Mladen Oljača: U Srbiji se ne živi od stripa!

Novosađanin Mladen Oljača radi kao frilens crtač, illustrator i karikaturista. Dobitnik je mnogih nagrada za strip i ilustraciju i učesnik više od 40 izložbi širom bivše SFRJ. Razgovarali smo o tome da li je crtački posao anahrona veština u digitalno doba, može li se živeti od stripa i karikature i da li će veštačka inteligencija zauvek promeniti percepciju crtačke umetnosti. Razgovor smo vodili preko žice" jer, zamislite, Mladen nema mobilni telefon, ali zato ima više vremena i koncentracije za crtanje.

Kako uspevaš bez mobilnog? Kako si odlučio da ga ne koristiš?

Ja taj mobilni zovem "lokator". Volim svoje slobodno vreme i ne volim da me ljudi cimaju. Nisam nikada ni probao da ga imam! Verujem da je korisna stvar, ali ne toliko da bi me ljudi cimali kad ne želim. Nemam, naravno, ništa protiv modernih tehnologija.

Od kada se baviš crtanjem?

Ako uzmemo kao neku referentnu tačku prvi honorar, to će biti recimo neka '95. godina. Trenutno  najviše posla ima sa ilustracijama dečjih knjiga, slikovnica. Ono što sam želeo od početka da radim, to je strip, ali ovde u Srbiji ne postoji tržište, teško je opstati. To je paradoks; nikada nije bilo više izdavača nego danas ali su ti tiraži smešni u odnosu na nekadašnju "veliku Jugoslaviju" gde su postojali tiraži od stotina hiljada primeraka. Tada se moglo lepo živeti i od domaćih izdavača, nije bilo potrebe da se ide u inostranstvo i tamo pravi karijera.

Baviš se i karikaturom. Gde crtaš, za koga? Novina je sve manje, a sa njima i potrebe za karikaturistima.

Trenutno radim za banjalučki portal “Buka”. Uglavnom za portale, "Svet", "Novosadska hronika"…Počeo sam u "NS nedeljniku". Bili su to politički stripovi sa realnim likovima, zapravo strip-karikature, poput onog što radi Somborac. To se ljudima dopalo pa su me zvali i za druge stvari.

Tvoj rad je dosta "lokalno" obojen. Imaš tog lika, Garija, koji je neka komična verzija  sredovečnog lokalca...

Da, drago mi je da ga pominješ. Kreirao sam ga za jedan portal kao neku vrstu maskote. Govori novosadskim slengom iz sedamdesetih i osamdesetih. Kao, kul je. Bez posla, illustrator, na neki način moj alter ego.

Kako gledaš na razvoj veštačke inteligencije? Da li će to uticati na crtački posao, dezavuisati vaš rad?

Kako sam shvatio veštačka inteleigencija skuplja sve što je dostupno na netu, realne radove i pravi nešto novo od toga. To je prilična pretnja, jer su ti radovi jako ušminkani. Tako da ljudi koji nikad nisu ni držali olovku u ruci sada mogu da proizvode vrhunske ilustracije.U Americi su već pokrenute brojne tužbe strukovnih udruženja. Tu vidim opasnost pre svega kod domaćih izdavača, koji će uvek dati manje para, ako mogu, nego da angažuju živog čoveka i plate njegovu veštinu.

M. Jakovljev