Izletnik u životu i smrti

Bras de Oliva Domingos radi u novinama i piše nekrologe. Za sina čiji je otac nadaleko poznati pisac, takoreći nacionalno blago, teško da je to posao o kojem je budan sanjao. On ima nedovršen roman, sanja spisateljsku slavu kojom će rasterati očevu senku nad sobom i životari. U grafičkoj noveli "Izletnik", Gabrijela Ba i Fabija Muna, Brasa zatičemo u 32. godini života u Sao Paolu kako, u lokalnim novinama piše nekrologe, životari i pati pod senkom oca, čuvenog brazilskog pisca.

Bras u fijoci ima nedovršen roman i neospornu želju da i sam postane spisatelj, ali dalje od toga nije zakoračio. U prvom od deset poglavlja ove očaravajuće knjige on lamentira nad svojom spisateljskom sudbinom, neostvarenom karijerom, nad teretom očeve zaostavštine kada, na samom kraju poglavlja iznenada i nasilno umire.

Originalno, "Izletnik" je bio štampan u delovima. Kada je izašla prva epizoda koja se ovako završava, mnogi su sasvim sigurno bili ozbiljno zbunjeni. Čemu ovaj kratak dašak nečijeg života naglo ugušen tragedijom? Šta iza ovoga može da se desi?

Međutim, braća Gabrijel i Fabio ovu priču stvaraju u najlepšem maniru južnoameričkog magičnog realizma. Nije on u "Izletniku" potpuno razvijen, ali je ključan tamo gde je trebalo. Tamo ge, kroz priču gledamo Brasa kako umire, uvek iznova, uvek u nekom drugom trenutku sopstvenog života.

A upravo ti trenuci koje junak proživljava između dve smrti su ključne. Prvi poljubac, susret sa prvom ljubavi, rođenje sina, tragedija koja će od njega stvoriti pisca, sve su to prekretnice iza kojih će se njegov život uz korena menjati. Ili bi se menjao da na kraju svakog od tih proživljenih dana Bras ne skonča svoj život.

Posle svake od tih smrti mi čitamo nekorolog kakav bi upravo Bras pisao u svojim novinama, za sebe, suvoparan komad teksta koji apsolutno odudara od životom natopljenih slika i momenata koje je proživeo na prethodnim stranicama. I taj ritam se nastavlja kroz čitav roman. Lirski životni trenuci i nasilne smrti koje ih prekidaju na vrhuncu.

I onda čitaocu postane jasno zbog čega su autori insistirali na ovom zanosnom plesu svetla i tame, života i smrti.

"Izletnik" je priča o najvažnijim trenucima u našim životima, o onim bljeskovima života koji određuju kakav će biti njegov ostatak. On pripoveda o tome kako te trenutke doživljavamo, u kojoj meri smo sebi dozvolili da im se prepustimo, da ih upijemo i zauvek zapamtimo. Činjenica da na kraju svakog opisanog dana junak umire, samo pojačava ta pitanja.

Deset priča na kraju se stapa u roman čiji kraj nudi kontemplativno i filozofsko razrešenje koje vam ovde neću opisivati.

"Izletnik" mora da se čita onako kako do sada niste čitali nijednu knjigu, stalno se vraćajući korak, dva ili tri unazad, jer neki motivi koji se pojavljuju na početku, na neki način odjekuju kasnije kroz priču, neki se potpuno obrću i vredno je u svakom momentu tačno znati kako su izgledali na početku.

Ovo je grafička novela kojom, bez ikakvog napora, možete namamiti bilo kojeg laika da zavoli strip. Dirljivi, britki, zanosni dijalozi i besprekoran crtež Gabrijela i Fabija u tome će vam biti najbolji saveznici.

Petar Klaić