Talentovani pijanisti o kojima se premalo govori

Kada ste poslednji put čuli da su naši pijanisti osvojili nagradu na nekom svetskom takmičenju? Nažalost, ovakve vesti ne dolaze do izražaja u moru informacija o sportskim i drugim komercijalnim takmičenjima. Međutim, Srbija ima veliki broj mladih muzičara koji su osvojili vredna priznanja.

Lazar Torbica, student treće godine Akademije umetnosti, osvojio je prvo mesto na internacionalnom takmičenju Merci, Maestro u Belgiji, prvo mesto na takmičenju Euterpe u Italiji, prvo mesto na takmičenju Polyhimnia u Skoplju, kao i na mnogim drugim svetskim takmičenjima. Međutim, njegovo ime se gotovo ne može čuti u medijima. 

"Ukoliko uzmemo u obzir da se takmičenja u klasičnoj muzici ne promovišu dovoljno, to nekako implicira da se ona generalno ne plasira narodu. Mislim da je to problem države, koja nudi program koji će gledati nacija i koji će vrednovati. Kada bi se klasična muzika popularizovala, mislim da bi svakako neki lajv strimovi ili uopšte takmičenja, bili posećeni više", smatra Lazar.

Upravo zato ne čudi podatak da Milan Slijepčević, student druge godine Akademije umetnosti, teži ka tome da se usavršava u svetskim centrima, gde je klasična muzika priznatija. On je do sada osvojio drugu nagradu na takmičenju Memorijal Matjusa Blum u Sarajevu, drugu nagradu na internacionalnom takmičenju u Italiji Citta di San Dona di Piave, kao i mnoga druga priznanja. Kao i njegov kolega Lazar, saglasan je s tim da je zbog usavršavanja neophodno u jednom trenutku otići iz Srbije.

"U suštini studiranje je koliko-toliko pogodno, bitno je da stvorimo dobar odnos sa profesorom klavira. Kasnije je već potrebno više ići ka nekim evropskim centrima, prosto, da bismo imali veće mogućnosti i da bismo mogli da sklopimo neke značajnije odnose sa bitnim pedagozima i profesorima", navodi Milan.

"Moje mišljenje je da situacija u Srbiji za studente umetnosti nije toliko pogodna. Možda zato što Srbija nema toliko sluha za umetnike. Prosto, oni idu u druge zemlje da bi pronašli sebi odgovarajuću publiku. Svakako da ima prilike za one koji su najbolji. Što se mene tiče, išao bih u inostranstvo, ali bih se verovatno vratio u Srbiju, kako bih promenio nešto u državi", kaže Lazar.

On dodaje i da je razumljivo to što je trenutno popularna "nekvalitetna muzika". Umetnost se menjala kroz istoriju, prilagođavajući se ljudima i vremenu u kome se nalazi. Međutim, kvalitetna muzika i dalje postoji, samo je pitanje ko želi da je čuje.

"U potpunosti mogu da razumem treš koji se servira danas, kako ovde, tako uopšte u svetu, u Americi recimo. To svakako odgovara vremenu u kome živimo danas. To je brzo, treba sve sad i odmah. Da bi se tako nešto promenilo, potrebno je mnogo truda. Svakako kvalitetnih svirki ima u Novom Sadu, pogotovo u ovom gradu, samo uho koje želi da ih sluša će ih pronaći", navodi Lazar. 

Da nije nimalo lako pripremiti se za jedno svetsko takmičenje pokazuje primer mladih pijanista. Jedino svakodnevnim radom postiže se kondicija koja je neophodna za pobedu.

"Pripreme jednog pijaniste za takmičenje ovog nivoa su vežbanja od 6 do 7 sati, nekad i više. Naravno i uz rad sa profesorima. Oni su izuzetno posvećeni nama", objašnjava Milan.

"Mislim da smo jako slični sportistima, možda po toj osnovi što je i nama i njima potreban određeni nivo kondicije da uradimo ono što smo toliko dugo vežbali, odnosno, trenirali. U tom pogledu smo slični. U pogledu ostalih priprema koje nisu samo sedenje i vežbanje za klavirom, svakako ulazi rad sa profesorom i neka odrećena doza psihičke pripreme", dodaje Lazar.

Iako su pripreme za takmičenja veoma zahtevne i uz to je otežano studiranje umetnosti u Srbiji, Milan i Lazar navode da nikako ne treba odustati od muzike. To je put za koji se vredi boriti.

"Mislim da, ukoliko neko zaista voli muziku i zaista vidi da bi mu prijalo da se čitav život posveti tome, onda svakako treba da nastavi. Mislim da će samo od sebe doći to što može da pobedi strah", navodi Milan.

"Svakako, ako vole, mislim da treba da nastave i da jure svoju strast i da jednostavno žive svoj život. Ukoliko se brinu zbog nekih prepreka, kao što su stanje u državi ili uopšte u svetu, mislim da to treba da bude najmanja briga, jer za umetnike takve prepreke ne postoje u životu", dodaje Lazar.

U moru svakodnevnih vesti o korona virusu potrebna nam je upravo takva kvalitetna muzika koju sviraju ova dva momka. Pojačajte tonove, pročitajte neku dobru knjigu i ostanite kod kuće.

M. M.