Italijanski strip kao jugoslovensko nasleđe

Fenomen jednog stripa koji je postao naša realnost zabeležen je na izložbi "Alan ford trči počasni krug" koja sada gostuje u Beogradu (Muzej Jugoslavije). Ova izložba je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini. Posetioci mogu da vide 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija. Autor izložbe je kulturolog Rok Glavan. Pored originalnih tabli, na jednom mestu su prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića. Izložba će biti otvorena do 31. januara 2021. godine.

Kako gledate na činjenicu da se svetu i danas nepoznat strip, pored Italije, najviše primio na prostoru bivše Jugoslavije?

Mi smo prava za objavljivanje Alana Forda dobili svega godinu dana nakon italijanske premijere, a sve to najviše zahvaljujući novinaru i prevodiocu Nenadu Briksiju (Nenad Brixy) koji je od izdavačke kuće Korno dobio ponudu baš da prevodi taj naslov. Njemu se sve to činilo interesantno a stvorio je i jedan superlativni prevod koji je strip bukvalno presadio na naše tlo. Te njegove rečenice su se uvukle u naše meso i u naš mozak pa ih i danas podsvesno upotrebljavamo. Sve to je učinilo da je ubrzo Alan Ford postao jako popularan. Radnja stripa i naznačen nadrealizam, kako to opisuje Lazar Džamić, doveli su do toga da je taj strip uvek sa nama. Danas je sa nama, jer nas teši u nekim trenucima kada ne znamo gde će nam se otvoriti pravi izlaz. Onda nađeš neku rečenicu iz Alan Forda, neki citat poput onog: „Naoružaj se i beži!“.

Liga najizuzetnijih džentlmena

Kako ste vi otkrili Alana Forda?

Ja sam ga kao dete otrkio jednog leta na obali Jadrana u Istri. Bili smo u kampu i pročitao sam svu remitendu stripova iz kioska i ostao je samo Alan Ford. Sve ove godine je ostao uz mene. Poslednji put smo se jako zbližili, jer sam organizovao ovu izložbu, a nikada nisam čitao sve epizode od početka. Više je to bilo razmenjivanje naslova a nisam ni znao da postoje neke epizode. Voleo sam da ih čitam, bio mi je zanimljiv taj humor a prilikom priprema za izložbu „Alan Ford trči počasni krug“ morao sam da pročitam sve epizode koje su obuhvaćene ovde – prvih sedamdeset pet brojeva. Moram napomenuti da se izložba sastoji samo od Magnusovih (roberto Raviola) crteža. Dakle, ovde možete videti sto pedest i jednu Magnusovu tablu dok su tri delo Paola Pifareria.

Po svom originalnom opisu Alan Ford je nadrealni strip, koji se, paradoksalno, vratio kao odraz naše realnosti. Kako vi objašnjavate taj krug?

Pa ta realnost koja nam se vraća znači da smo mi možda sada ušli u surealnost. Ako pogledate radnje iz stripa i sve to povežete sa svim onim što se danas dešava oko nas, pa onda ovo zamislite trideset godina ranije, tada bi rekli „Ma nema šanse!“. Znači, upali smo na vrh tobogana, u tu smo surealnost upali velikom brzinom na dole – povuklo nas je. I mi sada ne možemo izaći bez nekakvog realnog razmišljanja kako bi stali na logično tlo. Alan Ford je odavno naša realnost. Sve te likove i sve te radnje ste već viđali u vašoj okolini. Siguran sam da ste znali nekog Grunfa, Sir Olivera, Debelog šefa,Boba Roka, Jeremiju... Naravno, danas prepoznajemo „Super Hikove“ na sve strane.

Izaberite svoj citat

Kako je tom naslovu uspelo da se dopadne svima? On nije bio elitistički strip, više je težio andergraundu, a opet su tiraži bili neverovatni.

Taj strip nam je bio zanimljiv, jer je direktno kritikovao kapitalizam i takav način života. Uz to je jasno grdio i sve autoritativne sisteme. Alan Ford je po malo i anarhističan strip, priču vodi starkelja od sto godina (Broj 1) ali ona ima neke anarhistične zakone. U suštini, to je gerilski strip sa, mogu slobodno da kažem, „partizanskim“  nabojem.  Ono što se čitaocima sviđalo bila je činjanica da su svi članovi grupe TNT bili isti i svi su radili kao jedan pod krilaticom: „Svi za jednoga a Broj 1 za sebe“.

Rok Glavan

Koliko dugo ste spremali ovu izložbu?

Počeli smo sa realizacojom sredinom 2018. dok smo o samoj ideji razmišljali pet godina ranije. Tada sam već znao da ćemo imati sve table pa smo prionuli na koncept. Onda smo čekali pravi momenat a pedesedogodišnjica od izlaska prvog broja Alana Forda u Italiji je bila prava stvar.

Kako se Alan Ford danas kotira u Sloveniji?

Taj naslov je u Sloveniji, a i ranije i u SFRJ bio subverzivno štivo. Dakle, ako čitaš Alana Forda onda si blizu anarhizmu, revoltu, previše misliš svojom glavom... Nisu svi razumeli ovaj strip. Neki su ga samo čitali, neki su se samo smejali, neki su ga čak i razumeli a neki su ga dobro usvojili – kao „Super Hikovi“. Ljubljansku izložbu je, za nekoliko meseci, pogledalo oko deset hiljada ljudi.

Alan Ford će uvek imati mladu publiku

Koji je vaš omiljeni citat iz ovog stripa?

Ja sam antikvar, čovek koji se bavi knjigama tako da ću se opredeliti za ovaj: „Bolje izdati knjigu nego prijatelja“.  A volim i onaj: „Uvek ravno do prvog skretanja“. Za svaku priliku nađe se po neki.

Fotografija: Delo