Pogled ka svetlosti

Od tajnih zvezdanih visina pa do klaustrofibičnih morskih dubina deli nas samo tanka i sigurna linija olovke Darka Perovića. Zapravo, radi se o neprekidnoj liniji koja spaja svih devet kratkih epizoda objedinjenih pod naslovnim putokazom "Duboko i hladno" izašlog 2010. pod okriljem izdavačke kuće System Comics iz Beograda.

Ovaj intergal otvara se pričom "Azra, Alaraph..." iz 1988. za koju je Darko osvojio nagradu za scenario na salonu stripa u Vinkovcima iste godine. Preselio se 1991. u Španiju, gde je u Barseloni radio na kratkim pričama sa Enrikeom Sančezom Abulijem, a u istom periodu je samostalno počeo i sa realizacijom kratkog serijala pod nazivom "Duboko i hladno". U vrtlogu već ratom devastirane 1992, kod nas se pojavio prvi broj sada kultnog strip časopisa "Tron", a njegove uvodne stranice bile su rezervisane za isto tako mračne dubine bez ikakvih šansi da se iz njih izroni.

U stvari, svi ovi scenariji imaju zajednički podnaslov: "Započete priče". Dakle, njihove početne strukture su samo okrnjene, one mogu a ne moraju da se sretnu u hodniku vremena, gde se svaka epizoda otvara zasebnim vratima, u ešerevskom beskrajnom enterijeru. Ovakva postavka ima čak i primese ironičnog vodvilja, sna koji nas mazohistički tera da iznova zaranjamo u njega. Ipak, iznad mnogih oblačića i talasa lebdi duh istoka, toliko vezanog za Perovića lično.

Japan je iskazan kroz proreze svetlosti koji ulaze kroz kendo oklop, iskričavu oštricu katane ili vatru iskonskog samurajskog srca, neonsku retro rasvetu futurističkog Satory bara u grotlu postapokalipse, crnu i belu golubicu ujedinjene u beskonačni znak jinga i janga. On je zapravo i centar pomenutih, transparentnih antijunaka, njihov skup u zrnu vremena. U njegovim stripovima neko je večan, a neko ranjiv. Na kraju – sve po zasluzi i redu velikih senseija. Stoga je crno bela tehnika, kao rešenje, idelna slagalica za sve likove koji pokušavaju da iz nje, naizgled, izađu: sanjari, neustrašivi ronioci, zaboravljeni leševi u dubinama, sitni lopovi, umorni heroji, uspavani avanturisti, uklete nagrizle olupine...

Celokupni ugođaj donosi ogoljenu sliku bez rama, a Darko Perović svoje sabrane epizode opisuje sledećim rečima: "Neizvesnost, hladnoća u stomaku, razočaranje i svakodnevna napetost su na žalost moje uspomene iz prelepe Barselone. Rekao bih da je to što sam doživljavao u to vreme, 1992. godine, preneto u tim pričama potpuno svesno. Srećom, za razliku on mojih junaka, ja sam izronio na vreme...".

Zato, u svakom mraku koji vas ogrne tražite vlastiti izlaz na svetlost, svoju zvezdu koja obasjava samo put ispred vaših nogu jer, logično je boriti se za izranjanje.

D. M.