Tutorijal ili glupost?

Drugi festival savremenog plesa "Tanz Platz" otvoren je komadom "Forecasting" autora Barbare Matijević (Hrvatska) i Đuzepea Kika (Italija). Reč je o performansu u kom učestvuje jedna glumica i MacBook laptop od 15 inča. "Predviđanje" je zasnovano na kolekciji amaterskih snimaka preuzetih sa YouTube-a.

Foto: SKC Fabrika

Umetnica se kreće sa laptopom, na čijem se ekranu pojavljuju odabrani snimci sa najveće svetske mreže za deljenje video zapisa. Svi klipovi snimljeni su tako da budu u razmeri jedan prema jedan sa ljudskim telom, odnosno, tako da se delovi ljudskog tela na njima pojavljuju u prirodnoj veličini, te se poklapaju sa dimenzijama izvođača na sceni. Ekran postaje mesto preplitanja tela umetnice i brojnih dvodimenzionalnih snimaka koji prikazuju različite ljude na različitim mestima.

Delo najčešće izvodi autorka, ali na otvaranju smo imali priliku da gledamo mladu Šarlot La Mej (Charlotte Le May) iz Francuske, sa kojom smo i razgovarali.

Kako su Đuzepe i Barbara došli na ideju na naprave ovakav performans?

Mislim da je oslonac na tutorijale očigledan i da je tako sve počelo. Pogledali su ih više od hiljadu i zapitali su se ko su ovi ljudi i šta oni to rade. Oni se prikazuju kako rade neke stvari, nekad prilično dobro, a nekad praveći potpune budale od sebe, ali i dalje imaju želju da nešto kažu i podele svoje znanje. Ja mislim da je vrlo važno i pitanje kuda idu ti ljudi, šta nam to predviđa kao pojedincima i možda društvu kao takvom – to je glavno pitanje.  

Kakva je bila namera autora? Šta su želeli da pokažu?

Mislim da je pitanje koje ostaje bitnije od namere. Dobro je da imamo pitanja koja ostaju bez odgovora, tako da ljudi sami mogu da odgovore na njih. Ono što ja vidim u ovoj predstavi jeste mnogo stvari koje su elementarne i nebitne, nepouzdane. Ali, kao što sam već rekla, to su ljudi sa stvarnim pobudama i možete se osećati kao velika slika, negde, putem nečega što deluje zaista nebitno ili banalno, možete osetiti nešto više, rekla bih. To je ono što lično volim da vidim u umetnosti, predstavama i glumi. Nešto što ne izgleda kao da je bitno, ali postoji i drugo "čitanje" koje ide dalje od toga. 

Premijera je bila 2011. Kada si ti postala deo predstave?

Prvi zvaničan poziv bio je za večerašnju predstavu, ali imala sam već priliku da igram u Danskoj pre šest meseci, na otvaranju jednog pozorišta. Tako da mi je ovo drugi put, ipak nije premijera, ali zapravo tek sad počinjem.

Predstava se igra već sedam godina. Da li i dalje koristite snimke iz tog perioda ili menjate sadržaj tokom godina?

Napravili su neke izmene, ali je glavna misao ostala ista. Naravno, kao i u svakoj predstavi, tu je ono što je čini živom. Mi u Francuskoj to zovemo "spectacle vivant", što bi značilo "živo pozorište". Oni uvek idu u korak s vremenom. Na primer, nađeš neke materijale, vidiš nove stvari i onda neki od njih postanu beskorisni i menjaju se. Rekla bih da glavni deo predstave ostaje isti, ali, naravno, to je kao udisanje i izdisanje, menja se kroz vreme, kao i ljudi.

Kako je tehnologija uticala na umetnost? Da li je menja?

Baš skoro sam razgovarala s ljudima o tome i mnogo smo diskutovali. Mislim da je tehnologija neporeciva, svuda je oko nas i svakako da menja način na koji komuniciramo, živimo i prikazujemo sebe, baš kao u predstavi. Međutim, rekla bih da suština umetnosti, svrha, da je tako nazovemo, jeste u tome što su ljudi dovoljno inteligentni da se izraze i da odu izvan granica svakodnevnog života. Dovoljno smo pametni da se zapitamo koja je svrha svega ili zbog čega živimo. Mislim da umetnost na određen način ispituje suštinu čovečanstva i da, sa ili bez tehnologije, osnova ostaje ista. Da, možete koristiti tehnologiju kao sredstvo ili alat, ali mislim da kao i svaki drugi medij, slikarstvo, pozorište ili bilo šta drugo, uvek ostaje sredstvo kojim ćemo se izraziti i podeliti senzacije ili ideje ili nešto što osetimo u vazduhu i što ne možemo da baš izrazimo kroz ono što najčešće koristimo - mozak.  

Forecasting je proglašen za jednu od najboljih 20 plesnih predstava u Evropi za 2018. godinu. Igra se već sedam godina. Zašto je priznanje došlo tek sada? Šta se promenilo?

Mislim da je možda do priznavanja tehnologije na neki način. Uz društvene mreže, danas je veoma veliki deo naših života svuda vidljiv i mislim da sada osećamo da je pravo vreme da postavimo sebi pitanje. To više nije predviđanje, već nešto što se događa upravo sada. Mislim da danas, nakon sedam godina od stvaranja predstave, ona može da se obrati većem broju ljudi. Mislim da sada više dopire do ljudi, da se o tome radi.

Ti si slobodna umetnica ili si deo neke plesne kompanije?  

Ja sam cirkuski izvođač, akrobata i handbalancer. Išla sam u školu "Le Lido" u Tuluzu, gde smo dosta radili pozorište. U Francuskoj imamo priliku da ispitujemo stare vidove cirkusa i poreklo cirkuske tradicije. Godinama je cirkus naše sredstvo izražavanja. Mislim da mi je to znanje omogućilo da radim jedan ovakav komad, koji zahteva glumačke veštine. Veoma sam srećna što mogu da radim tako nešto. Mislim da je delo dobro i zaista sam uživala igrajući i deleći to sa publikom.

Festival "Tanz Platz" traje do 7. oktobra. Posetioci će u Studentskom kulturnom centru "Fabrika" moći da pogledaju još dve predstave: Scrape Jovane Rakić i Alien Exp.ress Žigana Krajnčana i Gašpera Kunšeka.

Razgovor sa Šarlot možete čuti u plejeru.

Jovana Golubović