Crnohumorni bukvar političke pokvarenosti

Za kralja Maxmagnusa savremenici bi mogli reći da je mudar i darežljiv vladar, samo da nije bezobzirni zatupasti žderač svega materijalnog i apsolutni gospodar života i smrti. Njegovog ministra finansija dalo bi se opisati kao sposobnog blagajnika, da nije olinjala lopovčina koja u džepove trpa sve što sija, gori od svake svrake. 

Njihova opozicija vođena Četvorookim bila bi puna ideja i agilnosti, da se ne radi o nesposobnoj grupi ucveljenih republikanaca, bez ijedne čestite ideje kako kafansku politiku sprovesti u delo. Njihova crkva možda bi mogla da se pohvali duhovnošću, ali sveštenici koji zastupaju "Onoga koji sve vidi i sve zna" su ipak tipičan srednjovekovni (i savremeni, da se ne lažemo) kler, skloniji biznisu i prevarama lakovernih, nego molitvi.

Može vam ovo zvučati kao opis stvarnosti, naše i mnogo čije u savremenom svetu, ali to je ipak podloška urnebesnog strip serijala iz pera Maxa i Bunkera "Maxmagnus", aktuelnog danas možda više nego s kraja šesdesetih kada je nastajao.

Bila je to ideja čuvenog italijanskog strip dvojca koji je, pored uspešnog Alana Forda požele da stvori bitno drugačiju priču. Smestili su je u Srednji vek, u izmišljenu kraljevinu u kojoj su moćnici premoćni, bogati sve bogatiji, glupi sve gluplji, dok se narod bavi inovacijama kako zakrpom zakrpiti zakrpu na buvljivom odelu.

Kralj Maxmagnus ima ženu preke naravi, epski ružnu ćerku koju pokušava da utrapi lepuškastom princu od Zakrpe, zaljubljenom u lepu seljančicu. I Maxmagnusu i Kralju od zakrpe potreban je taj dinastički brak, ali nisu jedini koji imaju nekakve skrivene motive u ovoj priči. Njegovu i njihovu stvarnost svojim (ne)delima oblikuju Ministar finansija, Mali i Veliki sveštenik, vrač Truba, Vješ.tica Harpija... Tu je još brojna galerija likova vredna vaše pažnje uz napomenu da u ovom stripu nema bukvalno nijednog pozitivnog lika, junaci ne postoje, postoje samo sitnosopstvenički interesi, pokvarenost, lopovluk i nasilje.

Bunkerov scenario sjajno funkcioniše kroz svih 25 epizoda. On je davno pronašao delotvoran recept: svi događaji o kojima priča u našem svetu bili bi za opšte zgražavanje. No, kada ih on prenaglasi i pojača, publika dobija crnohumornu poslasticu kojoj je teško odoleti.

Crtež je, kao i kod Alana Forda karikaturalan, potpuno uklopljen u njihov prepoznatljivi stil.

Ova se serijal čita u dahu, od konzumenta očekuje osrednje znanje iz istorije i makar malo senzibilnosti za akuelne političke dogodovštine. On nije vrhunski, na ivici je vica, ali nam daje na mahove urnebesnu, a na mahove zastrašjujuću lekciju o tome kako svet funkcioniše dok plovi na pohlepi, agresivnosti, lopovluku, lažima i manipulacijama, na apsolutnom odsustvu humanosti i drugih ideala.

Nije da nam je takav strip potreban da bismo dekodirali sopstvenu političku stvarnost, ali je sva ta muka svakako mnogo podnošljivija kada nas genijalci poput Maxa i Bunkera, sve zajedno, provuku kroz karikaturu.  

Petar Klaić