Lifestyle / Putovanja
Žilvernovci na Reunionu - mesto duhova, prirode i bogate kulture
Zahvaljujući internetu upoznavanje novih, egzotičnih, kultura danas je ekstremno olakšano. Ipak, ništa ne može da nadmaši lične utiske koje sa nekog dalekog ostrva ponesemo kući. Grupa mladih okupljena oko Centra Žil Vern imala je nedavno tu mogućnost posetivši ostrvo Reunion u Indijskom okeanu, sa kojeg su se vratili bogatiji za pregršt zabavnih priča i avantura.
Oni su, zajedno sa vršnjacima iz još nekoliko zemalja razmenjivali kulturna obeležja i raspravljali o sujeverju i šta činiti sa njim. Kako izgleda mešavina kultura na ostrvu Reunion govori Dušan Glamočanin.
"Na tom ostrvu nema domorodaca. To je ostrvo na koje su došli Francuzi sa svojim robovima, a danas je tamo mešavina kultura ogromna. Ima indijske kulture, kineske, francuske, afričke, evropske...
Glavna tema ovih susreta bilo je sujeverje čijim upoznavanjem, možda, najbolje osetimo osobenosti nečije kulture i tradicije. Mladi su jedni drugima pričali o svojim sujeverjima i načinima kako se nose sa njima. Nemanja Lojović je zapamtio reunionsko verovanje u postojanje duhova.
"Oni sipaju so po podu sobe i takođe kada legnu da spavaju okrenu majicu na suprotnu stranu, da etiketa bude napolju i tako veruju da se bore protiv duhova", priča Dušan.
To nije sve jer je Jana Samardžić primetila još jedan od njihovih načina da komuniciraju sa precima.
"Reunionci imaju običaj da pored reka, koje za njih imaju religijski značaj, boje kamenje i ostavljaju voće. To sve povezuju sitnim končićima i za njih je to sveto. Zabranjeno je dodirivati to voće, pomerati kamenje. Mora se paziti kada se šeta pored reke da se ništa od toga ne uništi jer je to njima stvarno jako bitno", objašnjava Jana.
Ostrvo Reunion poznato je po lepim plažama, bogatom morskom životinjskom svetu i spletu različitih kultura koje mu daju raskošan kolorit. Ali, šta se našim sagovornicima na ostrvu najviše dopalo? Dušan kaže da se za najlepše utiske pobrinula sama destinacija.
"Dopalo mi se samo ostrvo. Prelepo je. Penjali smo se na neke vodopade do kojih smo išli po kamenju i kroz vodu, ja sam bio oduševljen prirodom koju Reunion poseduje", kaže Dušan.
Nemanja se opredelio za floru.
"Meni se dopalo voće koje raste tamo. Otprilike u dvorištu ubereš bananu i kokos ili sačekaš da padnu, pa ih isečeš. Takođe mi se dopadaju ajkule. Ima ih dosta u vodama oko ostrva. Desilo mi se da snimam plažu i samo kasnije na snimku vidim ajkulu kako iskače. I pored toga, na nekim plažama je dozvoljeno kupanje jer postoje ograde koje ih sprečavaju da dođu do nas", kaže Nemanja.
Jana se slaže sa prijateljima i dodaje da su aktivnosti te koje su bile najzabavnije.
"Učili su nas lokalnom tradicionalnom plesu i pokazivali sve delove ostrva. Radili smo dosta na upoznavanju jedni s drugima, igrali različite igrice, bilo je i igara u vezi sa prizivanjem duhova. Večeri smo rasporedili po nacionalnostima pa je svako imao priliku da prikaže svoju kulturu. Mi smo im napravili Plazma tortu koja im se jako dopala, prikazali smo video koji opisuje Srbiju, za koju većina njih nije ni znala da postoji, a ponudili smo im i naše domaće kobasice i sireve", kaže Jana.
Jana i Dušan godinama učestvuju na ovakvim razmenama i smatraju da su zbog njih danas mnogo bogatiji. Jana kaže da je iz toga mnogo dobila do sada.
"Prvi put sam zahvaljujući takvom projektu došla u kontakt sa ljudima iz drugih država, upoznala sam različite kulture. Između ostalog na francuskom sam dosta radila baš zahvaljujući tome što se tamo uvek govorti francuski. Priča o kulturama je jako važna i sad mi se svet čini mnogo manjim, a u stvari je veći", priča Jana.
Za Dušana su najvažnija lična poznanstva.
"Stvarno sam od toga izvukao mnogo novih prijateljstava, ali sam i mnogo radio na sebi, upoznao sam sebe i sada smo drug i ja počeli da pišemo projekte u kakvim smo učestvovali, ali za mlađe generacije", kaže Dušan.
Jedan od najvažnijih aspekata putovanja poput ovog na Reunion je i razbijanje predrasuda o drugim narodima. Nemanja je svoje uspeo potpuno da eliminiše.
"Ja mislim da sam jedan o onih koji su imali najviše predrasuda. Bio sam nacionalista, samo Srbija, nijedna država nije dobra, samo smo mi najbolji. Baš mi je drago što sam krenuo da obilazim svet jer sam razbio prerasude zbog toga što sam upoznao druge ljude i shvatio da nismo mi najbolji i da ima dobrih ljudi u drugim državama. Shvatio sam da valja upoznati druge ljude i države i videti svašta novo," tvrdi Nemanja.
Naši sagovornici se slažu da nikada ne bi videli ovako egzotičnu destinaciju da nisu bili deo Centra Žil Vern. Projekat je finansiran u okviru Erasmus plus programa i za polaznike je bio potpuno besplatan. Oni kažu da će nastaviti da učestvuju u ovakvim programima, jer ništa ne može da im zameni utiske i iskustva koja stiču na ovakav način.
Njihovu priču možete poslušati i ovde:
P.K.