Neverovatna sličnost koralnih grebena i svetskih metropola

Ko su stanovnici koralnog grebena, ko su najopasniji članovi tog životinjskog carstva, a koje su najšarenolikije ribe Crvenog mora? Kako se hrane i kako se razmnožavaju? I na kraju, koliko je koralni greben važan za čitav ekosisistem i našu planetu? Upravo o tome govori serijal "Podvodni metropolis", autora Dragana Milutinovića, koji će se premijerno emitovati od utorka, 21. jula od 17.25 na Radio televiziji Vojvodine. Ovaj dugogodišnji podvodni snimatelj i dokumentarista kaže da se ideja za serijal nametnula sama. Boravak u Egiptu tokom pet godina, omogućio mu je pogled na drugačiju "metropolu", te je tako imao priliku da zabeleži posebne trenutke nestvarnog podvodnog sveta, ali i pošalje veoma važnu ekološku poruku. I sve to u šest polučasovnih epizoda. 

Kada si smislio prvu ideju za ovaj serijal i kroz šta si kasnije povezao glavnu priču?

U principu, sve je počelo davno. Ovaj serijal je sačinjen od arhive koju sam skupljao tokom nekih četiri-pet godina u Egiptu, gde sam radio kao podvodni snimatelj. Tada smo moje kolege i ja sve to snimali za različite potrebe, ali smo zaključili kako je celokupan materijal bio fascinantan i vredan čuvanja. Te snimke smo kasnije prodavali i preko nekih onlajn platformi, ali sam sve vreme znao da bi nešto konkretno trebalo uraditi. To je jedna sveobuhvatna arhiva, jer smo na različitim lokacijama bukvalno mogli da snimimo sve što tamo postoji. Zato se, logično, postavio zaključak kako se može napraviti jedna globalnija priča o koralnim morima, odnosno, o koralnom grebenu kao takvom – da se jasno izrazim. A sama ideja poređenja koralnog grebena sa našim metropolama logično se nametnula. To su sistemi koji jako slično funkcionišu, kao i ljudske zajednice na zemlji.

Trejler za serijal "Podvodni metropolis"

Na koji način nam se sistemi dodiruju?

Tamo je svaka jedinka životinjska vrsta, a kao i u našem društvu, ona ima svoje mesto i svoju ulogu. Sve se formira vrlo prirodno. Najrazličitije vrste se se, na primer, nekada udružuju radi lova. Baš u jednoj od epizoda se pominje taj fenomen, kada se dve potpuno različite vrste riba, murine i kernje, udružuju radi lova. One čak ni ne žive u istim staništima, ali tako udružene mogu da budu puno više efikasnije. Jedna vrsta lovi po dnu, a druga po otvorenoj vodi. Na taj način plen, koji je tako napadnut, ne može da se izvuče. E, tu ja recimo pravim paralelu sa nekim našim simbiozama, u kojima ljudi iz potpuno različitih kultura nalaze zajednički jezik radi udruživanja. Oni samo slede primer prirode.

Na koji način si rasporedio epizode?

U pitanju je serijal od šest polučasovnih epizoda. Prva govori o samim koralima, o njihovoj strukturi i njihovim poređenjem sa našom, gradskom infrastrukturom. Druga epizoda govori o ulozi te raznobojnosti i raznolikosti koju pronalazimo na koralnom grebenu. To je prva impresija kada neko vidi takvu podvodnu fotografiju ili video snimak. Dakle, razmatramo ulogu boja u njihovom svetu. Kao što je, otprilike, u našem društvu prvi utisak i način prezentacije jako bitan – danas bitniji nego ikada pre. U trećoj epizodi se bavimo predatorima. Tu se opet pravi paralela sa životom u velikim metropolama, gde i dalje važi pravilo da ili smo lovci ili lovine. Sličnosti su neverovatne. Četvrta epizoda govori o simbiozama, dok se peta bavi stanovnicima mora koji ne žive na koralnim grebenima, ali dolaze tu radi potrebe za hranom i raznim drugim razlozima. Opet se nameće paralela sa našim društvom, koja se ogleda u tome da ljudi, koji ne žive u velikim gradovima, takođe zavise od takve sredine. Šesta epizoda je malo drugačija od ostalih. U njoj se priča o brodskim olupinama. Veza između ljudi i svih živih bića pod vodom upravo može da se nađe preko tih olupina. Jer, sve ono što završi na dnu mora – nađe svoju primenu tamo. Brodske olupine su vrlo bitne u podvodnom svetu, pošto se, na neki način, oko njih i na njima formira eko sistem kakav se nalazi i na koralnom grebenu. Recimo, ako se na peskovitom dnu, na kom nije bilo ničega, pojavi olupina, onda se formira i novi ekosistem. Danas se, u tu svrhu, često namerno potapaju brodovi i avioni kao jedan vid rešavanja ekoloških problema mora i okeana.

Dragan Milutinović

Koji bi još rad mogao da izdvojiš, pored ovog serijala?

Ono što bih izdvojio je jedan dokumentarac koju smo takođe radili sa producentskom kućom Blue FX iz Egipta. U pitanju je zanimljiva priča o roniocima na dah. On je sniman te 2009. godine na Bahamima gde je održano svetsko prvenstvo. Film prati priču troje najeminentnijih svetskih ronilaca na dah.

Da li već planiraš da se, dokumentarno, posvetiš nekim drugim morima i obalama?

Već je u pripremi, sada već za narednu sezonu, snimanje brodskih olupina u Jadranu. To bi takođe trebalo da se radi u saradnji sa Radio televizijom Vojvodine. Temu sam tako koncipirao da se nadoveže na projekat "Podvodni metropolis". A Jadransko more se pojavilo kao izbor jer je to mesto gde sam i počeo da ronim. Sada želim ponovo tu da zaronim i da, posle toliko godina, to sve zabeležim na jedan drugačiji način. 

U nastavku poslušajte deo saundtreka za film Big Blue iz 1988:

Dušan Mark Bar Majkić