologije koje neće trenutno doneti novac, kao što je recimo optimizacija isporuke putem dronova, unapređenje plaćanja na neke vrlo egzotične načine, korišćenje veštačke inteligencije da bi se unapredila potražnja, te stvari koje će dugoročno doneti novac sad se zaustavljaju, jer kriza je, i ne nastavlja se ulaganje u to. I to je važno za Srbiju, jer naše kompanije su partneri na tim projektima", dodaje Bjelotomić.
Kriza se oseća i na srpskom tržištu rada. Ne po broju otkaza, već po količini oglasa za posao.
"Konkrento novembar, decembar i januar 2023. godine - imali smo čak 38 odsto manje oglasa, nego recimo za period od avgusta do oktobra u 2022. godini. Poslodavci su najviše tražili softver developere, softver inženjere. Pored njih tu su svakako bili, i za njih često kažemo da za njih nema krize java i skript programeri", ističe Marko Vučetić ispred sajta Helou vorld.
Najtraženiji su i dalje mediori - svaki drugi oglas upućen je IT stručnjacima sa iskustvom do pet godina rada. Manja je potreba za onima koji imaju više godina staža, dok je i dalje najmanja potreba za početnicima u tim vodama.