Kultura / Strip
Život koji je nadmašio sve trilere
Ispričati nekome, bilo kome, život izranjavan boravkom u nacističkim logorima smrti, sve je samo ne lako. Hercko Haft je za tako nešto morao da doživi nervni slom, nakon kojeg je sinu rekao: "Jednog dana sve ću ti ispričati".
Njegov sin, Alan Skot Haft upravo je tako nazvao knjigu kojom je svetu dočarao surov, ali zapajujuće zanimljiv život oca, čoveka koji je kroz Holokaust pesnicama probio put do spasenja, nadom i nadljudskim porivom za samoočuvanjem. Po toj knjizi i takvom životu nastao je i strip "Bokser" (Komiko) Rajnharda Klajsta, grafička novela koja čitaoce, od početka do kraja, drži na ivici stolice ljuljajući ih u čitavoj lepezi osećanja.
Na početku Drugog svetskog rata, onog dana kada su Nemci iznenada napali i zauzeli Poljsku, Hercko Haft bio je jevrejski klinac kratkog fitilja, pomalo neustrašiv i spreman da pronađe prečicu u životu gde god je to moguće. Zajedno sa starijim bratom, on švercuje šta god se nudi i ne mari mnogo za zakone. Zaljubljen je u Jevrejku Leu, kojom želi da se oženi baš kada nacistički okupator počinje da mami njegove sunarodnike na razne prozivke, nakon kojih bi im se, uglavnom gubio svaki trag.
Kada je pokušao na prevaru da spase svog brata sa jedne od takvih prozivki, Hercko ostaje zarobljen i dospeva u obližnji radni logor, gde počinje njegova duga i surova odiseja kroz pakao nacističkog konačnog rešenja za čitav jedan narod. Budući da je bio snalažljiv, sprijateljuje se sa jednim Nemcem koji ga štiti koliko je to moguće i navodi ga da počne da boksuje protiv drugih logoraša, u mečevima koji su organizovani ne bi li se čuvari logora, na neki bolestan način, zabavili.
I postaje dobar u tome. Previše dobar. Hercko Haft u narednih nekoliko godina ostaje neporaženi šampion ovog morbidnog sporta tukući druge logoraše do iznemoglosti ne bi li preživeo još jedan dan, svestan da ga izgubljen meč vodi pravo u peći koje su gutale njegove sapatnike.
Junak ove grafičke novele uspeće da pobegne iz logora, vođen svojim beskompromisnim osećajem za preživljavanjem, lutaće poljskom preobučen u nemačkog vojnika, sve dok ne dočeka oslobodilačku vojsku i kraj rata. Posle toga on, tragajući za Leom koju nikada nije zaboravio, kreće u Ameriku gde postaje profesionalni bokser, toliko dobar i srčan da na kraju dobija i šansu da se bori protiv čuvenog Rokija Marćana.
Od logora smrti u kojima je svedočio čak i kanibalizmu među logorašima, pa do mračne bokserske scene u Americi kojom je upravljala mafija, nijedan deo njegovog života nije bio konvencionalan. Stoga je i Klajstov strip priča kojoj čitalac ne može da predvidi kraj.
Kao sve Klajstove grafičke novele i biografije i "Bokser" je rađen tušem na belom papiru, a crtež odiše jednostavnošću i svedenošću, ističući samo ono što autor želi da nam ostane u sećanju. To je strip koji svedoči pravilu da život ume da ispiše daleko veće drame nego bilo koji pisac. To je, takođe priča, koja o Holokaustu priča na nekonvencionalan način, kroz heroja čije motive možemo razumeti, za razliku od brojnih njegovih dela. Beskonačnom nacističkom zlu i posleratnom ciničnom svetu on je suprotstavio pesnice i volju za životom. A da li je pobedio?
"Bokser" vam, na to pitanje, daje više od jdnog odgovora. Proverite.
Petar Klaić