Šetnja za nigde

"Sve je počelo pogrešnim brojem..."

Na koji način se rešava tajna identiteta jednog grada, odnosno jednog života? Poput namerno ili slučajno zamenjenih torbi na aerodromu ili u podzemnoj železnici, „Grad od stakla“ (izdavačka kuća Komiko) nam daje tačan uvid u to kojim stranputicama možemo otići, iako dobro znamo sve ulice ispred sebe. Jednu od tri priče sa kojom je Pol Oster (1947) uokvirio svoju "Njujoršku trilogiju", pomenuti Grad od stakla (1985), idejno je predvodio čuveni Art Spiegelman, a grafička novela originalno je objavljena 1994.  

Naizgled nesigurne i neuparene linije precizno je vukao američki crtač Dejvid Macukeli (1960) koji se 80-ih godina dokazao radovima na naslovima kao što su : Betmen - Godina prva i Derdevil - Ponovo rođen. Ipak, ovde je Macukeli obuzdao svoju herojsku superiornost kako bi ušao u srž indi, crno-belog strip pripovedanja koje je svoju renesansu doživelo 90-ih godina prošlog veka. Tu je bio i njegov "Robin"  - Pol Karasik, takođe ctrač i predavač. Pomenuti tandem je iskrojio koreografiju za igru senki uz Noar poetiku koje su stopile svakog pojedinca sa betonskom okolinom odevenom u misteriju i melanholiju. Grad kao lokacija upravo i podseća na setove koje je kroz svoju kameru dočaravao kinematograf Džon Alton ("Burry Me Dead", "He Walked By Night", "Hollow Triumph"...).

Jedan od takvih dnevnih sanjara je i Danijel Kvin. Jedne noći, Kvin primi telefonski poziv namenjen privatnom detektivu poznatog imena - Pol Oster (isto ime kao i originalni autor priče). Kvin je zaintrigiran predlogom glasa sa druge strane i preuzima slučaj. Tada tek kreće da se odmotava njegov sunovrat kog će Kvin svesno prigrliti sa velikom pasijom i potrebom da otkrije istinu koja se ne može otkriti. U adaptaciji ovog stripa, posebno je zanimljiva međusobna igra reči i slika, pri čemu te reči i propratni baloni ređe dolaze od likova, a češće iz olujnih odvoda pa čak i pećinskih slika.

"Najviše od svega Kvin je voleo da šeta. Njujork je bio lavirint beskrajnih koraka i, ma koliko hodao, na kraju se uvek osećao izgubljenim. Svaki put kada bi krenuo u šetnju, činilo mu se da napušta sebe. Prepuštajući se ulicama, svodeći sve na pogled, bio je u stanju da odagna misli. Sva mesta su mu delovala isto, a tokom najboljih šetnji uspevao je da oseti kako se ne nalazi nigde. To je bilo sve šo je tražio: da bude nigde."

U anketi čuvenog strip časopisa Kosmik Džurnal (Cosmic Journal), "Grad od stakla" svrstan je među sto najznačajnijih stripova na engleskom jeziku. A u novom dobu, sve veće čovekove usamljenosti, naslovi poput ovog hrabro će nas ukrstiti same sa sobom. Sa onim iskonskim i ogoljenim slovom koje nas određuje. Skrivenim u ulici koja nas strpljivo čeka.